Ekonomisti upozoravaju: Energetska kriza će pokrenuti kontrakciju evrozone 2023. godine

Ekonomija evrozone bi trebalo da se smanji sledeće godine jer će visoka inflacija i potencijalna nestašica energenata dovesti do pada proizvodnje i izazivati potrese na tržištu rada, ocenjuju ekonomisti "Fajnenšel tajmsa".

Skoro 90 odsto od 37 ekonomista koje je anketirao FT smatra da je zona jedinstvene valute već u recesiji, a većina predviđa da će bruto domaći proizvod biti u padu tokom cele sledeće godine.

"Tržišta gasa u Evropi ostaju ključni rizik", rekla je Kjara Zangareli, ekonomista u investicionoj kompaniji "Morgan Stanlei". "Dodatni poremećaji u snabdevanju, ili posebno hladna zima, mogli bi da dovedu do ponovnih tenzija i ponovnog rasta cena, što bi vlade nateralo na novu prilagođavanja i uništilo bi potražnju."

Većina ekonomista smatra da je Evropa prošla najgoru energetsku krizu, koju su izazvale sankcije Zapada Moskvi zbog specijalne vojne operacije u Ukrajini. Blaga jesen omogućila je da skladišta prirodnog gasa ostanu skoro puna.

Međutim, mnogi strahuju da postoji mogućnost da naredne godine opet dođe do racionalizacije energenata, naročito ako ova zima bude neuobičajeno hladna i iscrpi zalihe, ili ako se dotok gasa iz Rusije dodatno smanji tokom 2023. godine.

"Rizik od racionalizacije gasa je verovatno izbegnut ove zime, ali pitanje snabdevanja energentima za sledeću zimu je i dalje otvoreno", rekao je Silven Brojer, glavni ekonomista za Evropu, Bliski istok i Afriku u "Es end Pi global rejtings" kompaniji.

Evropske zemlje su uspele da smanje zavisnost od ruskog gasa okretanjem ka Norveškoj, SAD i Bliskom istoku, uz prelazak na alternativne izvore energije. Ali ekonomisti upozoravaju da će, bez ruskih zaliha, biti mnogo teže napuniti ključna evropska skladišta gasa uoči sledeće zime.

"Nivoi zaliha gasa sada brzo opadaju", smatra Karsten Brzeski, šef makro istraživanja u ING banci. "Još uvek postoji rizik od krize snabdevanja energentima ove zime. Štaviše, sledeća zima će biti još izazovnija."

Očekivalo se da će pad ekonomije, u kombinaciji sa znatno višim troškovima hipoteka širom Evrope, izazvati oštar preokret na tržištu nekretnina u regionu. Evropska centralna banka (ECB) podigla je stope za 2,5 procentnih poena tokom 2022. i očekuje se da će dodatno povećati troškove zaduživanja u 2023. godini.

U proseku, ekonomisti predviđaju da će sledeće godine cene nekretnina u evrozoni pasti za 4,7 odsto. Marija Demercis, viši saradnik u istraživačkom centru "Brojkeg" smatra da cene kuća "neće nastaviti da rastu ako budemo u recesiji i ako se kamatne stope povećaju".

Ekonomisti koje je anketirao FT predviđaju da će se privreda evrozone sledeće godine smanjiti za nešto manje od 0,01 odsto. To je pesimističnije predviđanje i od Evropske komisije i od ECB, koje su predvidele da će ekonomija bloka rasti za 0,3 odsto, odnosno 0,5 odsto sledeće godine.

Marčelo Mesori, profesor ekonomije na Univerzitetu Luis u Rimu, rekao je da bi dalje povećanje kamatnih stopa ECB-a kako bi se izborili sa "prekomernom inflacijom" dovelo do "ozbiljne recesije u evro zoni".

Očekuje se da će inflacija u evrozoni ostati iznad ciljanih dva odsto ECB-a još najmanje dve godine, kažu ekonomisti. U proseku, analitičari očekuju da će cene porasti za nešto više od šest odsto sledeće godine i skoro 2,7 odsto u 2024.

Te prognoze su niže od prognoza ECB-a, koja je ranije ovog meseca predvidela da će rast cena u proseku iznositi 6,3 odsto sledeće godine i 3,4 odsto u 2024.

Očekuje se da će sledeće godine rast plata biti 4,4 odsto, prema prosečnom predviđanju u anketi FT, što je ispod 5,2 odsto prognoze ECB.

U proseku, ekonomisti predviđaju da će nezaposlenost porasti sa rekordno niskih 6,5 odsto u evrozoni u oktobru na 7,1 odsto na kraju sledeće godine.