Svet
Politički ringišpil ili "na Zapadu ništa novo": Kako će izgledati novo rukovodstvo u Briselu?
Pregovori o formiranju Evropske komisije poslednjih dana su naišli na probleme, a evropskim liderima je ostalo još malo vremena da se dogovore pre izbora u Fracuskoj i početka mađarskog predsedavanja Savetom EU
Prašina koju su podigli nedavno održani evropski izbori tek je počela da se sleže, a pregovori oko formiranja nove Evropske komisije i većine u Evropskom parlamentu već prete da naprave novi haos u briselskoj Evropskoj četvrti.
Iako je poslednjih dana najavljivano da bi evropski lideri mogli da "ubrzaju" proces izbora vodećih evropskih funkcionera – kako zbog straha da bi desnica mogla da pobedi na vanrednim parlamentarnim izborima u Francuskoj, tako i zbog činjenice da Mađarska 1. jula preuzima predsedavanje Savetom EU – to se sinoć ipak nije desilo.
Prema pisanju "Politika", između evropskih lidera i dalje postoje trzavice. Iako su budući nosioci vodećih funkcija u EU manje-više poznati, izgleda da funkcije "po dubini" – uključujući i neke ključne pozicije u Evropskoj komisiji – i dalje nisu podeljene.
Dosadašnja predsednica EK Ursula fon der Lajen nalazi se u dobroj poziciji da obezbedi još pet godina na čelu evropske birokratije, nakon što je njena Evropska narodna partija (EPP) ostvarila solidan rezultat na evropskim izborima, osvojivši 190 mesta – odnosno 14 više nego pre pet godina.
"U EU je sve uobičajeno. EPP je dobila najviše glasova, a Ursula fon der Lajen je bila njihov vodeći kandidat na izborima. Liberali su doživeli pad, za šta je (njihov neformalni lider, francuski predsednik Emanuel) Makron znao da će se desiti", ističe Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije za RT Balkan.
Francuski predsednik je, zajedno sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, najveći gubitnik nedavno održanih evropskih izbora.
Za razliku od 2019, kada su liberali ostvarili dobar rezultat, a Makron je bio svojevrsni "kingmejker", on se danas nalazi u daleko slabijoj poziciji, koja je dodatno otežana njegovom odlukom da raspiše vanredne parlamentarne izbore, na kojima je poraz njegove koalicije gotovo neminovan.
Prema pisanju "Politika", problem tokom sinoćnog sastanka bila je i funkcija predsednika Evropskog saveta. Glavni favorit za naslednika Šarla Mišela bio je nekadašnji portugalski premijer Antonio Košta, koji dolazi iz grupe Socijalista i demokrata (S&D).
Socijalisti su očekivali da će njihov kandidat dobiti dva mandata u trajanju od dve i po godine – što je bila dosadašnja praksa. Međutim, predstavnici EPP-a su u poslednjem trenutku zatražili da se predsedavanje Evropskim savetom "podeli", te da njihovoj grupi pripadne jedan od dva mandata u narednih pet godina.
Taj zahtev narodnjaka je, navodno, naišao na neodobravanje u redovima Socijalista, što bi moglo da oteža pregovore unutar "velike koalicije" okupljene oko EPP-a, S&D-a i liberala koja već godinama vodi Evropsku uniju. "EPP nije dobro odigrala. Ovo će biti teško rešiti", rekao je neimenovani izvor upućen u pregovore za "Politiko".
Oko funkcija predsednika Evropskog parlamenta i šefa evropske diplomatije, čini se, ima manje neslaganja. Njih bi trebalo da zauzmu dosadašnja predsednica EP Roberta Metsola sa Malte i aktuelna premijerka Estonije Kaja Kalas.
"Izbor Kaje Kalas predstavlja 'ratnu varijantu', to je znak da EU želi da vodi ratnu politiku, i da nije spremna za kompromise sa Rusijom", ističe Zečević.
Melonijeva vreba u pozadini
Pregovori u Briselu će se pomno pratiti u palati Čigi u Rimu – zvaničnoj rezidenciji italijanske premijerke Đorđe Meloni.
Osokoljena dobrim rezultatom svoje partije na evropskim izborima, ona želi da ojača svoju poziciju i dobije neko od najznačajnijih komesarskih mesta, a možda i da preuzme titulu "kingmejkera" u srcu Evropske unije.
Mediji širom Evrope poslednjih meseci su pisali o "otopljavanju odnosa" između umereno desnog EPP-a i čvršće desnice okupljene oko italijanske premijerke, a u centru pažnje se našao i, čini se, prisan odnos Đorđe Meloni i Ursule fon der Lajen.
Pojedinci su spekulisali da bi moglo da dođe do stvaranje nove većine u EP na desnici, koja bi isključila socijaliste ili liberale, o čemu je pre izbora govorila i sama italijanska premijerka.
"Danas ima prostora da se izgradi drugačija većina u Evropskom parlamentu i za (formulaciju) različitih politika", istakla je ona krajem maja.
Međutim, ovakav scenario deluje malo verovatno. Evropski centar, iako oslabljen, i dalje deluje dovoljno postojano, a liberali i socijalisti kategorički odbacuju bilo kakvu saradnju sa Đorđom Meloni i njenom partijom.
Sa takvom konstatacijom se slaže i Slobodan Zečević: "EPP je razmišljala o saradnji sa Melonijevom, ali ne mislim da će to toga doći, pošto će ponovo biti formirana velika koalicija narodnih partija, socijalista, liberala i zelenih, te neće imati potrebe za njenom podrškom. Narodnim strankama su tu vezane ruke."
Đorđa Meloni bi, međutim, mogla da dobije "utešnu nagradu" u obliku "jakog" komesarskog mesta u novoj EK. Prema pisanju "Euronjuza", Melonijeva cilja na neku visoku ekonomsku poziciju: trgovinu, konkurentnost ili monetarnu politiku.
Druga opcija bi bila novoformirana pozicija komesara za odbranu: u tom slučaju, italijanska namenska industrija bi mogla lepo da profitira od povećane evropske potrošnje na odbranu.
