Smirivanje tenzija između SAD i Irana, nakon što su obe strane obustavile uzajamne napade posle kraha primirja početkom jula, uliva nadu da će doći do stabilizacije svetskog tržišta nafte.
Optimizam na tržištu podstakla je izjava predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa da Vašington vodi "dobre razgovore" sa Iranom i da postoji mogućnost postizanja sporazuma, ali kao i svaki prethodni put, ostaje i neizvesnost i upozorenje da bi američki vojni udari mogli biti nastavljeni "ukoliko pregovori ne budu uspešni". A takva vest uvek dodatno da gas cenama nafte i derivata.
Referentna cena brent nafte pala ovih dana ispod 90 dolara, nakon što je prošle nedelje premašila 100 dolara za barel. Ove oscilacije i padovi cena nafte slabo su se prethodnih meseci odražavale na cene na pumpama u Srbiji i regionu, a ovih dana iz Hrvatske je stigla vest o rekordnom poskupljenju, pa je litar benzina poskupeo za osam centi i koštaće 1,62 evra, dok će cena dizela porasti za čak 16 centi, odnosno oko 19 dinara, na 1,75 evra po litru.
Pre poskupljenja, nakon što su u javnost procurile vesti o naglom poskupljenju, INA i "Petrol" su uveli ograničenja za točenje goriva na svojim benzinskim stanicama, kako bi sprečile potencijalnu nestašicu derivata.
U Srbiji je sada za litar dizela potrebno izdvojiti 224 dinara, odnosno čak 31 dinar više nego početkom januara ove godine, dok je benzin evropremijum BMB u međuvremenu poskupeo za 24 dinara i košta 200 dinara.
Rast cena bi, slažu se i država i stručnjaci, za vozače bio i veći da Vlada Srbije nije preuzela deo tereta na sebe i smanjila akcize na naftne derivate i odrekla se dela prihoda u budžetu.
Urednica "Energije Balkana" Jelica Putniković je istakla da to što je država produžila meru umanjenih akciza ne znači pojeftinjenje goriva i objasnila da to ustvari sprečava još veći rast cena u uslovima poremećaja na globalnom tržištu.
"Država je očigledno rešila da se odrekne dela prihoda kako gorivo jednostavno ne bi bilo preskupo. Efekat ove mere je da cene ne porastu više nego što jesu", rekla je Putniković.
Vlada Srbije pokušala je prethodnih meseci da smanjenjem akciza na gorivo ublaži rast cena na pumpama, a u pripremi su i izmene zakona koje bi trebalo da omoguće državi da ta mera bude još delotvornija. Nacrtom zakona o izmenama Zakona o akcizama koji je pripremilo Ministarstvo finansija predloženo je ukidanje ograničenja od 20 odsto za koliko po sada važećem zakonu Vlada Srbije najviše može da smanji akcize u slučaju rasta cena nafte na svetskom tržištu.
Zakonom o akcizama koji se sada primenjuje propisano je da u slučaju rasta cene sirove nafte na svetskom tržištu, koji negativno utiče na makroekonomsku stabilnost u zemlji, vlada može privremeno da smanji iznose akciza iz člana 9. tog zakona utvrđene u skladu sa ovim zakonom za iznose za koje su povećane cene tih derivata nafte, s tim što to umanjenje ne može biti veće od 20 odsto poslednjih objavljenih iznosa akciza. Predloženim izmenama brisan je deo koji kaže da umanjenje ne može da bude veće od 20 procenata. Nacrtom je predložena i promena u vezi sa iznosima akciza u slučaju pada cene sirove nafte na svetskom tržištu.
Definisano je i kako se dinarski iznosi akciza na derivate nafte usklađuju sa godišnjom inflacijom.
Vlada je inače smanjivala iznose akciza na benzin i dizel počev od 13. marta ove godine. U jednom periodu, bile su umanjene i za više od 20 odsto, što nije moglo da se reguliše Odlukom o privremenom smanjenju, jer je to maksimum po zakonu. Tako je od 10. aprila, zaključno sa 15. majem, smanjenje akciza i to za 25 odsto, bilo regulisano drugim aktom - Uredbom o ograničenju visine cena derivata nafte i to po osnovu Zakona o trgovini.
Ministarstvo finansija je sada odlučilo da izmenama Zakona o akcizama omogući da se, po potrebi, u slučaju naglih skokova cena nafte, akcize smanje i za više od 20 procenata.
ECB: Kineske rezerve sprečile kolaps
U međuvremenu, Evropska centralna banka odala je priznanje Pekingu, uz napomenu da su velike kineske zalihe sirove nafte, ubrzana elektrifikacija saobraćaja i smanjena potrošnja u petrohemijskoj industriji doprineli ublažavanju globalnih ekonomskih posledica rata s Iranom i ograničili rast cena energenata.
Ekonomisti ECB su u svojoj analizi ukazali da je Kina značajno povećala strateške rezerve sirove nafte, pa su zalihe porasle sa količine dovoljne za 92 dana uvoza tokom 2023. godine na 115 dana u prvoj polovini ove godine. Prema njihovoj oceni, to je pomoglo da se ublaže posledice poremećaja u snabdevanju energentima, koji su znatno veći nego nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine, preneo je "Euraktiv".
Rat sa Iranom doveo je do smanjenja svetske ponude nafte za oko 14 miliona barela dnevno, odnosno približno 14 odsto globalne proizvodnje, dok je nakon početka rata u Ukrajini iz ponude bilo povučeno oko milion barela dnevno, što je predstavljalo oko jedan odsto svetske proizvodnje. Uprkos toj razlici, oba sukoba izazvala su gotovo identičan rast cena energenata.
Cena nafte početkom juna bila je za 29 odsto viša nego pre izbijanja rata sa Iranom, dok je nakon početka rata u Ukrajini dostigla rast od oko 30 odsto.
Analitičari ECB navode da su dodatnom obuzdavanju cena doprineli povećana proizvodnja nafte iz škriljaca u SAD, korišćenje strateških rezervi zapadnih zemalja i očekivanja investitora da će sukob biti brzo okončan.
Ekonomisti ECB ocenjuju da bi trajno ponovno otvaranje Ormuskog moreuza moglo da izvrši snažan pritisak na pad cena energenata, ali upozoravaju da stanje u tom području, a samim tim i na svetskom energetskom tržištu, ostaje veoma nestabilno.
"Oduženo zatvaranje moreuza postepeno bi iscrpelo postojeće zalihe i zaštitne rezerve, dok bi tržišta bila prinuđena da odustanu od očekivanja brzog rešavanja sukoba, čime bi se povećao rizik od novog rasta cena energenata", navodi se u analizi ekonomista objavljenoj na blogu ECB.