Kako je propao pokušaj Zapada da obuzda rusku naftu

Skoro četiri godine nakon što su zapadne vlade krenule u akciju smanjenja prihoda Rusije od nafte, Moskva nedeljno isporučuje sirovu naftu veće vrednosti nego u bilo kom trenutku od eskalacije sukoba u Ukrajini 2022. godine.

"Blumberg": Rusija beleži najveće prihode od izvoza sirove nafte još od 2022. godine

Bruto vrednost ruskog izvoza sirove nafte morskim putem porasla je na 2,75 milijardi dolara u nedelji zaključno sa 27. septembrom, što je najviša nedeljna vrednost u poslednje četiri godine, prema podacima o praćenju tankera koje je prikupio "Blumberg". Prosečan obim isporuka u poslednje četiri nedelje iznosio je 3,71 milion barela dnevno, što je najviši nivo od početka avgusta.

Ovaj oporavak razotkriva ključni problem zapadne strategije. Sankcije su osmišljene tako da zadrže rusku naftu na globalnom tržištu kako bi se izbegao šok u snabdevanju, a da se istovremeno Moskva primora da je prodaje po nižoj ceni.

Umesto toga, Rusija je preusmerila izvoz sirove nafte iz Evrope ka Kini, Indiji i drugim tržištima, izgradila alternativne transportne mreže i smanjila zavisnost od zapadnih usluga. Sada, vrtoglavi rast globalnih cena, podstaknut sukobom SAD i Izraela sa Iranom, čini tu naftu vrednijom.

Plan: Omogućiti dalji protok ruske nafte, ali drastično smanjiti zaradu Moskve

Kada je Zapad 2022. godine preduzeo mere protiv ruske nafte, suočio se sa očiglednim problemom: Rusija je bila preveliki izvoznik da bi mogla biti isključena sa tržišta bez rizika od naglog skoka globalnih cena.

Evropska unija je takođe bila najveće tržište za rusku naftu. Evropa je 2021. godine preuzimala više od polovine ruskog izvoza nafte, dok je Rusija bila najveći dobavljač sirove nafte za EU, učestvujući sa oko četvrtinom u njenom uvozu. Kina je, poređenja radi, bila najveći pojedinačni kupac ruske nafte.

EU je u decembru 2022. godine zabranila većinu uvoza ruske sirove nafte morskim putem, dok je blok predvođen G7 uveo ograničenje cene od 60 dolara po barelu. Zapadne kompanije za transport, osiguranje i druge pomorske usluge mogle su i dalje da prevoze rusku naftu, ali samo ako se ona prodavala ispod te utvrđene granice. Sankcije na naftne derivate usledile su u februaru 2023. godine.

Logika je bila jednostavna: smanjiti prihode Rusije, a pritom ne ukloniti njenu naftu sa svetskog tržišta. Strategija se zasnivala na održavanju protoka ruske sirove nafte, uz istovremeno korišćenje dominacije Zapada u sektorima pomorskog transporta i osiguranja kako bi se ograničila njena cena.

Stvari nisu išle po planu.

Šta je pošlo po zlu?

Ograničenje cene od 60 dolara u početku se poklopilo sa značajnim padom cene ruske nafte tipa "ural", koja je vodeći izvozni proizvod. Međutim, Moskva je postepeno smanjivala svoju zavisnost od zapadnih usluga transporta i osiguranja, putem kojih je to ograničenje trebalo da se sprovodi.

Čak i Centar za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) – istraživačka organizacija sa sedištem u Helsinkiju koja se više puta zalagala za strože sankcije Moskvi – sada navodi da ta politika "nije uspela da nametne trajno ograničenje na prihode od izvoza ruske sirove nafte". Prema njihovim navodima, mera je dala rezultate samo tokom kraćih perioda kada je reč o nafti "ural", dok ostale vrste nafte i izvozni kanali uglavnom nisu bili pogođeni.

EU je u više navrata pooštravala taj mehanizam, spuštajući gornju granicu cene prvo na 47,60 dolara, a zatim na 44,10 dolara po barelu (sa primenom od februara 2026. godine). Cilj ove poslednje mere bio je da cena ostane 15 posto ispod prosečne tržišne cene nafte "ural".

Ipak, prosečna cena ove nafte u julu je iznosila 60,22 dolara po barelu – što je oko 16 dolara iznad granice koju su odredile EU i Ujedinjeno Kraljevstvo. Prema podacima organizacije CREA, i ruska nafta tipa ESPO, koja je u velikoj meri usmerena ka azijskim kupcima, takođe se konstantno prodavala po cenama iznad kako starog, tako i novog ograničenja.

Brisel je na to odgovorio uvođenjem sankcija stotinama tankera, usmeravanjem mera protiv trgovaca i pooštravanjem ograničenja za subjekte iz trećih zemalja koji su optuženi da pomažu Moskvi da zaobiđe te mere. Ruska nafta, međutim, i dalje nastavlja da teče.

