Ekonomija
Ne valja ni kad (pre)rodi: Ko će ove godine najviše profitirati od prodaje voća
Stručnjaci ukazuju da visoki prinosi ne garantuju i veće prihode poljoprivrednim proizvođačima, jer su otkupne cene pojedinih vrsta voća niske, a prerađivački kapaciteti nedovoljni
U voćnjacima u Srbiji ove godine se očekuje berba više od 1,5 miliona tona šljiva, kajsija, jabuka, malina i ostalog voća, a ta količina bi ovu sezonu mogla svrstati među tri najbolje proizvodne godine u poslednje dve decenije. Stručnjaci, međutim, ukazuju da visoki prinosi ne garantuju i veće prihode poljoprivrednim proizvođačima, jer su otkupne cene pojedinih vrsta voća niske, a prerađivački kapaciteti nedovoljni.
Kvalitet roda je dobar kod borovnice, dok su grane koje su se presavile pod teretom ploda kod višnje i kajsije, u kombinaciji sa sušom, uticale na kvalitet ploda i oborile cenu.
Malinari nezadovoljni otkupnom cenom
Malinari iz Arilja, Požege, Ivanjice, Nove Varoši i Prijepolja su nezadovoljni otkupnom od cenom od oko 400 dinara po kilogramu i tvrde da im neće pokriti ni troškove proizvodnje. Oni traže višu otkupnu cenu za bar 150 dinara od ponuđene, a otkupljivači tvrde da cena zavisi od svetskog tržišta i drugih faktora.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Nenad Magazin smatra da cena od oko 400 dinara po kilogramu ipak omogućava zaradu, ali da problemi u malinarstvu ne mogu da se svedu samo na otkupnu cenu, dok profesor Poljoprivrednog fakulteta i savetnik u Ministarstvu poljoprivrede Zoran Rajić ocenjuje da je trenutna otkupna cena maline od 400 do 450 dinara po kilogramu - zadovoljavajuća.
"Naše kalkulacije pokazuju da je cena koštanja oko 2,5 evra po kilogramu, tako da postoji prostor za zaradu proizvođača", naveo je profesor.
Prema njegovim rečima, važno je da proizvođači deo ostvarene dobiti ponovo ulože u proizvodnju.
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić je rekao da Ministarstvo održava kontinuiran dijalog sa proizvođačima i da je "komunikacija bolja nego prethodnih godina", kao i da malinari ne očekuju od države da određuje cenu, jer znaju da se ona formira na tržištu, ali da očekuju uređene odnose i poštovanje pravila. Dodao je da je otkupna cena trenutno između 400 i 450 dinara po kilogramu, što je, prema njegovim rečima, među višim cenama u regionu i da Srbija ne može potpuno da se izdvoji od tržišnih kretanja u svetu.
Izvoz raste zbog cena, a ne zbog količina voća
Voćarstvo predstavlja jedan od najvažnijih izvoznih sektora domaće poljoprivrede, ali analitičari ukazuju da bi bilo bolje da rastu količine, a ne samo vrednost prodatog voća na svetskoj pijaci. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, Srbija je prošle godine izvezla 287.056 tona voća u vrednosti od 807,9 miliona evra, što je za 8,6 odsto više nego godinu dana ranije, iako je količinski izvoz bio manji.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), uvoz poljoprivrednih proizvoda raste poslednjih deset godina i kada je u pitanju količina i vrednost robe. Srbija je od januara do oktobra prošle godine uvezla 298.308 tona voća i platila 400.451.000 evra, što je za čak 42,9 odsto više u odnosu na isti period 2024. godine.
Najviše uvozimo banane, jagode, limun, ostalo smrznuto voće i tradicionalno voće po kojem je Srbija u svetu poznata – maline. U periodu od januara do oktobra uvezli smo čak 6.550 tona! Najviše maline uvezli smo iz Ukrajine, 1.557 tona, a ovo voće smo kupovali i u Poljskoj, Belorusiji, BiH i Moldaviji. Uvoz maline je od januara do oktobra prošle godine povećan za četiri puta i ovo voće je zauzelo visoku petu poziciju po vrednosti uvoza.
Agroekonomista Milan Prostran je rekao za RT Balkan da ovaj loš trend traje poslednjih 25 godina, naročito od kako je Srbija 2008. otvorila tržište za poljoprivredne proizvode iz EU.
"Mi smo zemlja koja je samozadovoljna, ali smo sa potpisivanjem CEFTE i sporazuma o bilateralnoj saradnji sa drugim zemljama i na kraju sa EU, svoje tržište vrlo rano otvorili za uvoz i zato nam se dešavaju stvari koje nekada nismo mogli ni da sanjamo. Prvo smo postali ogromni uvoznici mesa, a ono nam je nekad bilo prva stavka u izvozu. To je sudbina potpuno otvorenog tržišta. Uticaj imaju i veliki trgovinski lanci, koji traže najpovoljnije uslove za zaradu, a rešenja vide u uvozu", kaže Prostran.
Zato se neretko dešava da količine voća i povrća koje uvoznici kupe u inostranstvu "potopi" sav trud domaćih proizvođača, jer im obori otkupne cene.
Prerađivački kapaciteti "usko grlo"
Profesor Zoran Rajić kaže da se ove godine očekuju dobri prinosi trešnje, kajsije i maline, ali da to ne znači automatski i veću zaradu za poljoprivrednike, jer na otkupne cene, pored roda, utiču i kretanja na međunarodnom tržištu, kvalitet proizvoda i potražnja.
"Ne mora da znači da će veći prinos nadoknaditi niže cene. Na cenu utiče i stanje na međunarodnom tržištu, posebno kod berzanskih proizvoda, zatim kvalitet roda i logistički problemi koji su prisutni poslednjih godina. Proizvođači koji su primenili sve agrotehničke mere moći će verovatno da budu zadovoljni ovogodišnjim rezultatima", objašnjava Rajić.
Profesor Nenad Magazin kaže da bi rod mogao da dostigne milion i po tona, ali upozorava da ono što nas mnogo više raduje od kilograma jeste prihod koji ćemo da ostvarimo od te proizvodnje, a to nažalost ne mora uvek da bude u korelaciji. On ističe da su najveći problem srpskog voćarstva prerađivački kapaciteti i da su oni "usko grlo".
"Nedostaju kapaciteti adekvatnog prihvata, brzog hlađenja, pakovanja i distribucije svežeg voća, a kod voća za preradu nedovoljni su kapaciteti industrije da u kratkom roku preradi svu višnju i kajsiju", rekao je Nenad Magazin za RTS.
On je ukazao da bi Srbija trebalo više da ulaže u prehrambenu industriju i razvoj domaće prerade, kako bi se povećala dodata vrednost poljoprivrednih proizvoda.
Live
