Svet
Majka svih američkih predsedničkih debata: Manje politike, više (lucidnog) ponašanja
Debatni "sudar titana" – Bajdena i Trampa manje će se okrenuti politici a više manirima i izgledu svakog kandidata
Kako organizovati debatu između dvojice muškarca koji su stari gotovo kao Amerika? Odgovor je da nema publike, da se isključi zvuk onog koji ne govori i zakažu česte pauze za odlazak u toalet (pod izgovorom da je u pitanju reklamni blok).
Bilo bi preterano reći da će debata između Džozefa Bajdena i Donalda Trampa sledeće nedelje sve odrediti i rešiti, ali će na ovako tesnim izborima, kada se mentalni kapacitet svakog kandidata ispituje, biti veoma važna, piše "Fajnenšel tajms".
Samo tri puta u istoriji SAD je predsednička debata promenila ishod izbora. U sva tri puta, debate su se desile nekoliko nedelja ili dana uoči izbora.
Bajdenov tim je, međutim, zatražio debatu mnogo ranije – zvanično zarad onih Amerikanaca koji šalju svoje glasove poštom. Nezvanično (i realno) da bi predsednik pokazao da je tražio istorijski rani datum jer danas toliko Amerikanaca šalje svoje glasove poštom. U stvarnosti, njegov tim je želeo da pokaže ljudima da Džo nije dementan. I da podseti birače na Trampov "karakter".
Prošle debate nude pomešane poruke. Prve televizijske debate održane su između Džona Kenedija i Ričarda Niksona 1960. Takav format bi išao naruku Trampu.
Ljudi koji debatu slušali na radiju mislili su da je Nikson pobedio. Oni koji su je gledali na TV-u bili su za Kenedija. Kontrast između Niksonove takozvane "popodnevne senke" i DžFK-ove blistave mladosti bio je važan. Današnji ekvivalent bi bio gledanje sa isključenim zvukom. U takvim uslovima Tramp deluje energičnije. Kenedi je osvojio 34,2 miliona glasova. Nikson je osvojio 34,1 miliona.
U druge dve debate glavni učesnik bio je Džimi Karter. Godine 1976, mesec dana pre izbora, Karter je namamio aktuelnog predsednika Džeralda Forda u zamku. Ford je rekao da ne postoji sovjetska dominacija u istočnoj Evropi, što je otuđilo birače poljskog i češkog porekla.
Drugi put, 1980. debata se vodila između Ronalda Regana i Kartera. Do tog trenutka, bili su izjednačeni. A sve što je Regan trebalo da uradi je da se pokaže kao "zdrav". Pobedio je ubedljivo. "Fajnenšel tajms" ocenjuje da ova dva primera ne idu na ruku Trampu koji "nema filter" kada govori i, iako je često duhovit, ume da ponizi.
Ako se kao reper uzmu debate Bajdena i Trampa pre četiri godine, Bajden bi trebalo i sada da pobedi. Problem je što zbog njegovih godina i gafova, demokrate sada strepe od debate.
Iako Bajdenu pravila idu u prilog – Tramp se hrani živom publikom i moraće da se prilagodi tišini – društvene mreže umeju da budu okrutne prema vremešnom predsedniku i nema sumnje da će i sada biti pune "bajdenizama" – kratkih klipova Bajdenovih gafova.
Bilo bi lepo misliti da će politika imati neki značaj na debati. Međutim, čak i više nego obično, ono što kandidati kažu biće manje važno od toga kako svaki izgleda. Bajdenov cilj će biti da obezbedi da njegove godine budu manje tema za razgovor od Trampovog karaktera. Na papiru je njegov zadatak jednostavan. U praksi je sve samo ne jednostavan, zaključuje "Fajnenšel tajms".
