Uoči početka samita ŠOS-a: Šta znači prijem Belorusije?

U Astani, Kazahstan, sutra počinje dvodnevni samit Šangajske organizacije za saradnju (ŠOS) na kom bi Belorusija trebalo da se u potpunosti pridruži ovoj organizaciji, kao deseta punopravna članica.

Članstvo Belorusije za Evropu znači dve stvari.

Prva je da proširenje ŠOS-a označava početak aktivnijeg delovanja ove organizacije koja se bavi i bezbednosnim pitanjima, za koju su mnogi analitičari smatrali da je proteklih godina "kunjala" u međunarodnim odnosima.

Slikovito rečeno, zemlje ŠOS-a prostiru se na više od 35 miliona kvadratnih kilometara i obuhvataju skoro sedamdeset odsto ukupne površine Evroazije sa polovinom svetske populacije.

Širenje ŠOS-a znači da se svet ne menja samo akcijama Zapada

Iako nije posredi vojni blok ili savez, već pre svega bezbednosna konferencija, ŠOS će se, izgleda, razbuditi i ojačati svoj uticaj u svetu, a možda će i menjati neke od svojih uloga.

Osim toga, konferencija čiji nastanak dugujemo raspadu SSSR-a od ove nedelje, prijemom Belorusije, postaje deo istočnoevropske stvarnosti, odnosno onog dela te stvarnosti koji nikoga ne ugrožava na Starom kontinentu, ali prisustvom ukazuje da se svet ne menja samo akcijama Zapada.

Širenje članstva će, takođe, omogućiti ŠOS-u da igra aktivniju ulogu u sve napetijim međunarodnim odnosima.

U Pekingu smatraju da je svet na raskrsnici zbog zaoštravanja, konfrontacija i sporova među zemljama, ali i zbog, kako se navodi u jednom od komentara objavljenih u kineskoj štampi, uticaja konkurencije velikih zemalja, regionalnih sukoba i nestabilne globalne ekonomije, kao i faktora koji ometaju uspon zemalja u razvoju i tržišta u razvoju.

Najnoviji primer takvih konfrontacija i sporova su oštre sankcija SAD i njenih saveznika protiv Rusije, uvedene da bi SAD zadržale globalnu hegemoniju koja im curi kroz pesnice stisnute za tuču. 

ŠOS je od suštinskog značaja za multipolarni svet

U takvim okolnostima razvoj međunarodnih organizacija i multilateralnih mehanizama, uključujući Ujedinjene nacije, suočava se sa novim teškoćama, a ŠOS bi, ukoliko aktivnije bude delovao, mogao da postane značajan faktor u postizanju ravnoteže i izbegavanju svih vrsta sukoba.

U Kini, koja pridaje veliki značaj predstojećem samitu u Astani, smatraju da su filozofija, pravila i ciljevi ove konferencije od suštinskog značaja za uspostavljanje multilateralne saradnje i unapređenju razvoja.

Si pred samit ŠOS-a u Kazahstanu: Suprotstavljamo se hegemoniji i gradimo multipolarni svet

U Kini smatraju da članice ŠOS-a pronose "šangajski duh", primenjujući u praksi nove koncepte saradnje, razvoja, bezbednosti, civilizacije i globalnog upravljanja, kao i da rade na izgradnji novog modela regionalne saradnje.

Bez imalo sumnje, ŠOS se suočava i sa unutrašnjim, a ne samo sa spoljnim izazovima. U prvom redu, to je efikasnost upravljanja i izbegavanje potencijalnih unutrašnjih protivrečnosti.

Očekuje se da će upravo na samitu u Astani lideri ŠOS-a razgovarati o postizanju konsenzusa, kako bi se, kako u Pekingu očekuju, ubrizgao novi podsticaj razvoju organizacije i otklonile potencijalne unutrašnje protivrečnosti.

Astana, inače, zauzima veoma važno simboličko mesto u modernom kineskom pogledu na svet. U Astani je Si Đinping pre jedanaest godina predložio inicijativu uspostavljanja ekonomskih koridora duž drevnih puteva svile koju danas poznajemo kao "Pojas i put".

Dok su članice ŠOS-a, pre svega u centralnoj Aziji, mudro gradile ekonomsku saradnju i izbegavale konflikte, SAD su sa svojim saveznicama bile zaokupljene idejom vojnog približavanja Rusiji i "obuzdavanjem" kineske ekonomije carinskim barijerama.

Dva koncepta nesumnjivo će se sudariti duž linija civilizacijskih dodira, a jačanje ŠOS-a u tome bi moglo da ima značajnu i možda jednu od presudnih uloga.

Prednost ŠOS-a je zalaganje za partnerstvo, a ne saveze

Si Đinping od 2. jula u Kazahstanu, u planu i poseta Tadžikistanu

U Kini rado ističu da se ŠOS, kako se kaže u jednom od komentara, zalaže za partnerstvo, a ne saveze, da odbacuje mentalitet hladnog rata i podržava jednakost među svim zemljama uz izgradnju široke mrežu partnerstava.

Prednost ove organizacije je što je ona pokazala da je u stanju da u obzir uzme objektivnu regionalnu situaciju i nacionalne uslove, ali i da prilagodi razlike u političkim sistemima, ekonomskoj snazi i kulturnim tradicijama među državama članicama, posmatračima i partnerima sa kojima vodi dijalog. 

Zašto je za Kinu važno političko poverenje? 

Političko poverenje nalazi su u osnovi kineske ideje o izgradnji zajednice sa zajedničkom budućnošću, a ŠOS bi lako mogao da postane jedna od glavnih poluga takvog pristupa, imajući u vidu da članice ŠOS-a neguju istorijske veze i dobre odnose koji nisu baš od juče. Uskoro će biti obeležena trideseta godišnjica otkako su postavljeni temelji ŠOS-a.

Šangajska organizacija za saradnju svoje osnivanje duguje takozvanoj i odavno zaboravljenoj "šangajskoj petorci". Pomenutu petorku činili su Rusija, Kina, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan.

Grupa je formirana 1996. godine, zbog potrebe pregovora o granicama Kine i nekadašnjih sovjetskih republika, ali je tokom narednih godina nastavila da širi pitanja i teme kojima se bavi, pa je tematski spektar delovanja značajno proširen.

Šangajska organizacija za saradnju formirana je 2001. godine, priključenjem Uzbekistana "šangajskoj petorci" i pomeranjem fokusa na regionalnu bezbednost, sa posebnim osvrtom na Avganistan i borbu protiv terorizma koja je u Kini, na primer, u međuvremenu uspešno okončana.

Indija i Pakistan pridružili su se ŠOS-u 2017, a potom Iran i Belorusija.

Zapad ŠOS-u ne veruje

Na Zapadu rado ističu da je prošlogodišnji samit ŠOS-a, u organizaciji Indije, održan u virtuelnom formatu, što je u SAD i među njenim saveznicama predstavljeno kao dovoljan dokaz strukturne krhkosti ŠOS-a i navodne krize unutar organizacije, kao i činjenicu da će Indiju u Astani predstavljati ministar spoljnih poslova, a ne premijer Narendra Modi, koji je najavio zvaničnu posetu Rusiji, kasnije tokom jula.

Ono što Zapad tišti, kada je oživljavanje ŠOS-a posredi, nije samo pristupanje Belorusije ovoj organizaciji, ni sastav indijske delegacije, već pitanje statusa Turske u njoj, jer je Ankara, kako sada stvari stoje, sledeća u redu za punopravno članstvo u ŠOS-u, čime bi dominacija ove do juče potcenjene organizacije u Evroaziji bila zapečaćena.