"Doktor Propast": Preti svetska ekonomska kriza gora od one iz sedamdesetih

Svetu predstoji koktel inflacije, stagnacije i dužničke krize gore od ekonomske krize iz sedamdesetih godina prošlog veka i gore od Velike recesije s kraja pretprošle decenije, tvrdi američki ekonomista Nurijel Rubini.

Rubini, koji je široj javnosti poznat kao "Doktor Propast" otkako je predvideo hipotekarnu krizu kao početak Velike recesije još 2006. godine, govorio je za "Blumberg" o uzrocima tekuće inflacije, ali i razlozima zašto je njeno razvijanje u pravi "košmarni scenario" skoro potpuno neminovno.

Ovaj ekonomista je podsetio da je inflacija bila neminovna već 2020. godine kada su mnoge države, ali i banke, uvodile velikodušne ekonomske i druge olakšice za građane i preduzeća uprkos tome što je proizvodnja bila drastično sputana pandemijom.

Rubini navodi da je globalna proizvodnja doživela još dva velika šoka – krizu u Ukrajini, odnosno poskupljenja i nestašica nafte i gasa izazvanih sukcesivnim sankcijama koje je Zapad nametnuo Rusiji, kao i strogih anti-kovid mera koje je Kina uvela i koje negativno utiču na globalne lance snabdevanja.

Rubini navodi postojanje još 11 drugih faktora koji će neminovno usporiti svetsku proizvodnju, uključujući tu, između ostalih, i zahlađenje odnosa SAD i Kine, fragmentaciju globalne ekonomije, uticaj klimatskih promena, i dedolarizaciju mnogih ekonomija usled različitih sankcija.

On takođe smatra da je većina svetskih vlada i banaka nevoljna da se "bori" protiv rastuće inflacije, odnosno da poveća kamatne stope i prestane sa uvođenjem bilo kakvih olakšica:

"Ne verujem centralnim bankama kada kažu da će se boriti protiv inflacije po svaku cenu. Pre svega, predstojeća recesija neće biti kratka i plitka. Biće opaka, i podrazumevaće kombinaciju finansijskog stresa i dužničke krize."

Rubini dodaje da će predstojeća kriza biti "gora nego sedamdesetih godina," i da neće proći samo kao kratkotrajni fenomen, što, između ostalog, obrazlaže time da su dugovi država, kompanija i pojedinaca tada bili daleko manji nego što su sada.

"Mogao bih da vam kažem šta bih ja uradio u teoriji, ali kriza se u ovom trenutku ne može izbeći ma šta god uradili," izjavio je Rubini.

Prema njemu, pravac kojim bi trebalo ići je odupiranje inflaciji. Međutim, i takav potez ima svoje posledice:

"Ali to će dovesti do gadne recesije i finansijske krize kakvu nismo imali tokom sedamdesetih, zato što tada nismo imali današnja dugovanja, i tadašnja inflacija je prouzrokovana stagnacijom koja je trajala cele decenije. U ovom trenutku, nažalost, ne postoji lako rešenje."