Rat u Iranu bacio na kolena američke poljoprivrednike

Američki proizvođači žitarica gurnuti su u najgoru finansijsku krizu u poslednje četiri decenije, jer rat sa Iranom povećava troškove dizela i đubriva, objavio je "Fajnenšel tajms". Najnoviji cenovni šok nadovezuje se na godine slabih cena useva i pada prihoda.

Rastući pritisak dolazi nakon američko-izraelskog napada na Iran u februaru, koji je naveo Teheran da u velikoj meri blokira komercijalni brodarski saobraćaj kroz Ormuski moreuz, ključnu rutu koja je ranije opsluživala oko petinu svetskih zaliha energenata. Rezultirajući porast troškova energenata pogađa srce SAD uoči novembarskih izbora, koji će odrediti kontrolu nad Kongresom.

Poljoprivrednici širom "kukuruznog pojasa" su posebno teško pogođeni skokom cena dizela i đubriva. Predsednik Sindikata poljoprivrednika Nebraske, Džon Hansen, opisao je pad kao najgori u sektoru od 1980-ih.

"Potpuno van kontrole", tako je situaciju opisao Met Bejli, proizvođač kukuruza i soje iz Nebraske. Rekao je da đubrivo bogato fosforom koje se koristi pri setvi sada košta više od 900 dolara po toni, u poređenju sa oko 470 dolara pre deset godina.

Cene dizela su takođe porasle nakon što je sukob poremetio energetska tržišta i naglo smanjio saobraćaj kroz Ormuski moreuz. Nacionalni prosek se popeo na oko 5,45 dolara po galonu sa 3,81 dolara pre rata, prema podacima Američke administracije za energetske informacije.

"Rat (u Iranu) je stvorio toliko neizvesnosti za nas kao poljoprivrednike", rekla je bivša predsednica Nacionalnog udruženja proizvođača kukuruza Pam Džonson, te istakla: "Projektovano je da poljoprivrednici neće zaraditi novac u naredne dve godine."

Porez za "ratne profitere": Šest zemalja EU traže da se naftaši odreknu dela zarade

Najnoviji šok dolazi nakon nekoliko teških godina za glavne useve u SAD. Ekonomisti Američke federacije poljoprivrednih biroa procenjuju da će proizvođači devet glavnih useva izgubiti oko 31 milijardu dolara u 2026. godini bez federalne pomoći, a očekuje se da će gubici dostići 32 milijarde dolara sledeće godine.

Projekcije pokazuju da će proizvođači kukuruza izgubiti 131 dolar po hektaru ove godine i 167 dolara u 2027. godini, dok se gubici soje predviđaju na 80 i 138 dolara respektivno.

Poljoprivrednici su takođe okrivili trgovinske sporove Vašingtona za slabljenje potražnje u inostranstvu, posebno za američkom sojom u Kini. Trampova administracija je u junu zatražila od Kongresa dodatnih 11 milijardi dolara pomoći za taj sektor nakon milijardi dolara ranijih isplata.

Suša i neuobičajeno toplo vreme pojačali su pritisak, oštećujući useve u delovima "kukuruznog pojasa", uključujući Nebrasku. Cene kukuruza su porasle jer su trgovci smanjili procene za ovogodišnju žetvu, dok su soja i pšenica takođe porasle, podstičući zabrinutost da bi viši troškovi robe mogli doprineti inflaciji koja je već iznad cilja Federalnih rezervi od dva posto.