Svet
Da li su motiv za pokušaj puča u Boliviji litijum i Rusija?
Bolivijski predsednik Luis Arse je, kao i njegov prethodnik Evo Morales, jačao saradnju sa Rusijom i Kinom - pre svega u sektoru eksploatacije i prerade "belog zlata"
Pokušaj državnog udara u Boliviji - državi od 10 miliona stanovnika koja se nalazi u srcu Južne Amerike - osujećen je nakan što su pristalice aktuelnog predsednika Luisa Arsea izašle na ulice, a pripadnici vojske povukli sa glavnog trga u prestonici La Pazu.
"Niko ne može da nam oduzme demokratiju koju smo osvojili na izborima", poručio je predsednik ushićenoj masi koja se okupila ispred predsedničke palate neposredno nakon pokušaja puča, dodajući da će "nastaviti da radi za bolivijski narod".
Huan Hose Zunjiga, komandant komandantom Oružanih snaga Bolivije koji je pokušao da izvede državni udar, u međuvremenu je uhapšen, a njemu se na teret stavlja "terorizam i oružana pobuna protiv bezbednosti i suvereniteta države".
Iako je poslednjih godina Zapadna Afrika ponela tu neslavnu "titulu", Latinska Amerika je u drugoj polovini 20. veka važila za region sa najvećim brojem državnih udara. Čak i u takvom okruženju, Bolivija je dominirala kao svetska prestonica pučeva.
Prema podacima koje su objavili američki akademici Džonatan Pauel i Klejton Tajn, Bolivija je zemlja koja je pretrpela najviše državnih udara u svetu od 1950: ukupno 23, iako je 12 pokušaja bilo neuspešno.
"U zavisnosti od toga kako se broji, postoji izuzetan broj državnih udara", rekao je bolivijski istoričar i novinar Robert Brokman za "Pais", u šali dodajući da, kada se broje predsednici, "ne možete ih baš sve uzeti u obzir, jer su neki trajali svega pola sata".
Najveći broj pučeva, kako uspešnih tako i neuspešnih, dogodio se od kraja šezdesetih do početka osamdesetih godina prošlog veka, kada su se na čelu te zemlje smenjivali vojni diktatori podržavani od strane čileanskog predsednika Pinočea i hunte u Argentini. Međutim, nakon uvođenja demokratije 1982. godine, situacija se stabilizovala.
Politička kriza u Boliviji početkom 21. veka dovela je do svrgavanja bivšeg predsednika Gonzala Sančeza de Lozade, koji je pobegao u SAD, i utrla put usponu Eva Moralesa, koji je 2005. došao na vlast sa većinskom podrškom stanovništva.
Morales - prvi bolivijski predsednik indijanskog porekla - vladao je tom latinoameričkom zemljom do 2019, kada je usled još jedne političke krize vojska izašla na ulice, a bolivijski lider bio primoran da pobegne u Meksiko.
Taj događaj se, prema ocenama mnogih posmatrača, takođe može smatrati državnim udarom.
Prema pisanju "Grejzona" iz 2019, nekoliko ključnih oficira koji su učestvovali u puču protiv Moralesa - uključujući i njihovog predvodnika Vilijamsa Kalimana - prošlo je obuku u američkom Institutu Zapadne hemisfere za bezbednosnu saradnju.
Na toj akademiji, poznatoj i kao "Škola za Ameriku", obučavano je više hiljada latinoameričkih oficira i pripadnika vojnih i bezbednosnih snaga, koji su nakon povratka u svoje zemlje u više navrata učestvovali u državnim udarima.
Moralesa je na mestu predsednika Bolivije zamenila nepopularna proamerička senatorka Žanin Anjez. Međutim, na predsedničkim izborima 2020. godine pobedu je odneo Moraelsov politički saborac i nekadašnji ministar finansija Luis Arse.
Da li se iza državnih udara krije litijum?
U godinama nakon državnog udara protiv Eva Moralesa, on i njegov naslednik Arse su u više navrata tvrdili da se iza nasilne promene vlasti u Boliviji krije litijum.
Morales je krajem 2019. godine rekao da Vašington njegovoj zemlji nije "oprostio" to što je izabrala da traži partnerstvo za ekstrakciju litijuma sa Rusijom i Kinom, a ne sa SAD.
"Bilo nam je očigledno da je ekonomski cilj puča bila kontrola litijuma", rekao je Luis Arse tokom konferencije za novinare sa tadašnjim meksičkim predsednikom Lopez Obradorom 2021. godine.
Bolivija se, zajedno sa Argentinom i Čileom, nalazi u tzv. litijumskom trouglu - prostoru Južne Amerike u kom se nalazi oko 60 svetskih zaliha "belog zlata". Iako je kopanje litijuma u toj planinskoj zemlji tek u začetku, prema nekim procenama Bolivija raspolaže sa oko 21 miliona tona litijuma - što bi je stavilo na prvo mesto u svetu.
Zanimljivo je i da se Arse tokom nedavnog boravka u Rusiji sastao sa direktorom ruske državne kompanije "Rosatom" Aleksejom Lihačevom, sa kojim je razgovarao o saradnji bolivijskih vlasti i te kompanije u istraživanju i eksploataciji litijuma.
"Kada je reč o litijumu, predsednik Arse je informisan o stručnosti i rešenjima 'Rosatoma' u ekstrakciji litijuma. Oni su priznali prednosti ruske tehnologije za privredu Bolivije, uz obezbeđivanje zaštite životne sredine. Lihačov je izrazio spremnost za sveobuhvatnu saradnju i napredovanje sa zajedničkim projektima", navodi se u saopštenju pres službe kompanije objavljenom početkom juna.
Bolivija je, takođe, pokazala interesovanje za pristupanje formatu BRIKS.
