Zašto bi zbog državnog udara u Nigeru Francuzi mogli da ostanu bez struje?

Državni udar u Nigeru, koji su prošle nedelje sproveli pripadnici predsedničke garde te zemlje, u prvi mah je pratio isprobanu formulu pučista u drugim zemljama Zapadne Afrike: Grupa nezadovoljnih oficira privodi predsednika, privremeno suspenduje rad vlade institucije, zatvara granice i proglašava novo telo – najčešće je reč o svojevrsnim "narodnim savetima za odbranu otadžbine" ili tome slično – nakon čega pristalice vojske izlaze na ulice kako bi iskazale podršku pučistima.

Novi režimi bi se uskoro našli na udaru kritika "međunarodne zajednice" – u praksi reč je o nekoliko zapadnih zemalja i zemalja regiona – koje prete sankcijama i suspenzijom članstva u međunarodnim organizacijama, da bi se situacija smirila i nakon nekoliko dana život vratio u normalu. 

Pučisti svoju legitimizaciju traže pre svega u borbi protiv džihadista, islamista i separatista – kao i u obezbeđivanju ekonomske stabilnosti. Većinu njih povezuje i oštro protivljenje prisustvu francuske vojske i oružanih snaga u regionu, koju optužuju za sprovođenje neokolonijalne politike Pariza.

Takav scenario postao je česta pojava u Sahelu, u Zapadnoj Africi, po čemu je taj region u zapadnim medijima poslednjih godina pogrdno nazvan "Pojasom pučeva". Državni udari su za manje od tri godine uspešno sprovedeni u Maliju (2020. i 2021. godine), Gvineji (2021) i Burkini Faso (januar i septembar 2022), pa vesti o sličnim događajima u Nigeru nisu iznenadili čak ni površne posmatrače događaja u Africi.

Ipak, događaji u Nijameju naišli su na daleko oštriju reakciju, kako u regionu tako i na Zapadu. Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država (ECOWAS), koja okuplja 15 zemalja iz tog dela sveta, uvela je sankcije i zapretila silom ako vođe puča u Nigeru ne vrate na vlast svrgnutog predsednika Mohameda Bazuma u roku od nedelju dana, preneo je Rojters.

Na hitnom sastanku članica zapadnoafričkog ekonomskog saveza zatraženo je da se ponovo uspostavi ustavni poredak, uz upozorenje da će u suprotnom biti posledica. "Te mere mogu da uključuju i upotrebu sile", navedeno je u saopštenju posle sastanka, uz isticanje da će se tim povodom odmah sastati zvaničnici odbrane. Puč je naišao i na kritike Sjedinjenih Američkih Država, Francuske i Evropske unije, koje su suspendovale slanje razvojne pomoći i bezbednosnu saradnju sa tom zapadnoafričkom zemljom.

U prvi mah, zapadni mediji su oštre reakcije zapadnih prestonica obrazložili činjenicom da su Niger i njegov doskorašnji predsednik Mohamed Bazum važili za "poslednji bastion" francuskog (a samim tim i zapadnog) uticaja u regionu, pošto su Mali i Burkina Faso nedavno proterale preostale francuske vojnike sa svoje teritorije.

Francuska je, kao nekadašnja vodeća kolonijalna sila u Zapadnoj Africi, tokom poslednjih desetak godina angažovala više hiljada svojih vojnika u operacijama koje su za cilj imale borbu protiv terorizma, ali i ilegalnih migracija. Pored Francuske, u Nigeru vojnu bazu imaju i Sjedinjene Američke Države.

Ipak, pored bezbednosnih pitanja, Niger je Francusku i druge zapadne zemlje značajan i zbog još jednog razloga – uranijuma.

Bez uranijuma iz Nigera, Francuzi bi mogli da ostanu bez struje

Sa zalihama od oko 440.000 tona, koliko je ta zemlja imala prema procenama OECD-a i Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) iz 2019. godine, Niger se nalazi na sedmom mestu u svetu, dok sa oko 2.000 tona godišnje njihova proizvodnja čini oko pet odsto ukupnog svetskog autputa. Uranijum se, inače, eksploatiše u tek petnaestak zemalja u svetu, dok je skoro polovina proizvodnje koncentrisana u samo jednoj od njih – Kazahstanu.

Uranijum iz Nigera ključan je za rad nuklearnih elektrana u Evropskoj uniji, pošto ta organizacija oko 25 odsto svojih potreba za tim energentom uvozi upravo iz te zapadnoafričke zemlje – više nego iz bilo koje druge pojedinačne države. Drugo i treće mesto na toj listi zauzimaju Kazahstan i Rusija, što znači da njih tri zajedno pokrivaju oko 66 odsto evropskog uvoza.

Nuklearne elektrane predstavljaju značajan izvor električne energije u mnogim evropskim državama. Nesumnjivi lider u toj kategoriji je Francuska, u kojoj se u svakom trenutku između 60 i 70 odsto električne energije dobija upravu iz tih izvora – procentualno više nego u bilo kojoj državi na svetu. Među zemljama koje dobijaju najmanje trećinu svoje električne energije iz nuklearnih elektrana nalaze se i Slovačka (59 odsto), Mađarska (47 odsto), Belgija (46 odsto) Slovenija (43 odsto) i Češka (37 odsto), pokazuju podaci IAEA iz 2022. godine.

