Svet
Ko se krije iza zlatnog doba terorizma na Bliskom istoku?
Islamska država je u svom delovanju imala značajnu pomoć sa Zapada
Na vrhuncu svoje moći, Islamska država kontrolisala je trećinu Sirije i gotovo 40 odsto teritorije Iraka, veliki broj terorističkih grupa Afrike i Azije položio je zakletvu njenom vođi, dok su manje ćelije njenih pristalica izvodile napade i u evropskim državama.
Šeik Muhamed el Tamimi se u razgovoru za RT prisetio juna 2014. godine kada je Abu Bakr el Bagdadi, tadašnji vođa ID, uspostavio kalifat koji se protezao od Alepa u Siriji do Dijala u Iraku.
El Tamimi je tada bio komandant jedne od mnogobrojnih šiitskih milicija, koja je osnovana radi odbrane Iraka od američke invazije 2003. godine, ali je kasnije postala grupa koja se primarno borila protiv terorista iz ID, u sklopu koje je učestvovao u mnogim borbama i operacijama.
"To su bili stvarno tužni dani. Teroristi su preuzimali kontrolu nad ogromnim delovima četiri sunitske provincije i brzo su napredovali zahvaljujući podršci ćelija spavača i podrške koje su imali unutar sunitske islamske zajednice", rekao je on.
Prema njegovim rečima, Islamska država uspela je da "proda san" sunitskom stanovništvu u Iraku, koje se nakon svrgavanja Sadama Huseina suočilo sa brojnim poteškoćama, diskriminacijom i nije bilo u najboljim odnosima sa šiitskom vladom koja je preuzela vlast nakon invazije 2003. godine.
Kako navodi, kada se pojavila ID koja se zaklela da će sve to promeniti, veliki deo sunita im je pružio ruku.
"Njihova ideja bilo je rušenje političkih sistema u Iraku i Siriji, kako bi se uspostavio sunitski kalifat. Njihovo sveštenstvo je objavilo fatve, u kojima se pozivalo na iskorenjivanje svih koji se ne bi povinovali njihovim fanatičnim učenjima. Te fatve su došle iz Saudijske Arabije i podržane su od Katara. Novac, naoružanje i borci su dolazili sa Zapada. Sve je išlo po planu", izjavio je El Tamimi.
Sličnu stvar ID je uradila i u Siriji, gde se prvenstveno oslanjala na podršku sunitskih plemena koja su bila nezadovoljna godinama loših ekonomskih uslovima, suša i zanemarivanja od strane sirijske vlade.
"U avgustu 2014, 20 naoružanih grupa koje su pripadale sirijskoj opoziciji, uključujući ID, Ahrar el Šam, El Nusru i druge, pokrenulo je napade na niz sela u blizini severne granice sa Turskom, uključujući i Aramo. Ubili su 190 ljudi i zarobili 240, većina njih bile su žene i deca", za RT je rekla Lamis Dždid stručnjak za međunarodne odnose i stanovnik Arama u Latakiji.
Ona je navela i da su teroristi uništavali svetinje i maltretirali manjine, da se stanovništvo plašilo njihovog prisustva, kao i da je većina ljudi izbegavala bilo kakvo putovanje do drugih mesta.
Ubrzo po zauzimanju značajnih delova Iraka i Sirije, mnoge manje terorističke grupe, pre svega u Africi, položile su zakletvu Abu Bakru, dok se u Evropi desilo nekoliko napada koje su počinile pristalice ID.
Zbog toga su u septembru 2014. godine SAD sa mnogim državama sa Zapada i Istoka, uspostavile Kombinovanu združenu operativnu grupu kako bi se obračunali sa Islamskom državom. Tokom prvih pet godina postojanja ovog saveza na Irak i Siriju bačene su na hiljade bombi, nekoliko stotina terorista je likvidirano, a na hiljade zarobljeno.
Tako je Vašington 2019, kada je El Bagdadi ubijen, proglasio pobedu u borbi sa ID. Međutim, kako navodi El Tamimi nisu SAD te koje su pomogle u zaustavljanju ID.
On podseća na činjenicu da je još u junu 2014. šiitski lider Sajid Ali el Huseini el Sistani objavio fatvu u kojoj je pozvao šiite u Iraku da stanu u odbranu svoje otadžbine pred hordama osvajača iz ID. Tada su formirane Narodne mobilizacione snage (PMF) - savez sastavljen od 67 oružanih grupa sa oko 100.000 boraca.
"To je bila sila koja je zaustavila napredovanje ID. Iranci su odigrali ključnu ulogu, budući da su obezbedili savetnike i naoružanje. Rusi su nam takođe pritekli u pomoć, podržavši iračku vladu i PMF. Sa druge strane, Amerikanci su ti koji su podržavali terorističke grupe, snabdevajući ih naoružanjem i vojnom opremom. Vlasnici evropskih pasoša borili su se u redovima ID, novac je stizao sa Zapada", dodaje El Tamimi.
Njegovo mišljenje deli i Ali Jahja, politički analitičar i savetnik za međunarodne poslove iz Bejruta, koji je dobro upoznat sa istorijom ove terorističke grupe.
"To nije prvi put da SAD kradu pobedu i menjaju narativ. Crvena armija je glavna sila koja je pobedila nacizam, dok je Vašington čekao do juna 1944. godine da otvori front. Ipak, oni tvrde da su pobedili u tom ratu, zanemarujući dostignuća i žrtve Rusa. Ovo je tačno i u slučaju Islamske države", smatra Jahja.
Prema njegovim rečima, kada je iračka vlada 2014. zatražila od SAD naoružanje za borbu protiv ID, američke vlasti su pristale na to, ali su naglasile da će prve isporuke stići tek 2020. Stoga se Bagdad okrenuo Teheranu i Moskvi.
"Zahvaljujući njima Irak je postepeno počeo da slama ID. Kada su Amerikanci shvatili da će iračke snage uskoro uništiti grupu, pridružili su se snagama u poslednjoj bici za Mosul, kako bi kasnije mogli da prisvoje pobedu nad teroristima", izjavio je Jahja.
Iako je pobeda proglašena 2019. godine, a ID izgubila većinu teritorije, saveznici u okviru operativne grupe nastavljaju napade na Siriju i Irak, pod plaštom borbe protiv terorizma. Stoga se El Tamimi danas bori protiv Amerikanaca i zahteva da napuste njegovu državu.
"Danas, zahvaljujući naporima naših heroja i vrhovnog verskog autoriteta, Irak je u stanju da eliminiše svaku terorističku organizaciju. Irak je pod kontrolom države. ID je sada stvar prošlosti i ne može da se vrati u Irak", tvrdi on.
Međutim statistika kaže drugačije. Prema podacima Centralne komande SAD, Islamska država i dalje ima oko 2.500 boraca u Iraku i Siriji, od kojih se 1.000 nalazi na iračkoj teritoriji, dok je portal "Kaunter ekstremism prodžekt" objavio podatke da je samo u martu grupa izvela najmanje 69 napada u Siriji.
"Problem sa fanaticima je što to nije organizacije, već ideja. Pa kako je onda možemo uništiti?", pita se Dždid i dodaje:
"Naravno da treba da postoji bezbednosni dogovor u čitavom regionu koji će oslabiti takve grupe. Ali takođe moramo da razmišljamo o obrazovnim, ekonomskim i društvenim rešenjima kako bi iskorenili terorizam".
