Ekonomija
Revizori iz Brisela upozoravaju: Škripi plan EU – teško do nezavisnosti od ruske energije
U izveštaju se navodi da EU rizikuje da jednu formu energetske zavisnosti zameni drugom tako što se udaljava od ruskih fosilnih goriva bez izgradnje čiste domaće proizvodnje i mreža potrebnih za njenu podršku
Četiri godine nakon što je Evropska unija pokrenula plan za prekid svoje zavisnosti od ruske nafte i gasa i ubrzavanje tranzicije ka čistoj energiji, revizija koju je u sredu predstavio Evropski revizorski sud (ECA) navela je da plan tog bloka u velikoj meri ne ostvaruje svoje ambicije, piše "Juronjuz".
Uvoz ruske nafte i gasa je naglo opao nakon sankcija EU, primetili su revizori ECA, ali pozivaju na oprez kada je reč o pripisivanju celokupnog tog napretka "RipauerEU", planu koji je Evropska komisija pokrenula 2022. godine kako bi se postigla energetska suverenost i okončala svaka zavisnost od Moskve.
"Po našem mišljenju, i drugi faktori su doprineli manjoj potrošnji gasa, a posledično i padu uvoza, koji nisu uzročno povezani sa planom 'RipauerEU. To uključuje blage zime, kao i smanjenu potrošnju domaćinstava i preduzeća kao odgovor na visoke cene energije", navodi se u izveštaju ECA.
Sabotaža gasovoda Severni tok 2022. godine, koja je poremetila glavnu rutu za ruski gas ka Evropi, dodatno je ubrzala nastojanje EU da diverzifikuje svoje snabdevanje i udalji se od ruske energije i razotkrila ranjivost evropske infrastrukture za fosilna goriva.
Komentarišući izveštaj ECA, portparol Komisije je rekao da je "TipauerEU" doprineo "drastičnom smanjenju uvoza ruskog prirodnog gasa u EU, koji je pao sa 152 milijarde kubnih metara 2021. godine na 36 milijardi kubnih metara 2025. godine, smanjujući udeo ruskog gasa u uvozu sa 45 odsto na 12 odsto".
Dok je Komisija dozvolila neke izuzetke od zabrane ruskog gasa, potpuna fazna obustava uvoza ruskog LNG-a stupa na snagu 1. januara 2027. godine, a za ruski gas iz gasovoda u septembru 2027. godine.
Neće ruske, a nemaju svoje
Prema pisanju "Juronjuza", evropski revizori su takođe ukazali na nedovoljne kapacitete obnovljive energije, koje izveštaj opisuje kao "zanemarljive" u poređenju sa ciljem Komisije od 103 giga vata, i mrežnu infrastrukturu, posebno prekogranične priključke za električnu energiju, kao najupečatljiviju slabost plana.
Dok je EU dodala više od 200 giga vata kapaciteta solarne energije i energije vetra između 2022. i 2024. godine, revizori ECA rekli su da je kapacitet obnovljive energije direktno generisan merama "RipauerEU" bio zanemarljiv u odnosu na cilj od 103 giga vata.
Izveštaj upozorava da EU rizikuje da jednu formu energetske zavisnosti zameni drugom tako što se udaljava od ruskih fosilnih goriva bez izgradnje čiste domaće proizvodnje i mreža potrebnih za njenu podršku.
Komisija i nekoliko zemalja EU, kao što su Portugal i Španija, dosledno su ukazivali na ovo drugo kao na veliku prepreku uspostavljanju potpuno integrisanog energetskog sistema širom EU.
Nekoliko kritičara tvrdi da bez napretka na tom frontu EU neće ostvariti svoje klimatske i energetske ciljeve i da bi ulaganje novca u čistu energiju moglo dovesti do ograničavanja proizvodnje, isključivanja proizvodnje električne energije i izazivanja negativnih cena – pravog energetskog problema EU.
"Juronjuz" piše da revizija ECA dolazi kao udarac Briselu, koji je iskoristio sukob u Ukrajini da odbaci oslanjanje na jeftina uvezena fosilna goriva iz Moskve, najvećeg dobavljača EU do 2022. godine, i ubrza "Zeleni dogovor" tog bloka, njegov vodeći plan za energetsku i klimatsku tranziciju, kako bi postao klimatski neutralan do 2050. godine.
"Četiri godine nakon njegovog pokretanja, 'RipauerEU' je zastao, iako je nekoliko stotina milijardi evra stavljeno na raspolaganje. Sada moramo da naučimo prave lekcije, jer nove geopolitičke tenzije i njihov uticaj na energetska tržišta naglašavaju potrebu da se ubrza diverzifikacija i spreči buduća preterana zavisnost od jednog dobavljača", rekao je Mihajl Kozlov, revizor ECA koji je vodio izradu izveštaja.
Dobri samo na rečima
Kao što je često slučaj u Briselu, najveća prepreka integrisanom evropskom energetskom sistemu je nedostatak finansiranja, piše "Juronjuz".
Revizori EU utvrdili su da su zemlje EU odobrile samo 54,3 milijarde evra od 300 milijardi evra dodatnog finansiranja stavljenog na raspolaganje kroz fond EU za oporavak – manje od jedne petine investicije koja je prvobitno smatrana neophodnom za ostvarivanje ciljeva plana.
"Neformalni odgovori ponekad kažu da je državama članicama jeftinije da pozajmljuju i uzimaju kredite. Takođe postoji administrativni teret - postoji razlika između grantova i zajmova, pošto se grantovi ne računaju u nacionalni dug, a države članice nerado se obavezuju na to", rekao je novinarima u sredu Stefano Sturaro, revizor EU.
Međutim, portparol Komisije branio je finansiranje, rekavši da je ono odigralo "ključnu ulogu" u ubrzavanju sprovođenja prioriteta "RipauerEU".
Nacionalni energetski i klimatski planovi trebalo je da prevedu "RipauerEU" u konkretnu akciju, upozorili su briselski revizori, ali su zemlje EU uključile malo ili nimalo konkretnih mera za unapređenje svojih ciljeva u oblasti čiste energije.
Za revizore EU, Brisel je bio odličan u promovisanju energetske nezavisnosti više nego u finansiranju i izgradnji infrastrukture potrebne za njeno održavanje.
Međutim, sa jasnim investicionim jazom koji je vidljiv, plan Komisije sada zavisi od toga da li su zemlje EU voljne i sposobne da ga plate.
Sledeća politička bitka je u toku, dok se Evropski parlament i Savet, pripremaju da do kraja godine zaključe pregovore o budućnosti elektroenergetskih mreža tog bloka.
Live
