Samit ŠOS-a: Budućnost ekonomije se seli na istok, Azija je ta koja određuje 21. vek (VIDEO)

Šangajska organizacija za saradnju (ŠOS) obeležava četvrt veka postojanja i tim povodom u Biškeku je organizovan samit pod sloganom "25 godina ŠOS-a: jačajući stabilnost, proširujući saradnju – ka daljem zajedničkom razvoju".

UŽIVO Samit ŠOS-a u Biškeku: Potpisana zajednička deklaracija, Putin na bilateralnim sastancima

Bojan Stanić, ekonomista Privredne komore Srbije govorio je za "Danas na RT" o ekonomskoj ulozi ŠOS-a, svetskoj trgovini, ulozi dolara...

"Kada govorimo o ŠOS-u, ona je platforma za razgovore. To nije čvrsto struktuirana organizacija kao G7 ili EU, već platforma koja okuplja zemlje koje možda politički nisu usaglašene, ali jesu ekonomski", rekao je on.

Cilj ŠOS-a je izgradnja pravednijih uslova trgovine i poslovanja u skladu sa pravilima Svetske trgovinske zajednice i zajednički izlazak na međunarodnu scenu. Članice ŠOS-a, rekao je, ne žele da budu uvučene u protekcionistički sukob koji je inicirao Zapad.

Stanić je pojasnio da Amerika želi što više saveznika da uvede u protekcionističku utakmicu, kako bi im smanjili prostor za rast i razvoj i tako ih sprečili da ih ugroze.

Sa druge strane imamo Kinu, drugu najveću ekonomiju sveta koja zajedno sa ostatkom ŠOS-a traži balans i ravnotežu na međunarodnom tržištu.

Kina je, rekao je, "svetska fabrika" i druga ekonomija sveta koja je uskoro postati prva. Kina želi da se veže za Evropu kao tržište poznato po kupovnoj moći, a Evropa za kinu kao izvor resursa.

Kada je reč o projektu "Pojas i put", Stanić kaže da smo trenutno u situaciji da je ta inicijativa zamrla u širem kontekstu, ali da u Srbiji postoji dobra volja da se taj projekat realizuje.

"Naš odnos sa Kinom je primer Evropi kako se može sarađivati sa Kinom i opet ostati nezavistan, sa evropskim vrednostima", rekao je on.

Osvrnuvši se na problem američkog javnog duga koji se iz godine u godinu povećava i preti globalnoj ekonomiji, Stanić kaže da se taj dug neće zaustaviti, ali naglašava da nije pitanje iznos duga već kako ga servisirati.

Američki javni dug premašio 40 biliona dolara: Jurimo ka litici i odbijamo da mrdnemo volan

Problem za Ameriku je što ne može toliko da štampa novac jer će to izazvati inflatorni pritisak što će se odraziti i na njihovu i na svetsku privredu.

Zato su se prebacili na drugu politiku - ograničenje deficita i to je glavni razlog njihove protekcionističke politike i carinskih ratova, rekao je on.

Sa druge strane, kaže, teško je zamisliti da će dolar kao svetska valuta plaćanja izgubiti svoj primat. Ipak, udeo plaćanja njime će se smanjiti kako Kina i druge zemlje povećavaju zlatne rezerve kako bi mogle da se oslone na njih u slučaju da budu, kao Rusija, isključeni iz svetskog sistema finansiranja.

"Budućnost ekonomije se seli na istok", rekao je Stanić.

"Ekonomija je tamo gde su ljudi, a ljudi su potrošači pa su samim tim i investicije tamo. Azija je ta koja određuje 21. vek ali to što se tamo formira najveće tržište i nalaze najbogatije zemlje ne znači da će druge države propasti. Bitno je imati konkurentnost, a to može kroz ekonomiju a ne kroz sukobe i politiku", zaključio je Stanić.