"Volstrit džornal": Evropska ekonomija izbegla neposredni šok, ali je čeka duga, teška borba

Evropska ekonomija uspeće da izbegne ozbiljan i neposredni šok kog se region plašio usred energetske krize koja je rezultat zapadnih sankcija Rusiji, ali srednjoročne probleme regiona biće teže rešiti i Evropu čeka teška borba da zadrži svoje industrijsko jezgro, ocenjuje "Volstrit džornal".

Sukob u Ukrajini i njegove ekonomske posledice uzdrmale su evropski izvozno orijentisan poslovni model.

Rastuće cene energenata ugrožavaju industrije u srcu proizvodnog sistema kontinenta, kao što su hemijska i metalurška. Preduzeća širom Evrope smanjuju proizvodnju i počinju da preusmeravaju investicije u inostranstvo, uključujući i Sjedinjene Države, koje stotinama milijardi dolara subvencija mame strane kompanije.

Uprkos šokovima sukoba i inflacije, evropska ekonomija je pokazala iznenađujuću otpornost. Bruto domaći proizvod u evrozoni porastao je za 1,7 odsto u prva tri kvartala ove godine, u poređenju sa rastom od samo 0,2 odsto zabeleženim u SAD u istom periodu. To je delimično posledica oporavka turističkog sektora u južnoj Evropi ove godine, zahvaljujući povratku američkih turista posle pandemije.

Nedavno istraživanje finansijske kompanije "Es end Pi global" zabeležilo je pad aktivnosti u poslednja tri meseca godine, ali je pad u decembru bio najmanji. Anketa nemačkih preduzeća takođe je ukazala na oporavak poverenja kako se godina bliži kraju, kao i ispitivanje potrošača evrozone.

"Možemo da dočekamo novu godinu sa znatno manje pesimizma", rekao je Gvido Baldi, ekonomista nemačkog Instituta za ekonomska istraživanja u Berlinu.

Posledice specijalne vojne operacije preoblikovale su odnose Evrope sa njenim najvećim trgovinskim partnerima, SAD i Kinom, navodi list.

Američka ekonomija trenutno raste solidno, po stopi od oko tri odsto na godišnjem nivou, pokazuju podaci Federalne banke rezervi Atlante. Američka preduzeća "gladna" su napredne inženjerske robe i mašina proizvedenih u Evropi budući da zemlja gradi čitave nove energetske mreže.

U međuvremenu, postpandemijsko otvaranje Kine i produbljivanje veza sa Rusijom ohrabruju neke evropske kompanije da traže alternativna tržišta i izvore snabdevanja, navodi list.

Izvoz robe Evropske unije u SAD porastao je za skoro 30 odsto u prvih devet meseci ove godine, u poređenju sa samo tri odsto rasta izvoza u Kinu, pokazuju podaci statističke agencije EU. To je pomoglo SAD da nadmaše Kinu kao najvećeg trgovinskog partnera bloka kada je reč o robnom izvozu. SAD su takođe sve važniji dobavljač sirovina za Evropu, posebno tečnog prirodnog gasa.

Ekonomija evrozone će ove zime verovatno ući u recesiju, ali će porasti za 0,5 odsto 2023. godine, smatraju ekonomisti investicione kompanije "Džej Pi Morgan". Očekuje se da će američka privreda kontinuirano rasti do trećeg kvartala naredne godine, i to za jedan odsto za 2023. u celini, vođena potrošnjom domaćinstava i poslovnim investicijama. Kineska ekonomija će verovatno porasti za 4,3 odsto sledeće godine.

Relativna otpornost Evrope na istorijsku energetsku krizu delimično je rezultat "velikodušnosti" vlada Zemlje u evrozoni izdvojile su oko 600 milijardi evra da pomognu domaćinstvima sa njihovim računima za energiju, navodi "Brojgel", istraživački institut sa sedištem u Briselu. Državna potrošnja pomaže rastu u evrozoni ove godine, ali ne i u SAD, poručili su iz "Džej Pi Morgana".

