"Prvo deca, pa takmičari": Izveštaj upozorava na rizike e-sporta za decu

E-sport je oblik takmičenja u video-igrama u kojem se pojedinci ili timovi nadmeću po utvrđenim pravilima, često na profesionalnom nivou i pred publikom, a posebno je popularan među mladima.

Čak 300 miliona dece širom sveta bavi se e-sportom ili učestvuje u takmičarskom igranju. Ona se mogu suočiti sa poremećajima sna, problemima sa mišićima i zglobovima, seksizmom, anksioznošću, uznemiravanjem na internetu i depresijom. Pored toga, intenzivni treninzi mogu im ostaviti i manje vremena za školu, porodicu i prijatelje, prema izveštaju britanske organizacije "Spasite decu".

E-sport deci pruža uzbudljive mogućnosti, ali da učešće u njima ne sme da bude na štetu njihovih prava, dobrobiti i razvoja, istakli su autori. "Kako industrija nastavlja da raste, deca moraju biti prepoznata prvo kao deca, a zatim kao takmičari", navodi se u izveštaju. Autori takođe pozivaju da se deca uključe u donošenje odluka i da im se omogući bezbedno učešće, razvijanje talenata i uživanje u igrama bez izlaganja šteti.

Autori izveštaja upozoravaju da deca koja ulaze u organizovana takmičenja mogu biti izložena očekivanjima kakva postoje u profesionalnom sportu, a da pritom nemaju odgovarajuću zaštitu prilagođenu svom uzrastu i razvoju.

Nedostatak zajedničkih standarda za treninge i odmor

Dugotrajno sedenje, nedovoljne pauze i rasporedi treninga koji remete san, fizičku aktivnost i školske obaveze neki su od problema na koje izveštaj ukazuje. Duge sesije igranja i nepravilno držanje tela mogu doprineti bolovima u vratu, ramenima i zglobovima, zbog čega se ističe potreba za boljim smernicama o položaju tela i organizovanju treninga.

Od "Robloksa" do susreta uživo: Kako predatori stiču poverenje dece na internetu i kako ih zaštititi

Poseban problem predstavlja san. Kasnonoćno igranje i zahtevi takmičenja mogu da naruše odmor, što utiče na kognitivne sposobnosti, regulisanje raspoloženja i opšte blagostanje.

Zbog nedostatka zajedničkih standarda ostaje otvoreno pitanje ko je odgovoran za to da takmičarsko igranje bude u skladu sa fizičkim i psihološkim razvojem dece.

Ipak, izveštaj ne predstavlja sve aspekte e-sporta negativno. Mnogi profesionalni igrači navode da imaju zadovoljavajući nivo fizičke aktivnosti, dok oni sa višim rangom često posvećuju više pažnje kondiciji. Igrači takođe mogu da usvoje zdrave navike u ishrani i drugim oblastima života.

Mentalno zdravlje pod pritiskom takmičenja

Pored fizičkih posledica, izveštaj ukazuje i na psihološke pritiske kojima su mladi igrači izloženi.

"Zahtevna priroda e-sporta može stvoriti značajne izazove za mentalno zdravlje mladih e-sportskih takmičara", navodi se u dokumentu.

Stres, anksioznost i depresija mogu biti dodatno pogoršani intenzivnom konkurencijom i ograničenim pristupom odgovarajućoj podršci. Rizike povećavaju i seksizam i uznemiravanje na internetu.

Mladi igrači često komuniciraju sa publikom putem četova u igrama, zajednica na platformi Diskord, platformi za prenos uživo Tvič, Jutjuba i društvenih mreža. Ovi kanali mogu im pomoći da izgrade zajednicu i javni profil, ali ih istovremeno izlažu sajber maltretiranju i narušavanju privatnosti.

Koliko je problem rasprostranjen ilustruje analiza ćaskanja tokom 302 segmenta igranja koje je izvelo 20 najpopularnijih korisnika na Tviču, jednoj od najpopularnijih platformi za e-sport i strimovanje sadržaja o igrama. Prema rezultatima navedenim u izveštaju, 62 odsto strimova sadržalo je seksistički jezik, 37 odsto rasistički jezik, 84 odsto jezik koji je vređao devojke, a 97 odsto nasilan jezik.

Neke e-sport federacije i timovi zahtevaju da zaposleni prođu obuku za pružanje prve pomoći u oblasti mentalnog zdravlja, ali takva praksa nije široko zastupljena u industriji. Izveštaj upozorava i da mladi igrači mogu biti izloženi javnosti pre nego što steknu dovoljno iskustva i podrške za suočavanje sa kritikama na internetu, intervjuima i prenosima uživo.

Problemi postoje i na događajima uživo, gde mladi igrači mogu biti izloženi rizicima ukoliko nema odgovarajućeg nadzora. Organizacija "Spasite decu" zato poziva industriju da prava i dobrobit dece stavi u središte razvoja e-sporta, umesto da ih podređuje takmičarskim ciljevima, prenosi "Juronjuz".