Ekonomija
Teški metali i hepatitis A u voću iz Srbije: Koliko su optužbe iz EU ozbiljne i kakve su posledice
U ovim slučajevima nije sporno samo što su u voću pronađene nedozvoljene supstance, nego što je deo voća reeksportovan, odnosno samo je prošao kroz Srbiju, do firme uvoznika u Evropi
Bura oko teškog metala koji je pronađen u malinama koje su iz Srbije izvezene u Francusku, a koje su ustvari najverovatnije reeksportovane iz Ukrajine, još se nije ni stišala, a iz Nemačke je stigla vest da je u bobičastom voću iz naše zemlje tokom kontrole pronađen hepatitis A. Ministarstvo poljoprivrede je saopštilo da je inspekcija započela kontrolu firme "Frigo-paun" d.o.o iz Požege, koja je proizvođač zamrznutog miksa poreklom iz Srbije, a u kojem ima i voća iz Poljske.
U ovim slučajevima nije sporno samo što su u voću pronađene nedozvoljene supstance, nego što je deo voća reeksportovan, odnosno samo je prošao kroz Srbiju, do firme uvoznika.
Agroekonomista Milan Prostran kaže za RT Balkan da treba ispoštovati sva pravila i da je Evropska unija tu jako osetljiva, ali ukazuje da je bilo slučajeva kada su i pogrešili, ali da se niko nikada iz EU nije izvinjavao.
"Naše firme su gubile mnogo, kad izgubite imidž, to su velike štete. Često su naši proizvodi pod lupom, iz raznoraznih razloga, konkurencija igra svoju igru, kupci pokušavaju da nadoknade neki svoj gubitak, da spuste cenu, svako ima neku svoju računicu. To je dugo prisutno i trebalo bi da bude nauk za sve naše, i proizvođače i trgovce, da se ne igraju i da ne prave magareću uslugu našim domaćim proizvodima. Mora se voditi računa, ne treba se lažnim eventualno laboratorijskim i drugim analizama igrati. Biće toga i ubuduće, ali mi moramo da shvatimo da je do nas da ispoštujemo sve što se od nas kao prodavca očekuje da ispuni i da iza toga stojite", kazao je Prostran.
On je podsetio da su domaći izvoznici vodili duge sporove dokazivanja i da se dešavalo da su optužbe dokazane, ali da mnogo puta i nisu, a da je šteta po imidž srpskog voća gotovo nenadoknadiva.
"Izvozimo voće za milijardu dolara godišnje i to nam je prva vodeća stavka u izvozu poljoprivrede i i baš zbog toga, da bismo zadržali tu poziciju, moramo do kraja da uozbiljimo i taj deo analiza. Dešavali su se i ranije sporovi, arbitraže, pa se dešavalo da budu demantovane. Dešava se da nekad nešto i promakne. Bilo je marifetluka da se prodaje roba iz Srbije, a da je to bila iz Poljske. Ne treba ništa isključiti", kazao je Prostran.
Iz Ministarstva poljoprivrede su saopštili da je u spornoj pošiljci otkrivenoj u Nemačkoj reč o mešavini mekog voća različitog porekla, koja je sadržala malinu i kupinu iz Srbije, kao i jagodu, crvenu i crnu ribizlu i divlju borovnicu poreklom iz Poljske.
"Poljoprivredna inspekcija sprovodi službenu kontrolu kod subjekta 'Frigo Paun' d.o.o. iz Požege, dok će fitosanitarna inspekcija, na osnovu dobijenih podataka o sledljivosti, nastaviti kontrole i kod proizvođača maline i kupine iz Srbije", navode iz resornog ministarstva.
Pre samo nekoliko dana, Evropska komisija je saopštila da je u pošiljci malina iz Srbije za Francusku pronađena gotovo dvostruko veća količina kadmijuma od dozvoljene. Prema podacima objavljenim na sajtu RASFF za brzo uzbunjivanje o hrani i stočnoj hrani, pošiljka je ocenjena kao "ozbiljan rizik" po zdravlje potrošača. Kadmijum koji je pronađen spada u grupu teških metala.
Dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku je rekao za "Biznis" da prisustvo kadmijuma u ovakvim koncentracijama ukazuje da sporne količine nisu proizvedene u Srbiji, već da su reeksportovane iz drugih zemalja.
"Kadmijum je teški metal čije se prisustvo dovodi u vezu sa proizvodnjom u zonama intenzivnih ratnih dejstava, u blizini rudnika ili teške industrije. Poslednjih godina domaća proizvodnja je značajno smanjena, pa izvoznici uvoze malinu iz Ukrajine, Poljske, Kirgistana i Kine. U velikom broju slučajeva radi se o robi diskutabilnog kvaliteta, koja se potom reeksportuje iz Srbije", ukazao je Leposavić i dodao da ovo nije prvi slučaj da pošiljke deklarisane kao roba iz Srbije budu problematične zbog reeksporta.
Prema njegovim rečima, krajnji kupci ne prave razliku između domaće i uvezene robe koja se izvozi iz Srbije, što dodatno narušava reputaciju domaćih proizvođača na međunarodnom tržištu.
Stručnjak iz Instituta za voćarstvo je istakao da kupca ne interesuje da li je u pitanju miks ili odakle malina zapravo potiče zna samo da je proizvod došao iz Srbije i upozorio da se zbog toga godinama urušava pozicija naše zemlje kao izvoznika".
"Država bi trebalo da pronađe resurse da ne crvenimo pred svetom, jer je teško vratiti jednom izgubljeni ugled. Svega je bilo i ranije. Ovo neće biti poslednji slučaj, biće toga i ubuduće, jer ljudska ćud je vrlo čudnovata. Jureći za dohotkom i profitom, pravimo greške. Zato moramo da se uozbiljimo i za velike aranžmane, koje država sprema za Daleki istok, bilo bi pametno da uključi svoje resurse i za tako velike stokove u izvozu da i ona izdaje određeni sertifikat, kao garanciju", objašnjava Milan Prostran.
On napominje da naša malina spada u najkvalitetnije, zbog podneblja Zapadne Srbije gde se najčešće gaji i ukazuje da se taj kvalitet ne može dobiti na drugim mestima.
"Bilo je marifetluka i ranije, ali kada imate dogovor sa nekom državom, ona traži da joj vi isporučujete vaš, domaći proizvod, određenog kvaliteta. Dešavalo se da, kada nemate dovoljno robe, uvezete sa drugog tržišta, iz Poljske ili Ukrajine, ali to se sve može posle utvrditi. Vi morate garantovati da je proizvod vaš i da iza toga stojite. Trgovci su čudna fela naroda, koji su spremni na razne marifetluke, ali ulog je veliki, da izgubite i partnera , budući dohodak i tržište - ne isplati se uopšte", poručuje Prostran.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), uvoz poljoprivrednih proizvoda raste poslednjih deset godina kada su u pitanju količina i vrednost robe. Srbija je od januara do oktobra prošle godine uvezla 298.308 tona voća. Najviše uvozimo banane, jagode, limun, ostalo smrznuto voće, ali sve više i maline. U periodu od januara do oktobra prošle godine uvezli smo čak 6.550 tona! Najviše maline uvezli smo iz Ukrajine, 1.557 tona, a ovo voće smo kupovali i u Poljskoj, Belorusiji, BiH i Moldaviji. Uvoz maline je od januara do oktobra povećan za četiri puta i ovo voće je zauzelo visoku petu poziciju po vrednosti uvoza.
Live
