Ekonomija
Minimalac u 2025. godini: Koliko bi mogle da rastu najniže plate
Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) je rekao da je za sindikat ključno da se važeći zakoni primenjuju, a pregovori zaista vode, a ne da se pretvore u farsu, dok počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković ocenjuje da ima prostora za povećanje minimalca – ali da ono ne sme biti nerealno
Poslodavci i sindikati pripremaju svoje strategije uoči početka pregovora o minimalnoj ceni rada za sledeću godinu. Pregovori će početi 15. avgusta, a do tada ministarstvo finansija mora da pripremi osnovne analize na osnovu kojih će se odlučivati o visini minimalca.
"Za nas je ključno da se važeći zakoni primenjuju, a pregovori zaista vode, a ne da se pretvore u farsu", poručio je u razgovoru za Biznis.rs Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), dok počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković ocenjuje da ima prostora za povećanje minimalca – ali da ono ne sme biti nerealno.
Vuković najavljuje da će u narednim nedeljama uslediti sednice organa SSSS, uključujući i predsedništvo, na kojima treba da se usvoji platforma i odredi pregovarački tim.
"U najmanju ruku očekujemo prave pregovore i razmenu argumenata, i želimo da čujemo predloge izvršne vlasti i poslodavaca. Ako se već od strane vlasti u javnost izlazi sa izjavama da će minimalac 2027. godine iznositi 650 evra, onda želimo da vidimo projekcije kako će se minimalna cena rada kretati u 2025. i 2026. godini, pa ćemo se na osnovu tih informacija opredeljivati", rekao je Vuković.
Podseća i da je za odluku o minimalnoj ceni rada potrebno postići konsenzus u okviru Socijalno-ekonomskog saveta, kao i na već gotovo praksu da do tog konsenzusa ne dolazi u propisanoj proceduri pa Vlada odluku donosi jednostrano, a na osnovu ranije iznetih predloga najviših državnih funkcionera.
"Mislim da to nije korektno ni prema sindikatima ni prema poslodavcima. Tako se institucija Socijalno-ekonomskog saveta marginalizuje", upozorava Vuković.
Potrošačka korpa 6.000 skuplja od minimalca
Izjednačavanje ili makar približavanje iznosa minimalne zarade i minimalne potrošačke korpe dugogodišnji je cilj sindikata u okviru pregovora o ceni rada. Kada je reč o dostupnim podacima, a najsvežiji su aprilski, oni ukazuju na to da je minimalna potrošačka korpa koštala nešto više od 53.300 dinara, dok je minimalna zarada isplaćena u tom mesecu oko 47.700 dinara, što znači da je razlika između minimalne korpe i zarade iznosila 6.000 dinara.
"U aprilu prošle godine ta razlika je bila čak 14.237 dinara, dok je naša procena da je u junu ove godine razlika između minimalne korpe i zarade iznosila 10.500 dinara", naglašava Duško Vuković.
Računica SSSS, prema njegovim rečima, ukazuje da je u poslednje dve godine pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom bila oko 77 odsto.
"Oni koji su primali minimalac u 2022. i 2023. godini u minusu su za gotovo 2.226 evra, jer je tolika razlika između njihovih primanja i troškova za minimalnu potrošačku korpu. Naše projekcije kažu da je ta razlika između minimalca i minimalne korpe u ovoj godini već dostigla oko 400 evra", naglasio je Vuković.
Skreće posebno pažnju na trošak obrazovanja u minimalnoj korpi, koji je u aprilu "dozvoljavao" tročlanoj porodici da u te svrhe izdvoji samo 136 dinara.
"Ako hoćemo odgovorno da pregovaramo, onda tako treba da pregovaraju i poslodavci i Vlada kako bi zaista omogućili onima koji primaju minimalnu zaradu da dostojanstveno žive. A trenutno je situacija takva da oni na minimalcu ne mogu ni tih 136 dinara da izdvoje", poručio je Vuković.
Poslodavci za realan rast minimalca
Za pregovore o minimalnoj ceni rada priprema se i Unija poslodavaca Srbije, a u njihovom timu će, kao već deceniju i po unazad, biti počasni predsednik Nebojša Atanacković. On za "Biznis.rs" ističe da je u toku anketiranje članova UPS o stavovima u vezi sa iznosom minimalca, ali i podseća da se njihov stav po tom pitanju retko menja.
"U principu, naši članovi su obično većinski za povećanje minimalne cene rada, ali uz određene ustupke kada je reč o visini dažbina na zarade, kako povećanje ne bi išlo samo na teret privrede. Povećanje minimalne zarade znači da se povećavaju i ostale plate – one su reper za zarade", ističe Atanacković.
Prema njegovim rečima, pristup UPS već godinama je da insistira na rastu minimalne cene rada na osnovu realnih stopa privrednog rasta i inflacije.
"Iz te dve veličine crpimo osnov toga na koji način treba tretirati minimalnu zaradu, pogotovo pošto sindikati godinama traže da se izjednače minimalna zarada i minimalna potrošačka korpa, što je obično iznad realnih mogućnosti privrede i republičkog budžeta", ocenjuje Atanacković.
Navodi i da bi izjednačavanje minimalca i minimalne korpe "možda i moglo da bude realizovano" ukoliko taj raspon nije procentualno prevelik, ali naglašava da će sve biti detaljno analizirano tokom pregovora.
Ukoliko se, međutim, ponovi situacija da nema konsenzusa u okviru SES-a, a da Vlada traži podršku za povećanje minimalne cene rada po stopi koja je viša od one koju predstavnici privrede smatraju realnom, Atanacković kaže da podrška poslodavaca sa sobom povlači dogovor o ustupcima.
"Ako, primera radi, naša analiza ukazuje da je realno da se minimalna cena rada poveća za osam odsto, a Vlada predlaže 10 odsto, mi smo onda spremni da prihvatimo višu stopu rasta ukoliko dođe do kompenzacije u vidu olakšica kroz davanja za porez na zarade ili doprinose", objašnjava Atanacković.
