Poluprazne police u prodavnicama: Da li se trgovinski lanci inate sa državom i sa potrošačima
Poluprazne police postale su redovna pojava u radnjama u Beogradu. Većina kupaca smatrala je da je to posledica nedostatka radnika i da trgovci ne stižu da popune rafove, ali ispostavilo se da u tome ima i mnogo računa i kalkulacija trgovinskih lanaca.
S jedne strane su oštećeni kupci, a s druge država.
Na ovaj problem ukazala je u sredu i guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, na predstavljanju izveštaja o oktobarskoj inflaciji. Ona je rekla da ne bi volela da se veletrgovci, trgovci i uopšte maloprodaja, "inate" sa Vladom Srbije i da prazne rafove zbog toga što, kako kaže, "država radi svoj posao, a posao države je da sprečava monopolsko i kartelsko ponašanje". Ona je navela i da se nada da se akcija Komisije za zaštitu konkurencije u kontroli cena u četiri trgovinska lanca neće zadržati samo na cenama hrane, već da će se proširiti i na druge proizvode, među kojima su i lekovi.
I u udruženjima potrošača ukazuju na nekorektno ponašanje trgovaca, naročito kada su u pitanju proizvodi na akcijama, koje reklamiraju, a ne obezbede dovoljne količine, pa kupci zateknu prazne police.
Inače, država je početkom septembra pokrenula akciju "Najbolja cena", koja je oročena do kraja oktobra. Ministar trgovine Tomislav Momirović je ranije rekao da je obezbeđeno dovoljno zaliha proizvoda i dodao da iako je ova akcija u logističkom smislu bila izazov s obzirom da postoji povećana tražnja nekih proizvoda, da građani mogu bez ikakve brige da kupuju sve proizvode koji su na akciji "Najbolja cena".
U praksi, međutim, u udruženjima potrošača kažu da su građani imali primedbe da roba koja ima etiketu "Najbolja cena" brzo nestane, a i da trgovinski lanci obezbede samo malu količinu proizvoda. Da se to redovno dešava i sa artiklima čije sniženje inače oglašavaju trgovinski lanci, zna svaki kupac. Na policama se najčešće pojavi nekoliko proizvoda, koji nestanu već u prvih nekoliko sati nakon otvaranja, a trgovci slabo dopunjavaju, jer su već postigli cilj, privukli su kupce u radnju, a oni su korpu napunili robom po redovnim cenama, iako su došli zbog sniženja.
Predsednik Udruženja "Efektiva" Dejan Gavrilović kaže za RT Balkan da se ljudi često žale da, kada je značajniji popust u pitanju, da tog proizvoda zapravo i nema na rafovima.
"Više puta smo ukazivali trgovinskim lancima na nepoštenu poslovnu praksu, ali oni se 'inate', tvrde da su oni u pravu. Nedavno je u 'Lidlu' jedna vrsta supe bila na akciji, a u radnjama je nije bilo. Podneli smo prijavu, tržišna inspekcija je proverila knjige i utvrdila da su oni verovatno u prvih pet minuta imali određenu količinu i da su je prodali. Problem je i to što oni nastavljaju da oglašavaju da je ta akcija u toku i na taj način potrošača dovode u zabludu. To je standardna obmana kojom se bave gotovo svi trgovinski lanci", kaže Gavrilović.
On ukazuje da ne postoji zakonska obaveza u smislu broja ili količine robe koja se mora ponuditi na akciji, ali da postoji nešto što se zove "obmanjujuće oglašavanje" ili "obmanjujuća poslovna praksa".
"Ako trgovac kaže da ima akciju koja traje pet dana, a u prvih pet minuta rasporoda sve što je imao, jasno je da je napravio obmanu. Čak i ako ljudi pokupuju količinu robe koju su planirali da prodaju po sniženim cenama, trebalo bi da prekinu akciju, a ne da nastave da je reklamiraju, iako tu robu više nemaju", smatra Gavrilović.
Takvo ponašanje, očigledno, kod kupaca i dalje dobro prolazi, s obzirom na profit koji sektor trgovine knjiži poslednjih godina. Profesor Nebojša Savić je rekao za RTS da je potpuno je očigledno da su nivoi zarada u trgovinskim lancima drastično porasli i da u poslednje dve godine analize NBS pokazuju da je došlo do izrazitog rasta profita u trgovini, mnogo većeg nego u drugim segmentima.
"Država ne treba da koči firme da prave profit, ali ako postoji nešto neprirodno što iskače iz okvira, onda treba time da se pozabavi. Kada je neko nateran da spusti cene, on povuče robu sa rafova i stvori veštačku krizu. Klasičan odgovor bio bi da država interveniše iz robnih rezervi i da popuni rafove tom robom", rekao je Savić.
Ekonomisti smatraju da administrativno regulisanje cena nije dobro rešenje, jer kada država odredi cene, to najčešće "otera" robu sa tržišta, jer je trgovci povuku u magacine, čekajući period kada će moći da zarade više.
Bivši državni sekretar u Ministarstvu za trgovinu, ekonomista Dragovan Milićević kaže za RT Balkan da je akcija "Najbolja cena" državna mera, ali da su trgovci izgleda osetili da mogu da varaju državu, jer oni nikad ne žele da se odreknu marži, ako to mogu da izvedu.
"Jako malo tih proizvoda je bilo na akciji i sporadično se javljaju i to definitivno brzo ode. Pitanje je da li trgovci ne mogu da stignu da dopune ili to ne žele. Reklamiraju da će neka roba biti na popustu, a nikada je nema. To su stari trgovački fazoni, da privuku potrošača da dođe baš u njihovu radnju. Drastična varijanta je i da stave kao akciju, a vi ne gledate do kada važi, jer je to napisano mikroskopskim slovima, a kada odete na kasu, kuca vam po normalnoj ceni. To je više nego poznato i njihov stari fazon da je akcija važila do juče", navodi Milićević.
On ukazuje da u Srbiji posluje samo nekoliko ozbiljnih sistema koji drže oko 60 odsto tržišta, a da su se kada je pisan Zakon o trgovini, "trgovci mnogo pitali i uređivali po svom", tako da je sada na tapetu "igra moći i snage" između njih i države.