Uranijum je na prostoru Nigera pronađen krajem pedesetih godina prošlog veka, neposredno pre nego što je ta država stekla nezavisnost od Francuske 1960. godine, dok su francuska preduzeća koja se bave proizvodnjom nuklearne energije u Nigeru prisutna od kada je eksploatacija uranijuma započela 1971. godine. Vodeću ulogu u proizvodnji uranijuma igra francuska korporacija "Orano", u čijem se većinskom vlasništvu nalazi kompanija SOMAIR. Većina uranijuma se vadi u rudnicima na severu Nigera, na južnim obodima Sahare, u okolini gradova Arlit i Agadez.  U eksploataciji uranijuma učestvuju i kompanije iz drugih zemalja, poput Kine i Kanade, doduše u znatno manjem obimu.

Uranijum iz Nigera je "neophodan za rad nuklearnih elektrana u Francuskoj" i bez njega ona ne može da ima "energetsku nezavisnost", izjavila je poslanica Zelenih u francuskom Parlamentu Sandrin Ruso, prenela je televizija TF1. Niger je do pre nekoliko godina bio glavni izvor uranijuma koji se koristi u francuskim elektranama, a procenjuje se da je Francuska u 2020. godini iz te zapadnoafričke zemlje uvezla oko 35 odsto tog energenta, više nego iz bilo koje druge države.

Nakon što je jedan od najznačajnijih rudnika uranijuma u Nigeru 2021. godine zatvoren "nakon iscrpljivanja resursa", Francuska se okrenula drugim dobavljačima. Ipak, prema podacima francuske organizacije "Nuklearna opservatorija" i kompanije "Orano", uranijum iz Nigera i dalje čini nezanemarljiv deo francuskog uvoza tog energenta, odnosno između 10 i 15 odsto.

Još jedan ekser u kovčegu "Fransafrike"

Ti podaci otkrivaju zašto su Zapadne zemlje, pre svih Fracuska, na puč u Nigeru reagovale oštrije i odlučnije nego u na one u državama poput Gvineje, Malija i Burkine Faso. Neprijateljski nastrojena vlada u Nijameju – koja bi u svakom trenutku mogla da obustavi izvoz uranijuma u zemlje Evropske unije – predstavljala li ozbiljnu opasnost po energetsku bezbednost tog bloka, a pogotovo Francuske, čija se privreda već nalazi na ivici recesije i koju su prethodnih meseci potresali socijalni nemiri.

Strahovi francuskih vlasti obistinili su se kada su predstavnici hunte u ponedeljak objavili da, kako je preneo Bi-Bi-Si, obustavljaju izvoz uranijuma i zlata u Francusku. Reč je o dva najznačajnija prirodna resursa sa kojima ta zemlja raspolaže i koji čine značajan deo njenog izvoza.

Jedan od članova hunte, pukovnik Amadu Abdramane, optužio je prethodnu vlast da je "odobrila francuskoj vojsci da napadne predsedničku palatu i oslobodi nekadašnjeg predsednika Bazuma", što francusko Ministarstvo spoljnih poslova nije potvrdilo, ali ni demantovalo, naglašavajući samo da je "predsednik Bazum jedini legitimni predstavnik vlasti u Nigeru".

Ta poprilično neodređena izjava francuskog ministarstva, kao i činjenica da oni nisu eksplicitno odbacili upotrebu sile kako bi se Mohamed Bazum vratio na čelo vlade u Nijameju, pokazuje da Pariz nije spreman da se olako odrekne još jedne kockice u svojoj (neo)kolonijalnoj imperiji koju je ekonomista Fransoa-Gzavije Veršav pežorativno nazvao "Fransafrik" (Françafrique). Nakon poraza u Maliju, Gvineji, Burkini Faso i Centralnoafričkoj Republici (koja već godinama blisko sarađuje sa Rusijom), gubitak Nigera dodatno bi oslabio francuski uticaj u regionu i ojačao položaj drugih sila, poput Rusije i Kine, koje na afričke zemlje gledaju kao na sebi jednake.

Serija pučeva u Zapadnoj Africi pokazuje da vlade tih zemalja ne uspevaju da izađu na kraj sa nagomilanim problemima, ali i da je značajan deo populacije nezadovoljan podređenim položajem u kom se region nalazi u odnosu na svog (nekadašnjeg) kolonijalnog vladara.

Za to imaju i dobar razlog: Iako je Niger bogat rudama poput uranijuma i zlata, on je i dalje jedna od najsiromašnijih i najnerazvijenijih zemalja na svetu, sa BDP-om po glavi stanovnika koji MMF procenjuje na svega 600 dolara on se nalazi na nezavidnom 182. mestu na svezu. Pored toga, reč je i o najmlađoj zemlji na svetu, pošto prosečan stanovnik Nigera ima tek nešto više od 15 godina.

Razočarani dosadašnjim rezultatima prethodnih vlada u borbi protiv gladi, siromaštva i terorizma, stanovnici Nigera i drugih zemalja Sahela žele da vide promenu politike, a mnogi od njih upravo u Rusiji vide potencijalnog partnera za budućnost.

"Dole sa Francuskom, živeo Putin", napisao je na parčetu kartona jedan učesnika demonstracija u Nijameju koje su organizovane kako bi se pružila podrška pučistima. Drugi učesnici su, nalik na stanovnike Malija i Burkine Faso prošle godine, na protest poneli belo-plavo-crvene trobojke Ruske Federacije.

Kako će se okončati politička kriza u Nigeru i da li će se narodna poslovica da "pas koji laje ne ujeda" obistiniti kada su u pitanju pretnje članica ECOWAS-a – pokazaće vreme. Ono što je sigurno je da će donosioci odluka u Parizu, ukoliko ne dođe do restauracije Ancien Régime-a u Nijameju, morati da pronađu alternative za uranijum iz Nigera. U suprotnom, biće primorani da se, kao i njihove nemačke komšije, vrate dobrom starom uglju.