Svet
Kraj petrodolara- kraj američke globalne dominacije
Petrodolarski sporazum sa Saudijskom Arabijom potpisan je 1974. godine, dve godine posle početka prvog mandata Džozefa Bajdena kao senatora SAD.
Svaka nacija je morala da konvertuje svoju valutu u američki dolar kako bi kupila naftu, što je dolar činilo globalnom valutom, ali, zahvaljujući predsedniku SAD Džozefu Bajdenu, sve je nestalo, piše Danijel Tarner, osnivač i izvršni direktor "Pauer d fjučr", nacionalne organizacije koja se bavi problemima energetike u Americi, za sajt "Federalist".
Petrodolarski sporazum sa Saudijskom Arabijom potpisan je 1974. godine, dve godine posle početka prvog mandata Džozefa Bajdena kao senatora SAD. Ugovor je stavljen van snage pola veka kasnije, tokom njegovog prvog predsedničkog mandata.
To je daleko značajnija vest od vesti o Donaldu Trampu ili Hanteru Bajdenu, o zaposlenosti i inflaciji, ili od krize na južnoj granici SAD. Kraj petrodolara je kraj SAD kao svetske supersile. Ali se ova činjenica u američkim medijima retko pominje.
Do prošle nedelje, petrodolar je bio garancija američke dominacije u globalnoj ekonomiji. To je učvrstilo naftnu industriju kao potpuno američku industriju, u kojoj su druge nacije samo učestvovale. Kao što je Henri Ford izmislio automobilsku industriju, tako je Džon Rokfeler izmislio naftnu industriju.
Sa naftom se trgovalo isključivo u američkim dolarima, ali tako je bilo do sada. I dalje se više od polovine svetske trgovine naftom odvija u dolarima. Celom svetu je potrebna nafta, a to je dolar učinilo defakto globalnom valutom.
Sada je, zahvaljujući politici administracije Džozefa Bajdena, sve to nestalo.
Zbogom petrodolaru
Američki državni dug iznosi 35 hiljada milijardi dolara, od čega je devet hiljada milijardi duga nastalo u poslednje tri godine. Inflacija je 19 odsto viša nego u vreme kada je Bajden postao predsednik.
Bajdenova administracija je kažnjavanje naftne industrije postavila kao prioritet. Ako Amerika, kao najveći svetski proizvođač nafte, pokušava da uništi naftnu industriju, zašto bi onda druge zemlje, koje proizvode naftu, koristile američke dolare?
Logično je da Saudijska Arabija, drugi najveći proizvođač nafte na svetu, sve više sumnja u američki dolar. I očigledno je da Saudijska Arabija na predsednika SAD gleda sa sve većim prezirom. Tokom kampanje 2020. godine, Bajden je nazvao saudijskog prestolonaslednika Bin Salmana "parijom" i zahtevao odgovornost za smrt novinara Džamala Kašogija iz 2018.
Dve godine kasnije, sa cenom nafte od 120 dolara po barelu i inflacijom u SAD od devet procenata, Bajden je zatražio od saudijskog princa Muhameda bin Salmana da poveća proizvodnju nafte, što je ovaj odbio.
Saudijska Arabija ima nameru da nadjača SAD na globalnom tržištu nafte a ima i načine da to uradi. Indija i Kina, dva najveća svetska uvoznika nafte, pretvaraće domaće valute u saudijske rijale, ostavljajući Ameriku van transakcija.
Ovaj debakl liči na Bajdenovo katastrofalno povlačenje iz Avganistana.
Šta će zameniti petrodolar kao globalnu valutu zasnovanu na robama? Verovatno kineski juan. "Zelena agenda" Bajdenove administracije samo je ojačala Kinu.
Bajden želi da se odrekne naftne industrije. Kolaps petrodolara ne bi trebalo da bude iznenađenje za one koji su pažljivo pratili mandat predsednika Džozefa Bajdena.
Suverenitet SAD je ugrožen na južnoj granici. Američki dolar je razvodnjen. Kraj petrodolara je još jedna domina koja pada.
Neke stvari su reverzibilne. Trampova pobeda u novembru može da preokrene mnoge, ako ne i sve, katastrofalne posledice politike Džozefa Bajdena.
Ali petrodolar je zauvek nestao, zaključuje Tarner, a sa njim i dosadašnja uloga Amerike u svetu.
