Otišla delegacija MMF-a: Šta su poručili i ostaju li smanjene akcize na gorivo

Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je danas da su tim MMF-a i srpske vlasti postigli dogovor o trećoj reviziji u okviru MMF-ovog Instrumenta za koordinaciju politika (PCI), koji treba da razmotri i odobri Izvršni odbor MMF-a. 

MMF: EU preti ozbiljna energetska kriza, u Rusiji inflacija opada, dok u Srbiji raste

U saopštenju se navodi da su stavovi tima MMF-a da će se rast u Srbiji ubrzati u odnosu na 2025. godinu, ali će se na njega negativno odraziti prelivanje efekata rata na Bliskom istoku. Dodaje se da će u 2027. ekonomske aktivnosti biti podržane potrošnjom povezanom sa izložbom EKSPO, a zbog viših globalnih cena energije i primarnih proizvoda, očekuje se da će inflacija zabeležiti umeren porast i privremeno premašiti gornju granicu ciljanog opsega NBS-a na kraju 2026. godine pre povratka u opseg do sredine 2027. godine.

"Monetarna politika treba i dalje da ostane oprezna i možda će morati da se pooštri ukoliko se viši troškovi energije pretoče u dugoročna inflatorna očekivanja i izazovu indirektne efekte", naveli su iz MMF-a, a prenosi Tanjug. 

U saopštenju se ističe da vlasti ostaju opredeljene za ograničenje fiskalnog deficita od tri odsto BDP-a u periodu 2026-2027. i specijalna fiskalna pravila o platama u javnom sektoru i penzijama.

Stav tima MMF-a je i da su smanjenja akciza na gorivo uvedena u martu i aprilu 2026. amortizovala udar cena nafte, ali bi ih trebalo ukinuti u bliskoj budućnosti kako bi se izbeglo produženo subvencionisanje energije i očuvala fiskalna održivost.

Saldo prvog meseca rata u Iranu: Ko dobija, a ko gubi i zašto EU čeka da potone još dublje

"Vlasti rade na realizaciji fiskalnih i strukturnih reformi. Sistematska primena transparentne analize troškova i koristi na sve nove projekte javnih investicija predstavlja prioritet. Potreban je brži napredak u unapređenju poslovnog okruženja kako bi se ubrzao srednjoročni rast", navodi se u saopštenju.

Dodaje se i da snažni baferi Srbije, odnosno umereni javni dug, visoke devizne rezerve i stabilan bankarski sistem, pružaju čvrstu osnovu za prevazilaženje ponovljenih šokova, dok je zadržavanje razboritih i predvidljivih makroekonomskih politika i dalje od suštinskog značaja za očuvanje kredibiliteta i ublažavanje rizika.

U energetskom sektoru, kako se navodi, nedavna poboljšanja upravljanja treba očuvati, dok je neophodan brži napredak u reformi državnih preduzeća u cilju povećanja efikasnosti, naročito dok se Srbija priprema za velika ulaganja u energetiku.

Mali: Prihvatamo kritike, a pohvale nam znače

Ministar finansija Siniša Mali rekao je da su "završeni razgovori sa MMF-om, a objavljeni stavovi su potvrda da smo na pravom putu, da su mere naše ekonomske politike u kriznim godinama prepoznate kao adekvatne i podsticajne za dalji privredni rast, uprkos svim svetskim aktuelnim dešavanjima".

"Prihvatamo kritike, ali nam i pohvale mnogo znače u daljem radu. Mi stalno ističemo da je EKSPO naša šansa za dalji rast, kao i sva planirana ulaganja u vezi sa organizacijom te manifestacije. Svakoj zemlji je sada potreban novi izvor rasta, a Srbija je svoj stvorila radom, angažovanjem i, konačno, dobijanjem organizacije ovog događaja u jakoj konkurenciji, što će nam biti osnovni motor rasta u narednim godinama", rekao je Mali. 

NBS: Devizne rezerve nas štite od rizika

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da je misija Međunarodnog monetarnog fonda  ukazala na značajne rizike po osnovu konflikta na Bliskom istoku i na brojne kanale njihovog uticaja na globalnu ekonomiju, počev od viših cena energenata preko neizvesnosti koja negativno utiče na investicije i potrošnju.

Naš izbor

Čeka li nas rast cena u prodavnicama: Uredba o maržama više ne važi, kakve će biti posledice

Navode i da su visoke devizne rezerve, umeren javni dug i stabilan bankarski sektor Srbije snažna zaštita od ovih rizika.

NBS navodi da za 2026. i 2027. godinu MMF projektuje rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko 2,8 odsto u 2026. godini i ubrzanje na četiri odsto u 2027. što će biti podržano rastom realnog dohotka, novim izvoznim kapacitetima u prerađivačkom sektoru, oporavkom poljoprivredne proizvodnje, investicijama u infrastrukturu i energetiku, kao i turističkim uslugama povezanim sa izložbom EKSPO.

MMF projektuje i prosečnu inflaciju od 3,5 odsto u 2026. i 4,5 odsto u 2027. godini.

U saopštenju NBS se dodaje i da se projekcije za sve zemlje rade u uslovima izuzetno visoke neizvesnosti, pri čemu bi dalja eskalacija sukoba na Bliskom istoku i s njom povezani dodatni poremećaji na globalnom tržištu energenata povećali rizike po privredni rast i inflaciju.

Tokom brojnih razgovora s predstavnicima MMF-a za Srbiju, guverner centralne banke Srbije Jorgovanka Tabaković rekla je da je naša zemlja očuvala relativno stabilan kurs dinara prema evru uprkos izraženim volatilnostima, neizvesnostima i nepredvidivostima na globalnom finansijskom i robnom tržištu.

Američke sankcije ostavile posledice: Tabaković objasnila kako su uticale na srpsku privredu

"Devizne rezerve su krajem marta 2026. iznosile 28,5 milijardi evra i garant su sigurnosti i stabilnosti i u narednom periodu. Pokazatelji njihove adekvatnosti, poput pokrivenosti 6,6 meseci uvoza robe i usluga, ukazuju na njihov više nego adekvatan nivo", kazala je ona.

Tabaković je navela i da dodatnu sigurnost pružaju i rekordne rezerve zlata, koje nastavljamo da uvećavamo kupovinom iz domaće proizvodnje i koje trenutno iznose blizu 54 tone, što čini oko četvrtine bruto deviznih rezervi.

Prema njenim rečima, međugodišnja inflacija se od septembra 2025. godine kreće oko centralne vrednosti cilja od tri odsto i u martu je iznosila 2,8 odsto.

"Generalno i pojedinačno, banke u Srbiji su stabilne i imaju visoke rezerve kapitala i likvidnosti, znatno iznad regulatornih minimuma. Mere NBS usmerene na podršku kreditiranju stanovništvu omogućile su nastavak dvocifrenog rasta kreditne aktivnosti, koji je vođen rastom kredita i stanovništvu i privredi", kazala je ona.

Navela je i da je devizna štednja dostigla 16,6 milijardi evra, dok je dinarska štednja premašila 220 milijardi dinara, što je rast od 7,9 odsto i 15,1 odsto u odnosu na kraj 2024. godine.

Tim MMF-a, predvođen Anet Kjobe bio je u Beogradu od 22. aprila do 5. maja 2026. kako bi vodio razgovore o trećoj reviziji u okviru Instrumenta o koordinaciji politika.