"Doktor Propast": Dolazi vreme u kome će se umesto ljudi favorizovati mašine

Bivši ekonomski savetnik Bila Klintona Nurijel Rubini, koji je predvideo finansijsku krizu iz 2008. godine posle čega je dobio nadimak "doktor Propast", ali misli da mu više pristaje "doktor Realista" upozorava da je pred globalnom ekonomijom trenutno deset "megapretnji" među kojima su rastući dug, demografska tempirana bomba, kraj globalizacije i pretnja veštačkom inteligencijom.

"Ove pretnje se danas materijalizuju. Želim da stavim do znanja ljudima da ćemo, ako se njima ne pozabavimo, uništiti našu ekonomiju i uništićemo čovečanstvo", upozorava "doktor Propast" za "Telegraf".

Inflacija

Najveća među pretnjama danas je rastuća inflacija. Sa 11,1 odsto u Velikoj Britaniji, 11,3 odsto u Nemačkoj i 12,5 odsto u Italiji, rast cena je najveći u posljednjih 40 godina.

Velika Britanija, kaže on, pati od "najgore stagflacije od svih naprednih ekonomija" i recesija je zagarantovana.

On smatra da ta zemlja ide ka čitavoj jednoj izgubljenoj deceniji rasta, a kako dodaje, iako centralne banke možda imaju alate za smanjenje inflacije, zbog visokog nivoa dugova one će biti nemoćne da povećaju kamatne stope, a da ne izazovu finansijsku krizu .

"Centralne banke nemaju kredibilitet kada kažu da će se boriti protiv inflacije po svaku cenu. Ako želite da podignete kamatne stope dovoljno da se inflacija vrati na dva odsto, morate da izazovete recesiju. Besmislica je ova današnja mantra da će recesija biti 'plitka' i kratkoročna, odnosno 'vanila recesija'".

"Doktor Propast": Treći svetski rat je već počeo

Rubini kaže da je zaduživanje tokom pandemije poraslo jer su vlade za vreme izolacije masovno subvencionisale plate. Globalni nivo duga trenutno iznosi 290 milijardi dolara, a povećanje kamatnih stopa moglo bi da izazove, kako tvrde iz Instituta za međunarodne finansije, "opasno povećanje troškova servisiranja duga".

"U sistemu je toliko privatnog i javnog duga da ako povećate kamatne stope da biste se borili protiv inflacije, to ne samo da izaziva recesiju, već izaziva i finansijski krah", ističe "doktor Propast".

Centralne banke će, kaže on, zato morati da prihvate veću inflaciju.

"Ako niste voljni da povećate poreze ili smanjite potrošnju da biste smanjili dug i deficit, put najmanjeg otpora je neočekivana inflacija, zato što ona smanjuje stvarnu vrednost duga sa fiksnom kamatom", poručuje Rubini i dodaje da taj "porez na inflaciju", uz smanjenje britanskog duga donosi i trajno veće poskupljenje.

Stručnjak veruje da će se stope inflacije u doglednoj budućnosti naći na oko pet odsto.

Tehnološka nezaposlenost

Jedno od njegovih apokaliptičnijih predviđanja je i da je na putu novi talas "tehnološke nezaposlenosti". Dolazi, tvrdi on, vreme u kome će kompanije favorizovati mašine umesto ljudi, a umesto rada - kapital.

Najsjajniji i najbolji će i dalje uspevati, ali će većina zaostati.

Rešavanje masovne nezaposlenosti zahtevaće radikalna rešenja, a Rubini smatra da gotovinska davanja nisu dobar odgovor na to.

"Univerzalni osnovni dohodak koji obezbeđuje redovnu, zagarantovanu isplatu građanima, često se reklamira kao srebrni metak. To možda jeste rešenje, ali svako ljudsko biće želi dostojanstvo, da bude produktivan član društva. A ako niste produktivni član društva, a živite i preživljavate od socijalne pomoći, na kraju zarđate", kaže "dr Propast".

On se osvrće i na to što u SAD postoji "čitava klasa ljudi" koji su siromašni, nesposobni, bez posla, beznadežni, bespomoćni i očajni.

"I šta oni rade? Igraju video igrice, žive u virtuelnoj stvarnosti. Dva miliona njih u SAD zavisno je od opoida, a pet odsto njih umre svake godine. Nemaju prijatelje, žive na mreži. Zovu ih incelima jer su u nedobrovoljnom celibatu. I ljuti su na žene. I tako ovi ljudi se neće reprodukovati, i na kraju će nestati. Dakle, svet sa univerzalnim osnovnim dohotkom zapravo predstavlja prilično distopijsku budućnost, zapravo je veoma mračan", tvrdi Rubini.

Ima li razloga za optimizam?

Rubini ukazuje na poslednje poglavlje svoje knjige "Megapretnje". To je samo šest i po stranica u knjizi od 300, gde on iznosi viziju za "utopičniju budućnost".

U ovoj budućnosti, SAD i Kina se slažu, kreatori politike počinju da se fokusiraju na klimatske promene, roboti se koriste za dobro i kreatori politike pokrenu veći rast.

Snalažljivi ljudi rešavaju velike probleme, ali rešenja će zahtevati skoro čudesnu stopu godišnjeg rasta od pet do šest procenata, što nije viđeno u Velikoj Britaniji od 1980-ih.

Rubini zato kaže da prihvatanje neizbežnog znači prihvatanje činjenice da će čak i u ovoj novoj utopiji biti pobednika i gubitnika.

Ljudi će, tvrdi on, raditi poslove koje ne žele da rade, moć će ostati koncentrisana među nekoliko velikih tehnoloških firmi i planeta će biti trajno transformisana klimatskim promenama.