Svet
Bivši britanski obaveštajac: Pobuna Evropljana protiv Brisela tek počela
Evropljani očigledno ne žele rat sa Rusijom, a Nacionalni okupljanje se snažno protivi podršci Ukrajini
Na izborima za Evropski parlament većina ključnih vladajućih stranaka establišenta je do nogu potučena, poput stranke francuskog predsednika Emanuela Makrona, ili partije nemačkog kancelara Olafa Šolca, koja je pala na 13 odsto podrške, piše bivši britanski obaveštajac i diplomata Alister Kruk za sajt "El majadin".
Mnogo se pisalo o tome kako se evropski parlamentarni centar "održao". Ali, sada je Evropski parlament ponovo postao mesto na kome se vode žestoke političke borbe.
Međutim, ovo su bili samo izbori za Evropski parlament, koji nije zakonodavno telo u EU. Nacionalni izbori odlučuju o sudbini kontinenta. Ipak, izbori za Evopski parlament su sami po sebi znak za uzbunu.
Nacionalni izbori će uskoro biti održani u Francuskoj i u Britaniji. Evropski birači su se pobunili protiv nadnacionalnog centra u Briselu, a to je uznemirilo i zaprepastilo evropske elite. Vladajuća stranka u Britaniji, Konzervativna stranka, možda neće opstati kao značajan politički entitet nakon 4. jula, dodaje bivši obaveštajac.
Niz evropskih izbornih katastrofa za briselske elite
U Nemačkoj, Šolcova "semafor koalicija" možda neće preživeti katastrofu na izborima. Šolcova vlada već ima budžetski deficit od 40 milijardi evra. U Nemačkoj postoji konsenzus vladajućih partija oko toga da ozbiljno oslabljena koalicija neće preživeti još jedan spor oko budžeta. Prošle godine presuda najvišeg nemačkog suda je napravila budžetsku rupu od 60 milijardi evra.
U septembru slede ključni izbori u Brandenburgu, Tiringiji i Saksoniji. Prema anketama, očekuje se da će Alternativa za Nemačku (AfD) pobediti u svim regionima. U bivšoj Istočnoj Nemačkoj, 40 odsto glasova na izborima otišlo je ili za AfD, ili za novoosnovanu stranku Sare Vagenkeht.
I u Francuskoj situacija za elitu izgleda podjednako zastrašujuće. Niz istraživanja javnog mnjenja pokazuje sve mračnije izglede za Makronovu centrističku alijansu, dok se Nacionalno okupljanje približava većini u Narodnoj skupštini.
Ako Nacionalno okupljanje dobije većinu, previđa britanski diplomata, što je gotovo izvesno, potezi novog premijera Žordana Bardele mogli bi izazvati posledice koje će se osetati daleko izvan Francuske, pa čak i EU.
Nema nikakvih garancija da će Bardela slediti primer italijanske premijerke Đorđe Meloni, koja je pokušala da se prilagodi Briselu oko ključnih političkih stavova. Štaviše, ima znakova da se sprema potpuno suprotno od toga, predviđa Kruk.
Centralno pitanje za EU je pitanje Ukrajine
Ova pobuna u Evropi se dugo pripremala, zbog odnosa Brisela prema ključnim političkim temama, kao su imigracija, zelena agenda ili rastuća birokratizacija EU.
Međutim, postoji goruće pitanje o kome se ili ćuti ili se o njemu govori sasvim tiho, a to je Ukrajina.
Bajdenova frakcija u Briselu je u potpunosti angažovana na eskalaciji rata u Ukrajini. Posle američkih izbora u novembru, Evropa bi trebalo da se pripremi za konfrontaciju punog obima sa Rusijom, dok bi SAD pokrenule vojnu akciju protiv Kine, za koju se Pentagon užurbano sprema. Naravno, sada sve zavisi od ishoda izbora u SAD.
Evropljani očigledno ne žele rat sa Rusijom, koji uopšte nije u evropskom interesu. Nacionalni okupljanje se snažno protivi podršci Ukrajini.
Čak je i nemački kancelar Olaf Šolc u nedavnom intervjuu priznao da su užasavajući rejtinzi njegove stranke posledica činjenice da se birači ne slažu sa politikom prema Ukrajini i sankcijama protiv Rusije.
Čak je i Britaniji, koja nastoji da drži korak sa SAD, Najdžel Faraž u ime Reformske stranke priznao da je politika proširenja NATO-a izazvala rat u Ukrajini.
A Faraž je, sviđalo se to nekom ili ne, političar koji je u stanju da oseti odakle vetar duva.
Brisel može da kaže da se "centar držao" i da će nastaviti sa dosadašnjom politikom. Ali, zaključuje Kruk, tek smo na početku prave evropske pobune.
