Curi vreme za pregovore sa kompanijom MOL: Kakva je sudbina NIS-a

Rok koji je američka administracija dala Rusiji i Srbiji da ispregovaraju prodaju Naftne industrije Srbije sa mađarskom kompanijom MOL ističe 22. maja, a po izjavama koje stižu ovih dana, teško da će do tog roka biti postignut bilo kakav dogovor. Dok vreme curi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je danas izjavio da pregovori "ne idu dobro", da situacija nije nimalo jednostavna i da se u pozadini vode ozbiljne političke i poslovne igre. Vučić je rekao da Srbija pokušava da pronađe održivo rešenje, ali da "nije siguran u pozitivan ishod". 

Stigao revidiran predlog MOL-a za NIS: Srbija i dalje nije zadovoljna, pregovori se nastavljaju

Predsednik je danas poručio i da bi od svega što se dogodilo iza kulisa u poslednjih godinu dana mogao da se snimi film. Ne treba ipak zaboraviti da je glavni scenarista zapravo američka administracija Džozefa Bajdena, koja je u januaru prošle godine uvela sankcije NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva, dok ih je trenutna vlast u SAD primenila od oktobra. 

"Gaspromnjeft" trenutno poseduje 44,8 odsto akcija NIS-a, a podružnica "Gasproma" još 11,3 odsto, udeo Srbije je 29,8 odsto, dok preostali deo drže manjinski akcionari. Ruska kompanija nije svojom voljom pristala da proda kompaniju, koja inače godinama uspešno posluje u Srbiji, već je na to primorana pritiscima američke administracije. I preuzimanje NIS-a će zavisiti od toga da li se budući kupac dopada SAD, ali ipak se pitaju i Moskva i Beograd.

Sudbina Rafinerije ključno pitanje

A "crvena linija" ispod koje Srbija ne ide je sigurna proizvodnja u Rafineriji u Pančevu, kao i povećanje udela države u NIS-u za pet odsto. Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović je više puta izjavila da je glavni kamen spoticanja pitanje pokrivenosti tržišta iz prerade rafinerije u Pančevu, dok je predsednik Vučić poručio MOL-u da, ukoliko žele NIS, rafinerija mora da radi.

Kojčić: Srbija ima rezerve, ali bez NIS-a nema sigurnog snabdevanja

Posle međusobnih razmena ponuda, kojima Srbija nije bila zadovoljna, ministarka je poručila da su zahtevi jasni i da ostaju nepromenjeni i da naša zemlja teži uvećanju udela u NIS-u za pet odsto, što znači veći uticaj na strateške odluke i mogućnost blokiranja odluka koje nisu u državnom interesu.

U međuvremenu se pojavila priča o potencijalnom novom kupcu NIS-a, jer je Rojters objavio da je nedavno osnovana srpska kompanija "Senator" (KFT Senator Treasury G.T.7 Two LLC), navodno ponudila 2,35 milijardi dolara "Gaspromnjeftu" i "Gaspromu" za zajednički udeo od 56,1 odsto u NIS-u. Njen vlasnik Ranko Mimović je za Rojters izjavio da su ruski vlasnici NIS-a "u načelu prihvatili" ovu ponudu. Mimović je takođe rekao da je 21. aprila obavestio kabinet predsednika Srbije Aleksandra Vučića o svojim planovima.

Kasnije se oglasio i predsednik Udruženja industrijalaca i preduzetnika Srbije Bogoljub Karić i poručio da su članovi "Enerdži Tesla" spremni da kupe Naftnu industriju Srbije po ceni koja se ne odbija. Karić je agenciji Beta kazao da je veoma važno da profit od NIS-a ostane u Srbiji i da rafinerija u Pančevu nastavi s radom. Predsednik Vučić je povodom Karićeve ponude izjavio da je "dobro da znamo da ti ljudi imaju dve milijarde evra, da ne kukaju da nemaju para".

"Videli smo da dvojica imaju te pare. Siguran sam da će Karić nastaviti da ulaže u Srbiju i ako ne dobije NIS", istakao je predsednik.

Ruska kompanija "Gaspromnjeft" je, međutim, 6. maja saopštila da ne vodi pregovore o prodaji svog udela u Naftnoj industriji Srbije ni sa jednom drugom kompanijom osim sa mađarskim MOL-om.

Licenca za pregovore koju je izdala američka kancelarija OFAK-a podrazumeva da ceo proces preuzimanja ruskog dela u NIS-u od strane mađarske naftne kompanije treba da bude završen do 22. maja, ali ona može biti produžena. S obzirom da su SAD pre nekoliko dana ponovo produžile obustavu sankcija protiv ruske nafte na još mesec dana, takav razvoj događaja je moguć. 

U slučaju da dogovor sa MOL-om ne bude postignut, Srbija ima alternativne opcije, koje mogu da uključe pronalaženje novog partnera, a pominje se i državni otkup ruskog udela.

Američke i sankcije i kupci: Ko sve želi imovinu ruskog "Lukoila"

Urednica "Energije Balkana" Jelica Putniković, međutim, ističe da potencijalna nacionalizacija sa sobom nosi značajne rizike i ukazuje da bi takav potez mogao da dovede do tužbi i velikih odštetnih zahteva.

"Videli smo primer Bugarske i 'Lukoila'. Zato verujem da će Srbija pokušati da sve reši diplomatskim putem", kaže Putnikovićeva.

Ruska kompanija "Lukoil", koja u Bugarskoj poseduje najveću rafineriju nafte na Balkanu, koja se nalazi u Burgasu, kao i mrežu od 217 benzinskih pumpi inače traži od Bugarske tri milijarde evra odštete, nakon što je ta država preuzela kontrolu nad lokalnim poslovanjem kompanije.

Uz sve izazove sa kojima se NIS suočio u proteklih gotovo godinu i po dana kompanija je nastavila sa značajnim ulaganjima u oblast istraživanja i proizvodnje nafte i gasa i navela da je u prvom kvartalu ove godine u taj segment investirala 4,9 milijardi dinara, odnosno 78 odsto ukupnih ulaganja NIS-a, kao i da je proizvela 280.000 tona nafte i gasa. Direktor NIS-ove direkcije "Proizvodnja", bloka "Istraživanje i proizvodnja" Predrag Radanović rekao je da je kompanija u složenim okolnostima ostvarila rezultate koji su značajni ne samo u domaćim, već i u regionalnim okvirima.