SAD o krizi u Francuskoj: Kakve su šanse da se ne prelije na druge zemlje

Američki ministar finansija Skot Besent izjavio je danas da ne očekuje da će previranja na francuskom tržištu državnih obveznica imati šire posledice po druge zemlje, uprkos rastu prinosa i sve većoj zabrinutosti investitora zbog stanja javnih finansija Francuske.

Naš izbor

Francuska na ivici katastrofe: Emanuel Makron – simptom sveopšte degradacije evropskih elita

"Francuska se suočava sa teškom situacijom, ali ekonomski tim predsednika Makrona, koji veoma dobro poznajem, zaista je vrhunski", poručio je Besent.

Razlika između prinosa na francuske i sigurnije nemačke desetogodišnje državne obveznice tokom oktobra dostigla je čak 159 baznih poena, što odražava zabrinutost investitora zbog francuskog duga, prenosi "Blumberg".

Besent je istovremeno rekao da se primećuje preusmeravanje kapitala ka američkim državnim obveznicama, koje investitori smatraju sigurnijim ulaganjem u periodima neizvesnosti.

"Francuskoj će biti potrebno vreme da smanji javni dug i budžetski deficit na nivoe koji bi ulivali puno poverenje građanima i investitorima", izjavila je prošle nedelje direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva, preneli su mediji.

Predsednica Evropske centralne banke (ECB) Kristin Lagard napomenula je ranije da rešenje za pogoršanje finansijske situacije Francuske mora da dođe iz te zemlje, kroz fiskalnu politiku, čime je umanjila očekivanja da bi ECB mogla da interveniše kako bi ublažila dužničku krizu.

Naš izbor

Sunovrat Pete republike: Kuda plovi "lađa francuska"?

Budžetski deficit Francuske u 2025. godini iznosio je 5,1 odsto BDP-a, dok je javni dug dostigao 115 odsto BDP-a, što je znatno iznad ograničenja Evropske unije. Zemlja je akumulirala više od 3,5 biliona evra javnog duga, čije finansiranje postaje sve skuplje zbog snažnog rasta prinosa na francuske obveznice.

Premijer Sebastijen Lekorni pokušava da u budžetu za 2027. sprovede smanjenje javne potrošnje u vrednosti od 54 milijarde evra, ali njegova manjinska vlada nailazi na snažan otpor.

Istovremeno, Francuska je planirala i značajno povećanje vojne potrošnje – poslanici su u junu odobrili dodatnih 36 milijardi evra za odbranu u periodu od 2026. do 2030. godine.

Prinos na desetogodišnje francuske državne obveznice dostigao je oko 4,87 odsto, a krajem septembra nakratko je dostigao i pet odsto – najviši nivo od 2002. godine.