Bivši glavni ekonomista MMF-a: Globalni finansijski sistem čeka stresna godina

Činjenica da svet nije doživeo sistemsku finansijsku krizu 2022. je malo čudo, s obzirom na porast inflacije i kamatnih stopa i ogromne geopolitičke rizike, ocenjuje Kenet Rogof, profesor ekonomije i javne politike na Univerzitetu Harvard i glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda od 2001. do 2003.

Međutim, s obzirom na to da su javni i privatni dug porasli na rekordne nivoe tokom sada već prošle ere ultraniskih kamatnih stopa i visokog rizika od recesije, globalni finansijski sistem se suočava sa ogromnim testom stresa, a krizu u razvijenim ekonomijama – na primer, u Japanu ili Italiji – bilo bi teško obuzdati, upozorava Rogof u tekstu za "Prodžekt sindikejt".

Stroža regulativa jeste smanjila rizike za ključne bankarske sektore, ali to je samo dovelo do toga da se rizici prebace na druga mesta u finansijskom sistemu.

Rastuće kamatne stope, na primer, izvršile su ogroman pritisak na privatne kompanije koje su se zaduživale da bi otkupile imovinu. Sada, sa stanovima i komercijalnim nekretninama na vrhuncu oštrog, trajnog pada, neke od tih firmi će najverovatnije propasti.

U tom slučaju, ključne banke koje su obezbedile veliki deo sredstava za kupovinu nekretnina privatnog kapitala mogle bi da se nađu u škripcu.

Ako kamatne stope ostanu tvrdoglavo visoke čak i tokom recesije što je, navodi Rogof, "izrazita mogućnost kada izađemo iz ere ultraniskih stopa", rasprostranjena kašnjenja u plaćanju mogla bi dodatno da otežaju situaciju.

Nedavne finansijske muke Ujedinjenog Kraljevstva pokazuju na razne vrste nepoznanica koje bi mogle da iskrsnu kako se globalne kamatne stope povećavaju. Iako je bivša premijerka Liz Tras preuzela svu krivicu za raspad tržišta obveznica i penzionog sistema u zemlji, ispostavilo se da su glavni krivci menadžeri penzionih fondova koji su se, u suštini, kladili da dugoročne kamatne stope neće rasti prebrzo, navodi nekadašnji glavni ekonomista MMF-a.

Japan, gde je centralna banka decenijama držala kamatne stope na nuli ili u minusu, mogao bi biti najugroženija zemlja na svetu.

Veće kamate bi odmah izvršile pritisak na japansku vladu, jer dug zemlje iznosi 260 odsto BDP-a. Povećanje kamatne stope od dva odsto bilo bi izvodljivo u okruženju visokog rasta, ali izgledi za rast Japana će se najverovatnije smanjiti kako dugoročne realne kamatne stope nastave da rastu.

Pravo pitanje je da li postoje skrivene ranjivosti u finansijskom sektoru koje bi se mogle otkriti ako inflacija nastavi da raste, a stvarne kamatne stope Japana porastu na nivo u SAD. To je bila norma tokom većine protekle tri decenije, iako su inflaciona očekivanja Japana trenutno mnogo niža nego u SAD.

Dobra vest je da su nakon skoro tri decenije ultraniskih kamatnih stopa, japanska očekivanja inflacije blizu nule dobro ukorenjena, iako će se to verovatno promeniti, ako se današnji inflatorni pritisci pokažu dugotrajnim.

Loša vest je da bi postojanost ovih uslova lako mogla da navede neke investitore da poveruju da stope nikada neće porasti, ili bar ne mnogo. To znači da bi opklade na relativno niske kamatne stope mogle da rastu u Japanu, kao što su ranije bile u Velikoj Britaniji. U ovom scenariju, dalje monetarno pooštravanje moglo bi da "raznese" stvari, stvarajući nestabilnost i povećavajući vladine budžetske probleme, navodi Rogof.

Italija je još jedan primer latentnog rizika. Na mnogo načina, ultraniske kamatne stope bile su lepak koji drži evrozonu na okupu.

Otvorene garancije za italijanski dug, u skladu sa obećanjem bivšeg predsednika Evropske centralne banke Marija Dragija iz 2012. da će učiniti "šta god je potrebno", bile su jeftine kada je Nemačka mogla da se zadužuje po nultim ili negativnim stopama. Ali ovogodišnja brza povećanja kamatnih stopa promenila su tu računicu.

Danas nemačka ekonomija više liči na rane 2000-te, kada su je neki nazivali "bolesnikom Evrope". I dok je Evropa relativno nova u pogledu ultraniskih stopa, moramo biti zabrinuti da bi trajni talas monetarnog pooštravanja mogao, kao i u slučaju Japana, da otkrije ogromne džepove ranjivosti, navodi ekonomista.

Ako dođe do globalne recesije bez finansijske krize, postoje pristojne šanse da će predstojeći ekonomski pad biti blaži od očekivanog. U okruženju negativnog rasta, visoke inflacije i rasta realnih kamatnih stopa, to bi bio veoma srećan ishod, zaključio je Rogof u tekstu o finansijskim izgledima za 2023.