Svet
Šta čeka Francusku: U nedelju prvi krug parlamentarnih izbora
Francusko društvo odavno nije bilo toliko polarizovano na levicu i desnicu, a sve predizborne ankete daju prednost krajnje desničarskom Nacionalnom okupljanju
U Francuskoj se u nedelju održava prvi krug vanrednih parlamentarnih izbora, koji bi na vlast, prvi put posle Drugog svetskog rata, mogli da dovedu krajnju desnicu, a nakon ubedljive pobede stranke Nacionalno okupljanje nad centrističkim savezom predsednika te države Emanuela Makrona na izborima za Evropski parlament.
Francusko društvo odavno nije bilo toliko polarizovano na levicu i desnicu, a sve predizborne ankete daju prednost krajnje desničarskom Nacionalnom okupljanju, koja, međutim, verovatno neće osvojiti apsolutnu većinu glasova da bi mogla samostalno da vlada narednih pet godina.
Ako na izborima RN ili levičarska koalicija Novi narodni front (NFP) osvoji apsolutnu većinu (najmanje 289 poslaničkih mesta), Makron će morati da izabere premijera iz redova pobedničke koalicije, koji će izabrati svoje ministre, odnosno nastupiće kohabitacija predsednika i premijera iz suprotnog političkog tabora.
U slučaju da ishod izbora bude osvojena relativna većina u parlamentu (230 poslaničkih mesta), pobednik će morati da sklapa saveze koji bi omogućili donošenje zakona, odnosno funkcionisanje parlamenta.
Prema anketi instituta IFOP od 26. juna, RN 28-godišnjeg Žordana Bardele - stranka u kojoj je Marin le Pen sada potpredsednica, osvojiće 36 odsto glasova u prvom krugu, ispred saveza levičarskih partija NFP-a (28,5 odsto), dok je Makronova koalicija na 21 odsto.
Makron je nedavno upozorio birače da bi opredeljivanje za krajnje desničarsku RN, ili krajnje levičarsku stranku Nepokorena Francuska (deo saveza NFP u kojem su još Zeleni,Socijalistička partija, NPA...) dovelo Francusku u opasnost od političkog konflikta, pa čak i građanskog rata.
Francuski premijer Gabrijel Atal obećao je da će vladajuća centristička alijansa Zajedno, ukoliko pobedi, smanjiti cenu struje za 15 odsto od sledeće zime, povećati penzije u skladu sa inflacijom, kao i da neće povećavati poreze.
Atal je rekao da će prioritet biti povećanje kupovne moći građana kroz smanjenje cena struje, usklađivanje penzija sa inflacijom i pomoć za kupce prve nekretnine.
U TV debati sa Atalom, Bardela je, između ostalog rekao da će kao premijer ukinuti besplatnu zdravstvenu negu za strance i pooštriti regulativu za dobijanje francuskog državljanstva.
Najviše pažnje izazvalo je Bardelino populističko obećanje o vraćanju mogućnosti penzionisanja sa 62 godine, ali je kasnije objasnio da će ipak biti potreban radni staž od 42 godine za punu penziju, čime se de fakto podiže prag za odlazak u penziju za one koji su počeli da rade u svojim kasnim 20-im godinama.
Briselski portal "Politiko" ocenjuje da su ovo izbori sa potencijalno najvećim posledicama u Evropi u poslednjih nekoliko decenija.
Navodi da krajnja desnica ima pristojne šanse da formira vladu u stalnoj članici Saveta bezbednosti UN sa nuklearnim oružjem, koja igra jednu od vodećih uloga u globalnom sistemu bezbednosti od severnog Atlantika do Pacifika.
