Ekonomija
Srbiji fali 20.000 profesionalnih vozača: Da li su plate za supruge i povoljniji stanovi rešenje
Poslovno udruženje drumskog saobraćaja "Srbijatransport" je predložilo šest mera koje bi dale rezultate na dugi rok, dok smatraju da bi kratkoročno rešenje bilo uspostavljanje bilateralne saradnje sa Indijom, odakle bi mogli da dođu kvalifikovani vozači neophodni domaćoj privredi
Subvencionisanje obuke, poreski stimulansi za poslodavce, ali i obezbeđivanje olakšica za kupovinu prvog stana, poput onih koje imaju vojnici i policajci, kao i "plate" za supruge profesionalnih vozača, su neke od mera koje je predložilo Poslovno udruženje drumskog saobraćaja "Srbijatransport".
Prema njihovoj proceni, Srbiji nedostaje oko 20.000 vozača u drumskom transportu, odnosno oko osam odsto vozača kamiona i 17 odsto vozača autobusa, a ove mere bi pomogle da se veći broj mladih odluči za ovo veoma traženo zanimanje.
Analiza "Srbijatransporta" ukazuje i na to da se radi o merama koje bi dale rezultate na dugi rok, dok bi kratkoročno rešenje bilo uspostavljanje bilateralne saradnje sa Indijom, odakle bi mogli da dođu kvalifikovani vozači neophodni domaćoj privredi.
Pozivajući se na izveštaj Svetske organizacije za drumski transport (IRU), iz "Srbijatransporta" upozoravaju da je u 2023. godini na globalnom nivou čak tri miliona radnih mesta vozača kamiona u 36 zemalja gde je rađena analiza ostalo nepopunjeno, uz procenu da bi taj manjak mogao da se udvostruči do 2028. godine.
Oni navode da je prisutan sve veći jaz između mladih i starih vozača i da se, ukoliko ne bude značajnijih akcija, očekuje da će stanje biti mnogo gore u narednih pet godina.
U analizi koju je potpisao generalni direktor "Srbijatransporta" Goran Aleksić ističe se da je ključni izazov sa kojim se suočava transportna industrija zapravo jaz "od škole do volana", što dodatno komplikuju visoki troškovi obuke, licence i osiguranja.
U Francuskoj tri plate za obuku, u Srbiji 6,5
"To čini skupim proces koji je potreban da bi mlad čovek postao vozač kamiona. U Francuskoj, na primer, prosečna cena za dobijanje vozačke dozvole i sertifikata o stručnoj profesionalnoj osposobljenosti iznosi 5.250 evra, što je više od tri njihove minimalne mesečne zarade. U Srbiji obuka za vozača kamiona, sa taksama, ispitima i svim neophodnim formalnostima košta više od 300.000 dinara, što je oko 6,5 minimalnih mesečnih zarada", naglašava Aleksić.
U "Srbijatransportu" smatraju da Vlada Srbije mora da kreira modele koji olakšavaju pristup profesiji donošenjem kvalitetnih podzakonskih akata, kojima bi bila smanjena minimalna starosna granica za obuku i rad profesionalnih vozača, ali i uvedene subvencije za sticanje kvalifikacija za vozače kamiona i autobusa.
Kada je reč o konkretnim potezima koji bi pomogli da se više naših građana, a posebno mladih, odluči za profesiju vozača, "Srbijatransport" predlaže ukupno šest mera. Oni smatraju da bi trebalo razmotriti mogućnost obezbeđenja nekih stambenih olakšica, a posebno u manjim gradovima gde to manje košta, poput stanova koji se daju po privilegovanim uslovima vojsci i policiji.
"Plaćanje ženama vozača određene manje naknade, posebno ako su trudne, kako bi se vozači ženili i ostajali u Srbiji. Imamo primere iz avio-saobraćaja gde neke avio-kompanije daju neku manju platu ženama pilota, kako bi sve učinili da oni mirno voze", navode u "Srbijatransportu".
Takođe, predlažu uvođenje subvencija za početne obuke za profesionalne vozače, odnosno kandidata do 30 godina starosti, kao neophodnog i obaveznog sistema edukacije.
Jedna od predloženih mera je i uvođenje posebnih poreskih stimulansa da bi se zapošljavali vozači. Predlog je da u periodu od 10 godina rada jedna, poslednja, godina dekade bude oslobođena od poreza na plate, dok bi za mlade vozače do 30 godina starosti prve tri godine rada bile oslobođene poreza na plate.
Predlažu i obezbeđivanje dodatne nenovčane beneficije da se vozači zapošljavaju u Srbiji, poput modela da država daje besplatno zdravstveno osiguranje za jedan mesec tokom godine za sve vozače, odnosno za tri meseca u godini za mlade vozače, sa ciljem da ne odlaze na rad van Srbije. Oni napominju i da je neophodno donošenje podzakonskih akata koji regulišu osnovne obuke u smislu unapređenja sistema edukacije, snižavanja troškova rada centara za obuku i podrške teritorijalnoj pokrivenosti.
