Energetsko prestrojavanje zbog rata u Zalivu: Američki saveznici se okreću ruskoj nafti

Usred naglog procesa diversifikacije izvora snabdevanja naftom, prouzrokovanog prekidima u snabdevanju zbog rata u Persijskom zalivu, japanske i južnokorejske firme se, uz blagoslov svojih država, okreću ruskim i drugim ranije zapostavljenim snabdevačima.

Glas razuma: Finski političar tvrdi da EU očajnički treba ruska energija

Japanska kompanija iz oblasti petrohemije "Idemicu" kupila je kontingent sirove nafte iz Rusije, javili su prošlog vikenda domaći i strani mediji. Crno zlato koje je naručio hemijski gigant, koji poseduje rafinerije, fabrike plastike, baterija, farbe i lakova, stiglo je u zemlju prošlog petka, a potiče sa polja koja se eksploatišu u sklopu projekta "Sahalin 2", čiji su investitori i vlasnici, pored ruskog "Gasproma", i japanske trgovačke kompanije u sastavu grupa "Micui" i "Micubiši".

Samo nekoliko dana ranije još jedna japanska firma, uvoznik i prerađivač nafte "Taijo", takođe je objavila kupovinu tog energenta sa Sahalina.

Pod pokroviteljstvom države

Uvoz ruske nafte odobrila je japanska državna Agencija za prirodne resurse i energiju, a izvršen je kako bi se stabilizovalo tržište naftnih derivata u toj ostrvskoj zemlji.

Nafta i prirodni gas koji se crpe na Sahalinu ne potpadaju pod režim sankcija protiv Rusije. To je nešto što je vlada u Tokiju, koja je i sama investitor u projektu "Sahalin 1", zarad svog interesa i na zahtev privatnih japanskih preduzeća uključenih u razvoj naftnih polja u vodama u okolini velikog ruskog ostrva, izdejstvovala još na početku sukoba u Ukrajini, u vreme kada je počeo talas oštrih sankcija američkih vojnopolitičkih saveznika protiv Moskve, prenosi RTS.

Fico saziva hitan sastanak o nafti: Svi pitaju šta je Putin rekao

Japan, višedecenijski saveznik SAD, proteklih godina se ipak uzdržavao od redovnih kupovina nafte i gasa sa Sahalina i tek povremeno koristio svoje pravo na nabavke odatle. Recimo, pre gore pomenutih narudžbi kompanija "Taijo" i "Idemicu", Japan je poslednji put naftu iz Rusije uvezao u leto prošle godine, javljaju lokalni mediji.

Rat u Persijskom zalivu, međutim, ozbiljno je ugrozio snabdevanje zemlje energentima i zapretio da duboko destabilizuje njenu ekonomiju kroz nestašice i poskupljenja, pa je Tokio početkom ovog meseca u kratkom roku dva puta posegao za kupovinom ruske nafte, za čiju nabavku, inače, kao investitor, ima posebne povlastice, odnosno, preferencijalni tretman.

Japan, naime, nema sopstvenih izvora nafte i gasa i između 90 i 95 odsto sirove nafte koju uvozi iz inostranstva dobavlja u zemljama Persijskog zaliva. I dok prirodni gas u značajnim količinama kupuje iz Australije i može da nabavi i iz SAD, situacija u vezi sa naftom je kritična.

I Južna Koreja je krajem marta, posle gotovo četvorogodišnjeg prekida usled ekonomskih sankcija Rusiji, za potrebe svojih rafinerija uvezla 27.000 metričkih tona naftnih prerađevina iz Rusije potrebnih za proizvodnju plastike, iskoristivši jednomesečnu suspenziju sankcija na uvoz energenata iz najveće zemlje sveta, koju je odobrio Vašington.

Uvoznik je bila petrohemijska kompanija u sastavu poslovne grupe "El-dži", koja je u Evropi poznata pre svega po svojim televizorima i drugim električnim uređajima za domaćinstvo.

Dok jednom ne smrkne, drugom ne svane

Poslednjih nedelja, ne samo kompanije, već i državni vrh Japana i Republike Koreje usmerili su napore na obezbeđivanje snabdevanja naftom iz zemalja van Persijskog zaliva. Pored Rusije, oni su pregovarali sa proizvođačima poput Meksika, Kazahstana, Nigerije, Angole i drugih.

MSP Rusije otkriva koje zemlje neće snabdevati naftom

Recimo, početkom aprila, južnokorejski prerađivači počeli su da uvoze "veće količine" nafte kanadskog porekla, koja je zbog visokog sadržaja sumpora u prošlosti bila korišćena samo kao retka zamena ili dopuna redovnom uvozu iz Persijskog zaliva i SAD. Njen najveći korisnik je, pišu korejski mediji, domaća petrohemijska kompanija "Hjundai oilbenk", koja, mada i sama većinom uvozi tzv. "slatku" sirovu naftu, s manje sumpora iz arapskih zemalja, ima i kapacitete za preradu "kisele" nafte, s visokim sadržajem sumpora, kakvu nude Kanađani.

Interesantno je da je portparol te južnokorejske kompanije medijima tim povodom izjavio da se ona od prošle godine, zbog dvanaestodnevnog rata SAD i Izraela protiv Irana, pripremala za uvoz nafte iz Kanade, menjajući cevi i drugu infrastrukturu u svojim rafinerijama.

Inače, Južna Koreja u 2023. godini nije uvezla nijednu kap kanadske nafte, ali je u 2024. kupila 1,37, a u 2025. 4,54 miliona barela. Povod za početak uvoza iz Kanade bio je puštanje u rad 2024. naftovoda od izvorišta u državi Alberti do velikog obalskog grada na zapadnoj obali – Vankuvera.

I mada je južnokorejski uvoz sirove nafte iz te severnoameričke države naglo skočio u 2025, on je činio samo pola procenta od ukupnog uvoza tog energenta. Sada je, međutim, izvesno da će se učešće kanadske nafte na južnokorejskom tržištu dalje brzo uvećati, pošto je ona prosečno jeftinija desetak dolara po barelu od američke i jer su, bar donekle, izvršene fizičke pripreme za njen prijem.

Malo su se preračunali: Da li je akcija Brisela oko gasa politički manevar

Treba reći i da je južnokorejska vlada postigla dogovor sa domaćim rafinerijama, da im, ako nabave kanadsku i drugu stranu naftu hemijskog sastava koji im ne odgovara, ustupi istu količinu ranije kupljene "slatke" zalivske nafte iz državnih rezervi.

To govori da je situacija kritična kada je u pitanju nastavak rada rafinerija i da je vlada rešena da im pomogne da nastave da funkcionišu, te kupe vreme potrebno za infrastrukturno podešavanje svojih postrojenja za naftu iz drugih delova sveta.

Južnokorejski mediji prošle nedelje su javili i da tamošnja vlada i rafinerije razmatraju i mogućnost kupovine nafte od južnoameričkih i karipskih zemalja.