Četiri godine kasnije: Kuda odlazi ruska nafta?

Rusija nije prestala da prodaje naftu kada su joj najveći evropski kupci okrenuli leđa. Pronašla je druge kupce.

Kina i Indija su se izdvojile kao glavna odredišta za rusku sirovu naftu, dok je i uloga Turske porasla.

Putin: Rusija je na prvom mestu po isporuci nafte i prirodnog gasa Kini

Samo u julu, Indija je uvezla ruske sirove nafte u vrednosti od 6,25 milijardi dolara – što predstavlja rekordnu vrednost drugi mesec zaredom – dok su isporuke Kini pomorskim putem bile 16 procenata veće nego godinu dana ranije, prema podacima organizacije CREA. Rusija je takođe izgradila kapacitete za transport izvan tradicionalnog zapadnog sistema. Prema procenama organizacije CREA, do juna su tankeri iz takozvane "flote iz senke" – koji su pod sankcijama – prevozili 66 posto ruskog izvoza sirove nafte morskim putem, dok je udeo brodova povezanih sa zemljama G7 iznosio svega 31 odsto.

Sankcije su izmenile rute, brodove i kupce, ali nisu sprečile da milioni barela ruske sirove nafte stignu na svetsko tržište.

Zašto ruska nafta sada vredi više?

Najveći preokret nije stigao iz Brisela ili Vašingtona, već sa Bliskog istoka. Sukob SAD i Izraela sa Iranom i poremećaji u Ormuskom moreuzu doveli su do naglog rasta svetskih cena sirove nafte, dok su napadi na regionalnu energetsku infrastrukturu dodatno otežali snabdevanje.

Rezultat je upravo onakav šok u snabdevanju kakav su zapadne vlade želele da izbegnu prilikom osmišljavanja mehanizma ograničenja cena – a Rusija je među proizvođačima koji imaju koristi od viših cena.

Saudijska Arabija obustavlja oktobarske isporuke nafte Evropi

Na četvoronedeljnom nivou, bruto vrednost ruskih isporuka sirove nafte porasla je na 2,39 milijardi dolara nedeljno, što predstavlja rast od 290 miliona dolara u odnosu na prethodni četvoronedeljni period, prema podacima agencije "Blumberg".

Šok izazvan rastom cena takođe je zakomplikovao napore da se pooštre mere pritiska. Ranije ove godine, EU je razmatrala zabranu pomorskih usluga koja bi prevazišla okvire ograničenja cena, direktno ciljajući sposobnost Rusije da transportuje naftu. Međutim, nagli rast cena nakon poremećaja na Bliskom istoku podstakao je preispitivanje te odluke zbog straha da bi ograničavanje ruskog izvoza moglo da pogorša globalnu nestašicu.

EU je nakon toga obustavila automatsko prilagođavanje ograničenja cene ruske sirove nafte do jula 2027. godine, zadržavajući pritom mogućnost ranije revizije te odluke.

Dilema je ista kao ona sa kojom su se zapadne vlade suočile 2022. godine: ako se previše ograniči ruska ponuda, globalne cene bi mogle dodatno da porastu, čime bi bareli koji ipak stignu na tržište postali vredniji.

Evropa pojačava pritisak

Uprkos ograničenjima koja su se pokazala kao manjkava, zapadne vlade nastavljaju da pooštravaju restrikcije i vrše pritisak na evropske države koje se i dalje u velikoj meri oslanjaju na ruske energente da prekinu preostale veze.

Slovačka i Mađarska odupiru se zahtevima za brzim prekidom uvoza, ističući da se rafinerije, naftovodi i druga infrastruktura izgrađeni za potrebe ruskih isporuka ne mogu tek tako, preko noći, prebaciti na alternativne izvore. Ovaj spor je ove nedelje ponovo dospeo u žižu javnosti kada je nemački političar Johan Vadeful otputovao u Slovačku i pozvao tu zemlju da se okrene od ruske nafte i gasa, te da pojača pritisak na Moskvu.

Slovački ministar spoljnih poslova Juraj Blanar usprotivio se tom zahtevu, ističući da je infrastruktura zemlje izgrađena tako da se oslanja na ruske isporuke i da bi trenutni prekid tih tokova izazvao "ogromne probleme".

Začarani krug Zapada

Zapad može da uvede sankcije dodatnim tankerima i trgovcima, pooštri sprovođenje mera, izvrši pritisak na preostale kupce i usmeri se na mreže u trećim zemljama. Najnoviji paket sankcija EU dodao je još 41 plovilo na listu koja već obuhvata 632 broda, a obuhvatio je i subjekte u Kini, Indiji, Turskoj, Kazahstanu i UAE.

Međutim, direktno ciljanje obima ruskog izvoza ponovo u prvi plan izbacuje prvobitnu dilemu: Zapad je zadržao rusku naftu na tržištu iz straha od naglog skoka cena – da bi upravo taj rast cena na kraju učinio tu naftu vrednijom, zaključuje RT internešenel.