Ekonomija
Auto-industrija žrtva ambicija nadmenog Zapada: Ne mogu bez ruskih energenata i baterija iz Kine
Građani samoproglašenog raja na zemlji, Evropske unije, nemaju dovoljno novca za kupovinu "zelenih vozila"
"Folksvagen" je najavio zatvaranje tri svoja proizvodna pogona u SR Nemačkoj i otpuštanje 30.000 radnika. Kriza nije počela preko noći i bilo je samo pitanje vremena kada će doći do pucanja prenaduvenog potrošačkog balona. Pre 17 godina, nemački proizvođači automobila objavili su da im nedostaje 40.000 stručnjaka da bi razvili sve neophodne projekte za održavanje postojeće pozicije na tržištu. Sa raznih strana stigle su primedbe – neka ambicije prilagode vlastitim mogućnostima.
Uspon je bio kao u bajci, "Mercedes" i "Be-Em-Ve" su pre pola veka proizvodili manje od 200.000 automobila godišnje, a 2023. godine naplatili su po više od dva miliona vozila, ili deset puta više. Upravo njihovi modeli postali su simboli zapadnog individualizma, potrošnje i pohlepe, kao zvanično promovisanog pokretačkog motiva u liberalnom kapitalizmu. Kupci menjaju automobile na svakih 19 meseci. Usponu su doprineli i jeftini energenti, koje su nabavljali iz Rusije. Ali, svemu dođe kraj.
Nemački proizvođači su godinama i imali bolji status nego što su zasluživali. Krajem osamdesetih i početkom devedesetih, japanska vozila su bila kvalitetnija, postojala je razlika u preciznosti od 20 odsto, a imala su i manje kvarova i trajala su duže. Prvi nalet sa Dalekog istoka su preživeli i čak su postali jači. Usledio je uspon korejskih proizvođača, koji su oteli značajan deo tržišta u segmentima narodnih vozila, a od kineskih elektromobila, brane se carinama od 35 posto.
Boris Džonson je izjavio da je po naređenju SAD evropska privreda podređena nemačkoj. Tako su od dva izuma Italijana, "Be-Em-Ve", "Mercedes", "Folksvagen" i "Audi", zaradili više od 200 milijardi evra.
Đovani Toraca je 1981. godine patentirao varijabilno vreme otvaranja ventila, a tek su deset godina kasnije nastali "Be-Em-Veov" "vanos" i "Hondin" "ve-te-e-ce"(VTEC). Pod neuobičajenim okolnostima, Mario Riko je 1993. godine predao celokupnu dokumentaciju o komon-rejl ubrizgavanju "Bošu" i "Mercedesu", uz obrazloženje da "Manjeti-Mareli", "Fijat", "Alfa Romeo" i "Vančini-Marteli" (VM) nemaju dovoljno novca za primenu njegovog patenta u serijskoj proizvodnji.
Pre osam godina, tadašnja komesarka za saobraćaj Evropske unije, Slovenka, Violeta Bulc je izjavila da je cilj smanjivanje broja putničkih vozila za 50 odsto. Nešto slično je više puta rekao i bivši direktor "Mercedesa", Diter Ceče. Predlagao je da se ljudi okrenu javnom prevozu, jer je to najbolji način da se smanji emisija štetnih gasova.
U međuvremenu, pokrenuto je uvođenje elektromobila, praćeno subvencijama pri kupovini, koje dostižu i 7.000 evra po vozilu. Ali, čak i vozila iz "Be-Em-Vea", "Mercedesa" i "Tesle" imaju kineske akumulatore proizvođača CATL. Više od 90 odsto grafitnih elektroda, takođe proizvode Kinezi. Nadmeni Zapad, siguran u svoju tehnološku superiornost, zavisi od azijskih komunista.
Zbog visokih cena i ograničene upotrebljivosti, zabeležen je na nemačkom tržištu, u avgustu, pad prodaje elektromobila od 68 posto. Samo akumulatori za "folksvagen i.d.3" koštaju 15.200 evra ili kao najprodavaniji automobil u Francuskoj, "pežo 208". Građani samoproglašenog raja na zemlji, Evropske unije, nemaju dovoljno novca za kupovinu "zelenih vozila". U Italiji, elektromobili, imaju tržišni udeo od samo 3,3 posto. "Tesla" je odustao od svog elektromobila koji bi koštao 25.000 evra. Došli su do prepreka, koje ne mogu da savladaju.
Najavljuju takozvane čvrste akumulatore, koji bi imali celu anodu napravljenu od litijuma, umesto sadašnje grafitne u koju je interkaliran litijum. Nova tehnologija bi trebalo da donese povećanje gustine energije do 390 vatčasova po kilogramu, dok je kod sadašnjih 150 vatčasova po kilogramu. To bi ujedno značilo duži domet, a i punjenje bi se odvijalo brže. Ali, cena bi bila prilično veća i po svemu, radni vek bi bio kraći, zbog bržeg trošenja elektroda.
Francuski i italijanski proizvođači automobila su u sličnoj situaciji. Pad prodaje narodnih vozila traje godinama, ali sa druge strane, sve je više preskupih vozila sa benzinskim motorima koji razvijaju preko 1.000 ks. Na luksuznim automobilima, marža je veća od 30 odsto, pa tako "Ferari" i "Rols-Rojs" zarade po jednom automobilu i više od 100.000 evra, a "Folksvagen" na jeftinijim verzijama golfa ima zaradu od oko 300 evra. A, uložena sredstava u razvoj su podjednaka.
Možda je bolje trenutne probleme proizvođača automobila u Evropskoj uniji, nazvati svođenjem na realnu meru. Sa druge strane, moskovski metro svakog dana preveze više od devet miliona putnika i čini se da su Staljin i Lazar Kaganovič bili u pravu, barem kada je u pitanju prevoz građana. I to tek sada shvataju direktori "Mercedesa" i političari Evropske unije.
