Strah od nuklearnog sukoba sve veći: Nemačka obnavlja stara i gradi nova skloništa

Nemačka planira izgradnju novih ratnih skloništa i nemački gradovi zalažu se za izgradnju skloništa za stanovništvo u slučaju rata, za šta su zatražili od savezne vlade da u narednih deset godina uloži 10 milijardi evra u civilnu zaštitu, prenosi "Dojče vele".

Nemačka medijska kuća istovremeno postavlja pitanje kakva bi korist bila od njihove izgradnje, imajući u vidu veliku destruktivnu moć modernog oružja i eventualnog nuklearnog rata.

Takođe, DV ukazuje da verovatno ne postoji bolji način da se proceni koliki je strah od rata u nekoj zemlji nego da se vidi kako posluju firme koje grade privatne bunkere. Tako npr. firmi sa sedištem u Berlinu "BSSD Difens" - koja gradi skloništa za privatnu, poslovnu i vojnu upotrebu - u poslednje vreme posao cveta.

Ta firma, pored razne kućne sigurnosne opreme, nudi sve od "prostorija za privremenu izolaciju i zaštitu" za oko 20.000 evra, do pravih skloništa za gotovo 200.000 evra. Tehnički direktor BSSD-a Mario Piejde rekao je da je ta firma poslednjih godina imala povećan broj poziva privatnih osoba, vatrogasnih službi i lokalnih vlasti.

On je istakao da je interesovanje za skloništa počelo da raste tokom pandemije korona virusa, a da je zatim dodatno pojačano 2022. godine nakon izbijanja sukoba u Ukrajini. Međutim, osim privatnih lica, prema pisanju DV i nemačke vlasti sve više pažnje posvećuju izgradnji skloništa.

Na konferenciji ministara unutrašnjih poslova u Potsdamu u junu, nemačko Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova predstavilo je svojim kolegama iz saveznih država "izveštaj o razvoju modernog koncepta skloništa" za stanovništvo Nemačke.

Izveštaj se pojavio tri meseca nakon što je Nemačko udruženje gradova i opština pozvalo saveznu vladu da u idućih deset godina uloži 10 milijardi evra u civilnu zaštitu i da to iskoristi za osposobljavanje 2.000 bunkera iz doba Hladnog rata.

Razlog za to verovatno leži u tome što su, prema saopštenju nemačke Savezne kancelarije za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama, svega 579 bunkera iz Hladnog rata i dalje određeni kao javna skloništa, te da imaju mesta za oko 478.000 ljudi (oko 0,56 odsto nemačkog stanovništva).

Čak ni ti bunkeri nisu "ni funkcionalni, niti spremni za upotrebu" nakon što je 2007. godine napušten raniji sistem skloništa, dok je sa druge strane, prema do sada neobjavljenom izveštaju Savezne vlade, potrebno izgraditi još oko 210.000 bunkera za šta je potrebno oko 25 godina i 140,2 milijarde evra.

Da li će novi bunkeri biti korisni u slučaju nuklearnog rata?

Direktor Instituta za ekonomske i bezbednosne studije FIRMITAS na Univerzitetu u Vitenu Hans-Valter Boris postavio je pitanje kolika bi zapravo bila korist od bunkera, s obzirom na razornu moć naoružanja koje bi bilo upotrebljeno u eventualnom ratu između NATO-a i Rusije.

Boris je napomenuo da Rusija ima hipersonične rakete koje bi za dva do pet minuta iz Kalinjingrada mogle da dolete do bilo kog evropskog grada.

Moskva započela vežbe sa raketama za strateško nuklearno odvraćanje

"Nije to kao u Drugom svetskom ratu, kada su upozorenja od bombardera koji lete iznad Hanovera prema Berlinu davala ljudima 15 ili 20 minuta da pronađu sklonište. Sa sadašnjim vremenima reakcije ne postoji način da se upozori stanovništvo", naveo je Boris.

Nemačka vlada je svesna tog problema i zbog toga planira da preporuči građanima da nabave jeftin i lako dostupan građevinski materijal za izgradnju sigurnih prostorija u svojim podrumima, navodi DV.

Boris je rekao da ne veruje da je taj koncept dobar jer bi sukob mogao brzo da eskalira u nuklearni rat, a nuklearno oružje je sada znatno destruktivnije od onog koje su koristile SAD na kraju Drugog svetskog rata.

"Posledice više nisu uporedive sa Hirošimom ili Nagasakijem. Savremenim naoružanjem cela Nemačka bi mogla da bude zbrisana sa samo devet do dvanaest raketa", rekao je on.

Prema njegovim rečima, bunkeri koji bi mogli da izdrže takvu vrstu napada morali bi da budu ukopani hiljade metara duboko u švajcarskim Alpima. Boris je zaključio, da se po pitanju mogućeg nuklearnog rata "ionako ništa ne može učiniti", bar što se skloništa tiče.