Međutim, državna pomoć će pružiti samo privremeno olakšanje. Sve veći troškovi zaduživanja vrše pritisak na visoko zadužene evropske vlade, kao što je italijanska, da smanje deficite, a očekuje se da će uticati i na poslovnu potrošnju i investicije. Inflacija u evrozoni, koja je iznosila 10,1 odsto u novembru, narušava kupovnu moć radnika, čije plate rastu za manje od tri odsto u odnosu na prošlu godinu, navode iz statističke agencije EU.

Očekuje se da će cene prirodnog gasa u Evropi ostati otprilike sedam puta više nego u SAD do početka 2024. i dva ili tri puta više do kraja decenije, prema procenama Nemačkog saveta ekonomskih eksperata.

Evropska centralna banka je ovog meseca signalizirala da će nastaviti da povećava svoju ključnu kamatnu stopu, koja je trenutno postavljena na dva odsto, još nekoliko meseci kako bi se izborila sa inflacijom za koju se očekuje da će biti upornija u Evropi nego u SAD.

Za evropsku industriju sve zavisi od toga kako će se cene energenata razvijati u narednih nekoliko meseci, kažu poslovni rukovodioci. Mala preduzeća u nekim sektorima se već muče sa visokim cenama energenata, dok će mnoga veća preduzeća uskoro osetiti posledice budući da su do sada bila izolovana dugoročnim ugovorima, kažu trgovci.

U Nemačkoj, skoro jedna od četiri hemijske kompanije preselila je neku proizvodnju u inostranstvo ili planira da to učini, dok je 40 odsto smanjilo proizvodnju ili to planira, navode iz nemačkog Udruženja hemijske industrije, sektora koji zapošljava oko pola miliona ljudi u najvećoj evropskoj privredi.

Ta dislokacija u hemijskkom sektoru počinje da ograničava ceo nemački industrijski lanac snabdevanja, pošto zalihe ključnih proizvoda nestaju, uključujući pigmente, ugljenik i staklena vlakna, hlorovodoničnu kiselinu, kaustičnu sodu, organska jedinjenja silikona i gvožđe hlorid.

Širom Nemačke, fabrike koje koriste mnogo energenata smanjile su proizvodnju za oko 13 odsto u oktobru u poređenju sa istim mesecom godinu dana ranije, iako je ukupna nemačka industrijska proizvodnja ostala nepromenjena u odnosu na prethodnu godinu.

"Postoji mnogo nedostataka (u poslovanju) u Nemačkoj", rekao je Toralf Hag, izvršni direktor "Voit grupe", kompanije za mašinsko inženjerstvo sa sedištem u južnoj Nemačkoj sa skoro 5 milijardi evra godišnjeg prihoda. Pored visokih troškova energenata, Hag je naveo i visoke poreze, nove propise oko lanaca snabdevanja kao i nedovoljnu podršku za istraživanje i razvoj.

Kompanija sada planira da trećinu svojih budućih investicija napravi u SAD, koje su izvor oko 20-25 odsto njihovih prihoda, rekao je Hag. Kina je takođe važno tržište, ali "Voit" očekuje veći rast prodaje u SAD, jugoistočnoj Aziji i Africi, rekao je on.

Širom EU, direktne strane investicije su se smanjile za oko dve trećine između 2019. i 2021. godine, dok su ukupne globalne investicije porasle za 11 odsto tokom tog perioda, pokazuju podaci EU.

"Vidimo mnogo dokaza da preduzeća koriste kapacitete koje imaju u drugim delovima sveta i razmatraju reinvestiranje" u inostranstvu, a ne u Evropi, rekao je Fredrik Person, predsednik Konfederacije evropskog biznisa, trgovinske grupe sa sedištem u Briselu koja predstavlja kompanije širom kontinenta.

"SAD su energetski nezavisne, to je nešto što mislim da kompanije stavljaju u jednačinu", rekao je Person.