"Blumberg": Rusija i Kina imaju kontrolu nad prehrambenom bezbednošću čitavog sveta
Veliki deo planete oslanja se na svega nekoliko država za većinu uvoza đubriva - i to pre svega na Rusiju i njene saveznice Belorusiju i Kinu, upozorava "Blumberg". Zato je pitanje đubriva i kontrole zaliha došlo u prvi plan političke agende širom sveta.
Predviđa se da će se oko 20 odsto stanovništva Malavija suočiti sa akutnom nesigurnošću nabavke hrane tokom "mršave sezone" do marta, zbog čega je izuzetan značaj upotrebe đubriva za uzgoj tamošnjih useva.
Ali Malavi je samo jedna od čak 48 nacija u Africi, Aziji i Latinskoj Americi koje je Međunarodni monetarni fond identifikovao kao najugroženije zbog povećanih troškova hrane i đubriva izazvanih antiruskim sankcijama uvedenim nakon Specijalne vojne operacije u Ukrajini.
Zbog toga američki Stejt department počinje ozbiljnije da se bavi ovim problem, a predsednici tvituju o njemu, navodi američka agencija. Đubrivo se pojavljuje u predizbornim kampanjama i dolazi u fokus tenzija između zemalja kao diplomatska valuta.
"Uloga đubriva je jednako važna kao i uloga semena u bezbednosti hrane u zemlji. A ako vam je stomak pun, možete braniti svoju kuću, svoje granice i ekonomiju", rekao je generalni direktor i glavni izvršni direktor Indijske zadruge za đubrivo Udai Šanker Avasthi.
Sankcije poremetile tržište
Prošlogodišnji udar na globalnu industriju đubriva vredan 250 milijardi dolara istakao je ulogu Rusije i Belorusije kao izvoznika gotovo četvrtine svih hranljivih materija u svetu.
Dok ruski poljoprivredni proizvodi, uključujući tri glavne vrste đubriva — kalijumskih, fosfatnih i azotnih — nisu na meti sankcija, izvoz je i dalje ograničen kombinacijom poremećaja u lukama, transportu, bankarstvu i osiguranju.
Predsednik Rusije Vladimir Putin krivi ekonomske blokade za prekid isporuke đubriva iz Rusije, rekavši krajem novembra da je više od 400.000 tona zamrznuto u evropskim lukama. Deo tog iznosa je zatim odmrznut i doniran.
UN kažu da glavni problem leži u tome što osiguravajuće kuće ne žele da pokriju ruske pomorske transporte i što ključne poljoprivredne banke nisu u mogućnosti da izvrše finansijske transakcije pošto su isključene sa SVIFT-a. EU i SAD su u novembru objavile zajedničko saopštenje u kojem se pojašnjava da "banke, osiguravajuće kuće, špediteri i drugi akteri mogu da nastave da donose rusku hranu i đubrivo svetu".
Ruski milijarder Andrej Meljničenko, osnivač "Eurohem grup AG", međutim, tvrdi da je režim sankcija Evropske unije začepio trgovinu do te mere da će do prve godišnjice Specijalne vojne operacije 24. februara doći do potpunog smanjenja isporuka đubriva za oko 13 miliona tona.
Turobna godina na vidiku
Poremećaj na tržištu izazvan je skokom cena prošlog leta, što je dovelo do gomilanja zaliha. Iako su troškovi od tada značajno smanjeni, oni su i dalje iznad nivoa pre pandemije, a zalihe su ograničene u siromašnijim oblastima.
Situacija je pogoršana sankcijama beloruskom gigantu kalijuma, kao i odlukom Kine, velikog proizvođača azotnih i fosfatnih đubriva, da uvede ograničenja na izvoz kako bi zaštitila domaće snabdevanje.
Analitičar "Blumberga" Aleksis Maksvel kaže da, iako su cene pale za više od 50 odsto u odnosu na prošlogodišnji vrhunac, farmeri u jugoistočnoj Aziji i Africi ostaju izloženiji od svojih kolega u Severnoj Americi, Kini ili Indiji.
Afrička razvojna banka upozorila je da će smanjena upotreba đubriva verovatno značiti pad proizvodnje hrane za 20 odsto dok VFP kaže da su mali zemljoposednici u zemljama u razvoju u riziku od "velike krize dostupnosti hrane jer problemi sa đubrivom, klimatski šokovi i sukobi utiču na proizvodnju hrane".
Indonežanski predsednik Džoko Vidodo upozorio je na samitu Grupe 20 da je, ako se ne preduzmu hitni koraci da se obezbedi dostupnost pristupačnih hranljivih materija - pred nama još "turobnija godina".
