Svet
"Blekrok" želi svoj novac nazad: Nema dogovora o restrukturiranju ukrajinskog duga
Kako se sukob bude nastavljao, fondovi kao što je "Blekrok" pokušaće da uspostave što veću kontrolu nad "žitnicom Evrope", upozorava ekonomista Frederik Muso
"Blekrok" želi svoj novac nazad, piše "Berliner cajtung", te dodaje da dvogodišnji moratorijum uveden na isplatu zajmova vrednih 20 milijardi dolara stranim investitorima – ističe 1. avgusta, a da su pregovori zašli u ćorsokak, odnosno da Ukrajina potencijalno ostaje bez novca.
Naime, Ukrajina je u pregovorima koji su trajali od 3. do 14. juna tražila od kreditora, uključujući i "Blekrok", francuski fond "Amundi" i britanski "Amia kapital", da pristanu na produžetak roka otplate i na veći otpis duga – u protivnom će biti ugroženo snabdevanje vojske i rekonstrukcija države.
Međutim, pomenuti fondovi su u otvorenom pismu naveli da je "popust" od 60 odsto koji je tražio Kijev "mnogo veći od očekivanja finansijskog tržišta". Spremni su da prihvate maksimalan otpis od 20 odsto je ono što traži Kijev može drastično da ugrozi buduće investicije u Ukrajinu.
Nemački list ističe da je Ukrajini neophodno da postigne dogovor s investitorima, jer od toga zavisi saradnja s MMF-om budući da se obavezala da smanji svoj državni dug na 60 odsto do 2033. godine. Prošle, 2023. godine dug je već premašio 82 odsto, a procenjuje se da će do kraja godine iznositi više od 94 odsto ukupnog BDP-a zemlje.
Da bi ispunio zahteve međunarodnih kreditora, Kijev mora da nastavi s privatizacijom državnih preduzeća.
"Problem je u tome što je zapadna pomoć povezana s drastičnim programom strukturnog prilagođavanja koji uključuje mere štednje, rezove u mrežama socijalne zaštite i privatizaciju ključnih sektora privrede", rekao je ekonomista Frederik Muso sa američkog instituta Okland za "Berliner cajtung".
Muso je ukazao i na programe privatizacije ukrajinske poljoprivredne zemlje, što je počelo još pre ruske Specijalne vojne operacije, a od čega su se u velikoj meri obogatili ukrajinski oligarsi i međunarodni investicioni fondovi koji zajedno posluju.
Ovaj ekonomista veruje da će, kako se sukob bude nastavljao, fondovi kao što je "Blekrok" pokušati da uspostave veću kontrolu nad "žitnicom Evrope". On očekuje da će, uz uslove refinansiranja, Kijevu biti nametnuti novi "programi strukturnog prilagođavanja" u poljoprivrednom sektoru, koji će koristiti isključivo oligarsima i zapadnim investitorima.
