Svet
Bivši britanski diplomata i obaveštajac: Putin vodi rat za preoblikovanje psihologije Zapada
Najveća prepreka stvaranju mira je nadobudni američki stav o sopstvenoj nadmoći u odnosu na ostatak sveta
Putin je Zapadu ponudio "poslednju šansu", pregovore o konačnom završetku rata, ističe bivši britanski diplomata Alister Kruk, svojevremeno istaknuti pripadnik MI6, dodajući da Zapad planira da produži rat, kao i da je čitava situacija pred eskalacijom.
Kruk, koji je tri decenije radio kao obaveštajac, bio je angažovan i na naoružavanju džihadista u Avganistanu, ali i kao savetnik za bezbednost specijalnog izaslanika EU za Bliski istok koji je radio na uspostavljanju veza sa Hamasom i postizanju nekoliko primirja između Izraelaca i Palestinaca. Radio je u Severnoj Irskoj, Južnoj Africi, Kolumbiji, Pakistanu i na Bliskom istoku, i odlično poznaje funkcionisanje kako Kolektivnog zapada, tako i Globalnog juga.
"Putin gotovo sigurno nikada nije očekivao da će predlozi na Zapadu biti primljeni drugačije osim s prezirom i podsmehom na koji su, u stvari i naišli. Niti bi Putin verovao – na trenutak – Zapadu da neće odustati od sporazuma, kada bi se neki aranžmani postigli na tom planu. Ali, ako se Zapadu ne može verovati i njegova reakcija je bila tako predvidljiva, zašto je onda predsednik Putin izneo takav predlog", pita Kruk u autorskom tekstu koji je objavio "Ziro hedž".
Lider Rusije, prema njegovoj oceni, ne traži ni prekid vatre, ni zamrzavanje sukoba, ali zahteva stvaranje nove arhitekture svetske bezbednosti, u kome bi kompletno rešenje za Ukrajinu postalo implicitni deo novog svetskog poretka. Putin je u svom obraćanju i predvideo kolaps evroatlantskog sistema bezbednosti, kao i pojavu nove arhitekture.
"Svet više nikada neće biti isti", rekao je Putin.
SAD su, naime, svojom psihologijom razmišljanja zaglavljene u eri hladnog rata 1970-ih i 1980-ih. Završetak tog rata – prividna pobeda SAD – postavio je, dodaje britanski diplomata, osnovu za Volfovicovu doktrinu iz 1992. godine koja je naglasila američku nadmoć po svaku cenu u postsovjetskom svetu. Moskva se u tom svetu nije smatrala značajnim konkurentom, odbijane su njene miroljubive ponude, a garancije koje su Rusima date u vezi sa širenjem NATO-a su prekršene.
Rusija je, međutim, danas istaknuti globalni akter i u ekonomskoj i u političkoj sferi, iako za vladajući sloj u SAD, jednak status Moskve i Vašingtona ne dolazi u obzir, navodi Kruk.
"Mentalitet Hladnog rata još uliva neopravdano uverenje da bi sukob u Ukrajini mogao nekako dovesti do ruskog kolapsa i rasparčavanja", ocenjuje britanski diplomata.
Putin, međutim, nagoveštava da bi takva radikalna promena svetske bezbednosne arhitekture bila jedini način da se u potpunosti okonča rat u Ukrajini. Sporazum koji proizlazi iz šireg okvira konsenzusa o podeli interesa između Zapada i "Hartlenda", odražavao bi bezbednosne interese svake strane – i ne bi bio postignut na štetu bezbednosti drugih.
Ako je ova analiza tačna, Rusija možda neće toliko žuriti da zaključi stvari u Ukrajini, ističe Kruk. Izgledi za takve globalne pregovore između Rusije i Kine i SAD su još daleko. Kolektivna zapadna psiha nije dovoljno transformisana, i za Vašington ne dolazi u obzir odnos prema Moskvi sa jednakim poštovanjem, ocenjuje Kruk, dodajući da će pregovori s Rusima možda postati deo američkog narativa tek nakon američkih izbora.
Ukratko rečeno: Putin čeka na oblikovanje američkog "Zeitgesta" (duha vremena).
Jer najveća opasnost za eskalaciju, jeste američki prezir prema Rusiji- to što zapad priču o navodnom nuklearnom sukobu vidi kao "Putinov blef".
"Ako je to tačno, zapadni zvaničnici potpuno pogrešno shvataju stvarnost. Samo razumevanjem i ozbiljnim shvatanjem ruskih nuklearnih upozorenja možemo da isključimo rizik da nuklearno oružje uđe u igru", uverava Kruk.
On zaključuje i kako Rusija ima na raspolaganju nekoliko eskalacijskih koraka pre faze upotrebe nuklearnog oružja- trgovinski i finansijski kontranapad; simetrično snabdevanje zapadnih protivnika naprednim naoružanjem, presecanjem distribucije električne energije koja dolazi iz Poljske, Slovačke, Mađarske i Rumunije…