Indijski premijer Narendra Modi, koji sada predsedava G-20, obećao je da će usredsrediti napore na "depolitizaciju" globalnog snabdevanja đubrivom, "tako da geopolitičke tenzije ne dovedu do humanitarne krize".
Kanada i SAD povećavaju proizvodnju
Geopolitičke posledice se osećaju daleko od Ukrajine, pa tako i u Kanadi koja je najveći svetski proizvođač kalijumskih đubriva (Rusija i Belorusija su na 2. i 3. mestu).
Tamošnji "Nutrijen", najveća svetska kompanija za proizvodnju đubriva i najveći privatni poslodavac u svojoj matičnoj bazi Saskatun u Kanadi, proširuje proizvodnju u svojim rudnicima kalijuma, pomažući da se grad proširi na velike prerijske prostore centralnog Saskačevana.
I "BHP grupa" je dala zeleno svetlo za izgradnju sopstvenog ogromnog rudnika u Saskačevanu pre otprilike 18 meseci i razmatra opcije za ubrzanje proširenja koje bi udvostručilo ukupni izlaz.
Trka za zalihama đubriva je pokrenula napore da se podstakne "samodovoljnost", pa je administracija predsednika Džoa Bajdena najavila grantove od 500 miliona dolara za povećanje "proizvodnje đubriva proizvedenog u Americi" i "vraćanje proizvodnje i radnih mesta u Sjedinjene Države".
SAD proizvode đubrivo ali su i njegov veliki uvoznik, a za sada njihovi farmeri i dalje imaju pristup obilju hranljivih materija.
To se ne može reći za neke od njegovih suseda. Latinska Amerika zavisi od uvoza za 83 odsto veštačkog đubriva, uglavnom iz Rusije, Kine i Belorusije, prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje prehrambene politike sa sedištem u Vašingtonu.
Peru - tužan kraj srećne priče?
Rastuća poljoprivredna industrija u Peruu koji poslednjih godina beleži retku uspešnu priču u svom sektoru voća i povrća, dovedena je u pitanje jer se i ova zemlja bori za pristup đubrivu.
Vlada je u nekoliko navrata pokušavala, ali nije uspela da obezbedi uvoz. U nedostatku alternativa, počela je podrška programu za povećanje upotrebe organskih đubriva iz izmeta morskih ptica, poznatih kao guano, ali to ni približno ne pokriva ono što je potrebno, rekao je Gabrijel Amaro, šef peruanskog poljoprivrednog izvoznog udruženja AGAP.
Maroko - dobitnik?
Ako je Peru gubitnik u krizi đubriva, onda je Maroko jedan od njenih pobednika, i koristi tu novopronađenu moć u političke svrhe.
Zahvaljujući geološkoj sreći, Maroko je dom za 70 odsto svetskih poznatih rezervi fosfata, prirodnog izvora fosfora, osnovnog hranljivog materija koji se koristi u đubrivu. To u trenutnoj situaciji, piše "Blumberg", čini Maroko i državnu OCP grupu, koja je odgovorna za rudarstvo, preradu, proizvodnju i izvoz fosfora, ključnim za bezbednost hrane u svetu.
OCP se obavezao da će udvostručiti snabdevanje Afrike đubrivom 2023. godine na oko četiri miliona tona, a osim toga prošle godine je donirao i isporučio više od 500.000 tona đubriva po sniženoj ceni.
Maroko je umešan u spor sa susednim Alžirom oko statusa Zapadne Sahare, a đubrivo igra ulogu u tom konfliktu. Odnosi su se pogoršali otkako je trodecenijsko primirje propalo 2020. godine, što je ponovo pokrenulo neprijateljstva između Maroka i Saharaca sa sedištem u Alžiru koji traže nezavisnost. Tamo gde vlasti u Rabatu vide militantne secesioniste, neki u Latinskoj Americi i Africi vide oslobodilački pokret i priznaju Saharsku Arapsku Demokratsku Republiku kao nezavisnu državu.
U septembru je novi predsednik Kenije, Vilijam Ruto, primio poziv iz Maroka a zatim objavio na Tviteru da Kenija povlači priznanje regiona Saharavija objavivši da zemlje produbljuju trgovinske odnose, uključujući i oblast "bezbednosti hrane (uvoz đubriva)".
Peru je zauzeo suprotan pravac, najavljujući da obnavlja diplomatske veze sa Saharcima, i izgleda da je pretrpeo posledice. "Maroko svetske vesti" izvestile su da je planirana isporuka od oko 150.000 tona đubriva za Peru otkazana.