Ekonomija
Tražnja za zlatom na istorijskom maksimumu: Za dve decenije cena mu porasla 800 odsto
Ukupna svetska tražnja za zlatom za drugi kvartal ove godine iznosi 1.258 tona, što je skok od četiri odsto u poređenju sa prošlom godinom
U proteklih godinu dana cena zlata konstantno obara rekorde. Ova godina započela je sa najvišom cenom u istoriji od 2.050 dolara, a svaki mesec dostizala je novi maksimum. Trenutna svetska berzanska cena iznosi oko 2.520 dolara za uncu, što je rast od gotovo 500 dolara za samo osam meseci ove godine, a do kraja godine se očekuje novi rekord.
Da je definitivno na snazi zlatna groznica 21. veka svedoči podatak da je za dve decenije cena ovog plemenitog metala skočila za 800 odsto!
Prema rečima Georgi Hristova iz "Taveks zlato i srebro Srbija", zlato beleži dugoročno konstantan rast cene već skoro pola veka i tretira se kao "investicija sigurnog utočišta".
Ukupna svetska tražnja za zlatom za drugi kvartal ove godine iznosi 1.258 tona, što je skok od četiri odsto u poređenju sa prošlom godinom.
"Svetski savet za zlato je objavio da je ovo najjači kvartal ikada od kako su počeli da vode evidenciju 2000. godine. Takođe, kupovine od strane centralnih banka su skočile za šest procenata u poređenju sa prošlom godinom, koja je takođe bila rekordna. Tako da očigledno možemo videti da je tražnja za zlatom trenutno na svom istorijskom maksimumu", objašnjava Hristov.
On objašnjava da centralne banke širom sveta vide korist zlata kao stabilne rezerve koja je u potpunosti pod njihovom kontrolom i ne zavisi od stranih faktora, a ovu matricu preuzima i sve veći broj privatnih investitora.
Tako ga tretiraju mnogi investitori i centralne banke širom sveta. Između ostalih i Narodna banka Srbije, koja zlato gleda kao dugoročni štit od inflacije i kao stabilnu rezervu, pa trenutno ima rekordnih gotovo
46,5 tona ovog metala u svojim trezorima.
Kina najveće tržište zlata na svetu
Kako analitičari kažu, tražnja za investicionim zlatom u Americi i Evropi gotovo je konstantna. U SAD je ukupna tražnja za zlatom dostigla vrhunac 2021. godine i trenutno iznosi oko 250 tona. Slična situacija je i u Zapadnoj Evropi. Investiciono zlato najjače "blista" na tržištima na Istoku – primarno Kini, Indiji i Turskoj.
Prema podacima Svetskog saveta za zlato kupovina fizičkog investicionog zlata je dostigla novi vrhunac na istoku i njihova ogromna tražnja je jedan od ključnih faktora koji gura cenu zlata gore.
Kina je najveće tržište zlata na svetu i procena je da svake godine uvoze 1.300 tona ovog plemenitog metala u formi investicionog zlata i zlata za nakit. Zlato kao investicija u Kini se tretira kao jedna od najsigurnijih i
najodgovornijih kupovina.
"Tražnja za investicionim zlatom u prvom kvartalu ove godine je skočila za 68 odsto u poređenju sa prošlom godinom, što je bio apsolutno nezamisliv rast za samo godinu dana", objašnjava Hristov i ističe da osim investitora i pojedinaca u Kini, još veći ljubitelj zlata je Narodna banka Kine.
Od 2015 godine do danas, Kineska centralna banka, digla je svoje rezerve sa oko 1.050 tona na čak 2.264 tona i nalazi se na šestom mestu u svetu po zlatnim rezervama, ali ako nastavi sa ovakvim kupovinama mogla bi da prestigne prvoplasirane. Amerika je na prvom mestu po rezervama – 8.133 tona. Sledi Nemačka sa 3.352 tone, pa Italija – 2.452 tone, Francuska 2.437 tona, Rusija – 2.336 tona. Srbija sa 46,5 tona ima ubedljivo najviše rezerve zlata na Zapadnom Balkanu, čak ima više nego sve ostale zemlje zajedno puta dva. U Srbiji je najčešća kupovina oko 200 evra.
