Evropljani se stisli i uštedeli gas, ali šta ćete sad?
Štednja prirodnog gasa u zemljama Evropske unije dovela je do primetnog pada potrošnje tog energenta na Starom kontinentu.
Novi podaci Statističkog zavoda EU "Eurostat" ukazuju da je u tokom perioda avgust - novembar 2022. godine potrošnja gasa pala za 20,1 odsto u poređenju sa prosečnom potrošnjom gasa za isti period od 2017. i 2021. godine.
Evropska komisija je prethodno postavila cilj smanjenje potrošnje gasa u bloku od makar 15 odsto za period od avgusta 2022. do marta 2023. godine, kao odgovor na smanjenje dotoka ruskog gasa izazvanog serijom sankcija koje je EU nametnula Moskvi od početka ruske vojne operacije u Ukrajini.
Kako "Eurostat" ukazuje, taj cilj je u periodu od avgusta do novembra postiglo 18 država članica, dok se ukazuje da je potrošnja najviše pala u Finskoj (-52,7 odsto), Letoniji (-43,2 odsto) i Litvaniji (-41,6 odsto).
Šest država članica, iako smanjuju potrošnju prirodnog gasa, još uvek nisu dostigle cilj od 15 odsto, dok je potrošnja prirodnog gasa je porasla na Malti (+7,1 odsto) i Slovačkoj (+2,6 odsto).
Šta to podaci ne pokazuju?
Međutim, postavlja se pitanje kako će se potrošnja gasa kretati sa dolaskom niskih zimskih temperatura, budući da podaci koje je "Eurostat" objavio ne pokrivaju decembar.
Postoje naznake da se trendovi potrošnje gasa u nekim zemljama EU već menjaju na gore, pa je tako nemački "Špigl" nedavno pisao kako se u toj zemlji samo od 5. do 11. decembra trošilo svega 5 odsto manje gasa od prosečne potrošnje prethodnih godina.
Takođe je upitno koliko će EU moći da ostane pri štednji kao glavnoj strategiji za smanjivanje zavisnosti od rusih energenata. Primera radi, Nemačkoj bi trebalo 400.000 tankera tečnog prirodnog gasa (LNG) kako bi zamenila ruski, odnosno da na tri operativna plutajuća terminala duž nemačke obale pristiže 1099 tankera sa LNG-om dnevno.