Igračke, začini, pelene, olovke: Artikli koji ugrožavaju nacionalnu bezbednost Izraela

Izrael još od ranih 1990-ih ograničava kretanje robe i ljudi između Gaze i Zapadne obale, ponekad dozvoljavajući unošenje samo proizvoda za koje se smatra da su "od vitalnog značaja za opstanak civilnog stanovništva".

Kada je Hamas osvojio 74 od 132 mesta na palestinskim parlamentarnim izborima, Izrael je eskalirao blokadu uvedenu godinu dana ranije, nadajući se da će Palestincima u Gazi toliko otežati život da će se iz očaja okrenuti protiv Hamasa.

Tada su se na spisku zabranjenih stvari našle bizarne stavke poput novina, beležnica, olovaka, začina (korijander, kim, žalfija, muskatni orah, kardamon), slatkiša, džemova, šivaćih mašina, muzičkih instrumenata, igračaka...

Dov Vajsglas, savetnik Ehuda Olmerta, tadašnjeg izraelskog premijera, ovako je opisao strategiju: "Ideja je da se Palestinci stave na dijetu, ali da ne umru od gladi".

Strategija im nije uspela. Do leta 2007. Hamas je porazio Fatah i preuzeo kontrolu nad pojasom Gaze, a Izrael je odgovorio tako što je svoju blokadu učinio trajnom, ozbiljno ograničivši pristup Gaze spoljnom svetu.

Blokada je formalizovana do tog stepena da je izraelska vojska naručila sopstvenu internu studiju kojom se utvrđuje minimalni broj kalorija potrebnih Palestincima da izbegnu pothranjenost.

Međunarodno protivljenje blokadi bilo je, piše "Gardijan", sve glasnije, i krajem maja 2010. grupa brodova – Flotila slobode Gaze – isplovila je da razbije blokadu. Prethodne manje misije su uspele da isporuče pomoć Gazi (kao i razgranati sistem podzemnih tunela). Ovog puta na brodovima je bilo 10.000 tona pomoći. Izraelski komandosi napali su "Mavi Marmara", najveći brod u grupi, u međunarodnim vodama, ubivši devet ljudi.

Do juna 2010, možda zbog gneva izazvanog napadom na humanitarni konvoj, Izrael je počeo da ublažava blokadu i dozvolio je da se neka roba široke potrošnje konačno vrati u Gazu.

Izraelska humanitarna organizacija "Giša" koja vodi spisak zabranjene robe tada je "sa zadovoljstvom saznala da korijander više ne predstavlja pretnju izraelskoj bezbednosti".

Izrael je 2008. napravio listu predmeta "dvostruke namene", zabranjenih zato što se mogu prenameniti za vojne ciljeve, ali je tu listu objavio tek 2010. Izveštaj Oksfama iz 2022. pokazao je da izraelska ograničenja na ove artikle "dvostruke namene" – uključujući, na primer, pumpe za vodu i kanalizaciju – daleko prevazilaze međunarodne standarde.

Blokada se godinama smanjivala i pooštravala. Tokom 2018. godine, više od 1.000 osnovnih artikala ponovo nije moglo u Gazu – uključujući venčanice, sunđere za čišćenje, flašice za bebe i pelene – zajedno sa isporukom goriva i gasa nakon što je Izrael delimično zatvorio komercijalni granični prelaz u Gazi u znak odmazde za podmetanje požara u Izraelu.

Od 7. oktobra blokada je skoro totalna. Ograničenja isporuka hrane i osnovnih zaliha sada ugrožavaju sam opstanak civilnog stanovništva Gaze. U martu 2024, Si-En-En je preneo da Izrael sada pod predmete "dvostruke namene" računa ventilatore, boce sa kiseonikom, anestetike, sisteme za filtriranje vode, rendgen aparate i štake.

Drugi zabranjeni oredmeti su "urme, vreće za spavanje, lekovi za lečenje raka, tablete za prečišćavanje vode i kompleti za trudnice", navodi se u izveštaju.

Urme bi mogle da budu spas za izgladnjelo stanovništvo, ali im je onemogućeno uvoženje u Gazu jer, kako su izvori rekli za Si-En-En, semenke izgledaju sumnjivo na rendgenu.

Vreće za spavanje su odbijene "jer su bile zelene boje", rekao je humanitarni zvaničnik za Si-En-En. Kako zelena znači vojska, vreće su onda imale "dvostruku namenu".

Drugim rečima, ono što je počelo kao smišljena politika da se ekonomija Gaze dovede do zastoja, sada se koristi da se njeno civilno stanovništvo baci na kolena, zaključuje "Gardijan".