Nekoliko stepeni Celzijusa deli Evropu od mraka

Realnost je sledeća: i pored toga što su cene energenata niže u poslednja tri meseca, one su i dalje izuzetno visoke, "do neba visoke" u odnosu na to kolike su bile do 2020. godine, troškovi subvencija rastu neodrživim tempom, a kompanije upozoravaju na deindustrijalizaciju. Sve ovo ne zvuči kao da je najgore prošlo zato što i nije, jasan je "Blumberg" u analizi trenutne energetske situacije.

Gas je danas sedam puta skuplji nego što je bio u periodu 2000–2020, cena struje je 10 puta veća, a pravi problem leži u tome što su energetska tržišta nategnuta do te mere da samo nekoliko stepeni Celzijusa ili nekoliko dana bez vetra može dovesti Evropu do nestanka struje, odnosno da je nema dovoljno da pregura zimu.

A hladno vreme je tek počelo, pred nama je sto i više najhladnijih dana u godini, upozorava "Blumberg" i dodaje da su nestanci struje velika mogućnost, posebno za Francusku, Finsku, Irsku i Švedsku.

Što se poslovanja mnogih kompanija tiče, jedan od visokih rukovodilaca u "Folksvagenu" Tomas Šefer javno je rekao ono što su mnogi drugi poslovni ljudi govorili samo privatno. "Kada je reč o ceni električne energije i gasa, mi sve više gubimo tlo pod nogama", rekao je on i upozorio da će ulaganja u Evropu biti "praktično neodrživa" ukoliko cene brzo ne padnu.

Iako su u poslednja tri meseca cene prirodnog gasa u Evropi pale na oko 135 evra po megavat-satu s maksimalnih 350 evra u avgustu, a cene električne energije više nego prepolovljene, uz jednu od najtoplijih jeseni u istoriji, daleko od toga da je izbegnuta kriza. Najteži period tek stiže, zaključuje "Blumberg".