Svet
Leonid Savin: Aljbin Kurti je proizvod britanskih specijalnih službi
Izbor Kurtija za premijera takozvanog Kosova, tvrdi ruski geopolitičar, znak je da Zapad želi da realizuje projekat "velike Albanije"
Prošle nedelje čitava Srbija je proslavljala 25. godišnjicu operacije ruskih padobranaca koji su zauzeli aerodrom "Slatina" u Prištini, dok se u delu koji nije pod kontrolom Beograda o tome sramno ćutalo, piše ruski geopolitičar Leonod Savin za sajt "Geopolitika".
Ovaj događaj je, dodaje Savin, bio naširoko propraćen i u ruskim medijima. Ali, na takozvanom Kosovu, pompezno je proslavljen ulazak NATO snaga. Uzgred, ove snage nisu mogle da spreče dolazak ruske oklopne kolone na aerodrom.
Povodom okupacije NATO-a u Prištinu je stiglo i mnogo stranih gostiju, među kojima i bivši britanski premijer i ratni zločinac Toni Bler.
Bivši američki predsednik Bil Klinton je preko društvenih mreža naglasio da su "pre 25 godina SAD predvodile NATO saveznike u vazdušnoj kampanji, koja je proterala srpske snage, okončala deceniju represije i brutalnu kampanju etničkog čišćenja."
To je, primećuje Savin, beskrupulozna manipulacija činjenicama. Srpska represija na KiM se zapravo nikada nije dogodila. I, naravno, Klinton nije pomenuo podršku američkih specijalnih službi teroristima iz takozvane Oslobodilačke vojske Kosova.
Tokom govora na svečanoj sednici skupštine, predsednica Kosova Vjosa Osmani je rekla da NATO trupe nisu bile "samo vojnici, već i spasioci".
Kako je dodala Osmanijeva, "kada su mirovnjaci kročili na tlo krvavog, smrvljenog, uništenog Kosova, suze, krici i cveće su se pretvorili u zagrljaje koji su pozdravljali NATO vojnike, što je stvorilo simfoniju slobode".
Pozitivan imidž NATO-a je sada potreban više nego ikada kako bi Zapad održao narativ o tome kako Alijansa čuva mir. Osim toga, ovo je povod za još jednu demonizaciju Srbije i Srba, koju Zapad radi prilično pedantno.
Indikativno je da je Osmanijeva nekoliko dana ranije otputovala u SAD da govori u UN i da je za to putovanje koristila srpski pasoš, na šta je skrenuo pažnju predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Takav čin samo pokazuje totalno licemerje Zapada.
Čak i UN dolivaju ulje na vatru separatizma. Na sajtu Razvojnog programa UN (UNDP) takođe se obeležava 25 godina njihovog rada na Kosovu. Ne na Kosovu i Metohiji, kako je ovaj region zvanično označen u Ustavu Srbije, već upravo na Kosovu.
Cilj politike Kurtija je stvaranje "velike Albanije"
Međutim, kako piše Savin, najodvratnija ličnost u albanskom političkom svetu je "šef vlade" takozvanog Kosova Aljbin Kurti, koji je, na svečanosti u Prištini, rekao da 12. jun "pobuđuje mnogo emocija olakšanja, radosti i nade među građanima Kosova."
Nekoliko dana pre toga Kurti je izjavio da Albanci "imaju problem sa Beogradom, koji se nikad nije udaljio od Miloševića ni od Putina". A tome je dodao i ocenu sastanka lidera Srbije i Republike Srpske u Bosni i Hercegovini, koji su usvojili zajedničku izjavu, u kojoj se Kosovo i Metohija pominju kao sastavni deo Srbije.
Postoji značajna razlika između prethodnih lidera separatističkog regiona i Kurtija, koji je, još od studentskih godina, proizvod britanskih specijalnih službi.
Tokom sukoba 1999. godine, Kurti je bio jedan od lidera studentskog sindikata Univerziteta u Prištini i držao se na distanci od oružanog sukoba na KiM. Bio je pomoćnik poznatog albanskog separatističkog ideologa Adema Demačija, koga na Zapadu nazivaju disidentom i porede ga sa Nelsonom Mandelom.
Kurti je odležao oko dve i po godine u jugoslovenskom zatvoru zbog separatizma, ali ga je Vojislav Koštunica zbog pritiska zapadnih zemalja pomilovao.
Inače, Kurtijeva supruga Rita Augestad Knudsen je iz Norveške i bavi se istraživanjem odbrane i bezbednosti.
Značajno je da je Kurti na otcepljenom Kosovu imao probleme sa vlastima, što ukazuje na međufrakcijsku borbu, iza koje su stajale različite snage – SAD i Britanija.
Nakon što je 2020. postao premijer Kosova, njegov pokret je registrovan i u Albaniji. Iz tog razloga, albanski premijer Edi Rama nije komunicirao sa Aljbinom Kurtijem tokom njegove svečane posete Kosovu. Kurtijeva popularnost je i dalje prilično velika, iako njegovi protivnici govore o njemu kao korumpiranom, autoritarnom i neobrazovanom političaru.
Albanci koji se nalaze u Albaniji, na teritoriji Srbije, Makedonije i Crne Gore smatraju sebe integralnom celinom, bez obzira na veru, društveni status i političke stavove. Ovaj etnonacionalistički projekat poznat je pod nazivom "velika Albanija", a izbor Kurtija za "premijera" Kosova već je primećen kao znak dalje eskalacije sukoba sa susedima.
Očigledno je kuda ovo vodi, smatra Savin - ka realizaciji "velike Albanije". Kurtijeva nespremnost da reši pitanje srpskih opština i stalno stvaranje novih problema za Srbe na Kosovu i Metohiji to jasno pokazuju.
