Raste rizik od recesije u Nemačkoj, industriju očekuju visoki računi za energiju

Nakon što se dobro držala u prva tri kvartala 2022. godine uprkos teškim uslovima, nemačka ekonomija je zabeležila pad u poslednjem kvartalu, što je znak da najveća evropska privreda možda ulazi u recesiju, piše "Blumberg".

U poređenju sa trećim kvartalom, bruto domaći proizvod (BDP) pao je za 0,2 odsto, pokazuju podaci Saveznog zavoda za statistiku (Destatis), a niža je bila i potrošnja potrošača.

"Smanjenje BDP-a u četvrtom kvartalu znači da je recesija, koja se obično definiše kao dva uzastopna kvartala kontrakcije, ponovo postala verovatnija, a stručnjaci predviđaju da će se privreda smanjiti i u prvom kvartalu 2023. godine", navodi se u tekstu.

Nemačko ministarstvo privrede saopštilo je da će se situacija poboljšati od proleća, a ministar ekonomije Robert Habek upozorio je na moguću recesiju i istakao da kriza izazvana rusko-ukrajinskim sukobom još nije završena. 

Izgledi su i dalje neizvesni. Inflacija bi mogla da se pokaže kao tvrdoglava usled rastućih zahteva za višim platama. Poštari su stupili u štrajk tražeći povećanje plata za 15 odsto, dok radnici u javnom sektoru takođe traže dvocifreno povećanje plata, piše američki sajt. 

Ipak, nekoliko pokazatelja ukazuje na porast poverenja u Nemačku nakog blage zime i dobro snabdevenog skladišta prirodnog gasa koji je eliminisao rizik od nestašice tokom grejne sezone. Veleprodajne cene robe pale su sa rekordno visokih nivoa, što podstiče nadu da će inflacija usporiti ranije nego što se mislilo, navodi "Blumberg".

Visoki računi za energiju

U 2023. godini očekuje se da će nemačka industrija platiti oko 40 odsto više za energiju, nego 2021. godine usled isteka ugovora i odloženog efekta veleprodajnih cena, prenosi "Rojters".

"Veliki šok u pogledu cena energije još uvek predstoji evropskim firmama", naveli su iz osiguravajuće kuće "Euler Hermes".

Kompanije nisu plaćale visoke račune za komunalne usluge zbog intervencije vlade koja je ublažila početni udar usled skoka cena. 

Povećanja cena pogodiće preduzeća širom Evrope za jedan, do jeda i po odsto i uticanje na smanjenje investicija, naveli su iz osiguravajuće kuće i dodali da su nemačke kompanije finansijski snažne, kao i da bi trebalo da im pomogne i ograničenje cene gasa koje je država nametnula. 

Međutim, u analizi se napominje da je strah od eventualne deindustrijalizacije i gubitka konkurentnosti u odnosu na SAD bio preteran jer na proizvodnju više uticaja imaju troškovi rada i devizni kurs, nego cene energije.

Istovremeno, kad su nemački izvoznici izgubili tržišni udeo u oblastima kao što su električna oprema, metali i transport, dobitnici su uglavnom bili Azija, Bliski istok i Afrika, a ne Amerikanci. 

Berlin je izdvojio ukupno 12 milijardi evra za pomoć domaćinstvima i malim preduzećima zbog visokih cena gasa, od čega su do sada isplaćene 4,3 milijarde evra, saopštilo je ministarstvo ekonomije, ali je napomenulo da se za državnu pomoć još uvek nisu prijavile sve firme koje ispunjavaju uslove.

Za to imaju rok do kraja februara.