Kako je mlada medicinska sestra spasila život ruskim vojnicima
Tada, dvadesetjednogodišnja Marija, radila je kao medicinska sestra u bolnici u Brjanskoj oblasti. Čim je počela SVO, ona je preko interneta gledala snimke i pratila kako lekari pružaju pomoć vojnicima tokom borbenih dejstava.
Mlada devojka je shvatila da ne može da ostane po strani: došlo je vreme da počne da traži način kako da ode na front.
Posle nekog vremena, Marija je uspela da dobije vojnu knjižicu i potpiše ugovor sa ruskim Ministarstvom odbrane. Pred polazak u zonu SVO, njen otac, koji radi kao sveštenik, i majka, dali su joj blagoslov.
"Otac mi je rekao da sam u Božijim rukama i da će Bog odlučiti šta će biti sa mnom. On se molio za mene, a molili su se sveštenici koje sam poznavala. Roditelji su mi dali blagoslov. I evo, živa sam", kaže Marija.
Tokom službe, ova hrabra devojka dugo je tražila dozvolu od svog komandanta da ode na prvu liniju fronta, međutim on joj nije dozvoljavao jer se brinuo za nju.
"Komandant se brinuo za mene. Ali, kada sam prvi put otišla na liniju borbenog dodira, shvatila sam da su to potpuno dva različita sveta, odnosno civilni život i onaj gde se vode borbe. To su potpuno različite stvari", priča Marija.
Jedna od nezaboravnih stvari u Marijinoj vojnoj istoriji je evakuacija 14 ruskih vojnika nakon pokušaja ukrajinskih oružanih snaga da se iskrcaju na Kinburn 9. avgusta.
"Otišla sam da evakuišem 14 ljudi. Sve sam ih žive i zdrave dovezla. Zahvalili su mi se na tome", kaže Marija, dodajući:
"Zahvaljujući lekarima, ljudi jednostavno dobijaju drugi život. Medicina je profesija, ne znam, to je neka vrsta dara, da budem iskrena. Kada nekome pomogneš, osećaj u duši postaje dobar. Znaš da si pomogao i da ti je ta osoba zahvalna što je živa, a to je najvažnije. Svi ljudi žele da žive".
