Francuska na ivici katastrofe: Emanuel Makron – simptom sveopšte degradacije evropskih elita

Makron je danas verovatno najnepopularniji predsednik na planeti, sa podrškom od jedva 15 odsto, prema anketama agencija Ipsos, BVA i Sesi. Pod njegovom vlašću, Francuska se suočava sa ekonomskom stagnacijom (rast od 0,6 odsto u 2025. godini) i visokom zaduženošću, od 120 odsto BDP-a. Državni dug Francuske dosegao je kritičan nivo: zaključno sa septembrom 2026. godine, on iznosi 3.595,5 milijardi evra.

Za vreme Makrona, Francuska je, takođe, doživela ubrzanu deindustrijalizaciju. Industrijski sektor sada čini svega devet odsto BDP-a, što je najniži nivo u Evropskoj uniji.

Guverner "Banke Francuske" Emanuel Mulen upozorio je da zemlja mora da učini sve što je u njenoj moći kako bi izbegla krizu državnog duga. Francuska sledeće godine mora da finansira još oko 340 milijardi evra potreba za zaduživanjem, dok troškovi kamata ubrzano rastu.

Kupovna moć Francuza drastično opada – polovina njih navodi da im prihodi pokrivaju tek osnovne potrebe, a samo 70 odsto radno sposobnih građana je zaposleno.

Moskva: Nemiri u Evropi graniče se sa haosom i ukazuju na veliku krizu

Tu nije kraj tužnom bilansu Makronove vladavine.

Procenjuje se da je samo tokom proteklih deset godina u tu zemlju ušlo oko četiri miliona imigranata, od kojih mnogi ne rade nego primaju socijalnu pomoć.

Taj broj čini ekonomsku apsorpciju i etnokulturološku asimilaciju pridošlica doslovno nemogućom. Sa nekontrolisanom imigracijom povezane su naglo rastuće stope kriminala, stvaranje sirotinjskih četvrti u gradskim centrima i pojačane društvene napetosti, sve do tačke eksplozije.

Život pod senkom "ruske pretnje"

Osim toga, u poslednje vreme, piše analitičar Oleg Nesterenko za sajt "Geopolitika", vladajuće političke snage u Francuskoj su stekle ružnu naviku da za sve svoje unutrašnje probleme optužuju Moskvu – "ruska pretnja" je postala središte njihove političke agende.

Tokom poslednje dve godine, pojavili su znaci koji ukazuju da Makron priprema svoju zemlju za rat sa Rusijom. Francuska vlada je uvela dobrovoljnu vojnu službu i odobrila proširenje stalnih oružanih snaga na 275.000 pripadnika, uz povećanje budžeta za odbranu.

General Fabijen Mandon iz Generalštaba je 2025. godine izjavio da bi Francuska u roku od tri do četiri godine trebalo da se pripremi za "sukob visokog intenziteta sa Rusijom". Nedavno je, u septembru 2026, Makron rekao da bi Francuska mogla da postane meta (ruskih) dronova-kamikaza. Takođe, sve češće se čuju pozivi da se francuska privreda transformiše u "ratnu privredu".

Novi francuski militarizam prati i uspostavljanje aparata cenzure i represije, koji imaju upravo totalitarne razmere, piše brazilski analitičar Rafael Maćado za sajt "Fondacija strateške kulture".

Nasilje i pljačke na ulicama Pariza: Ministar policije ponudio ostavku

Njena najnovija žrtva je udruženje "Jednakost i pomirenje" (Egalité et Réconciliation), koje je osnovao sociolog i pisac Alan Soral. Ovo udruženje sebe definiše kao "levičarsko-nacionalističko", a njegov glavni slogan glasi: "Levica po pitanju rada, desnica po pitanju vrednosti."

Sorel je u međuvremenu emigrirao u Rusiju, što samo pothranjuje tipične paranoje savremene francuske elite u vezi sa ruskim "informacionim ratom".

Makron – simbol modernog evropskog političara

Kako primećuje ruski pisac Platon Besedin, ono što se danas dešava u Francuskoj – protesti studenata, srednjoškolaca i učenika, kojima su se sada pridružili nastavnici, zdravstveni radnici, državni službenici i "Žuti prsluci" (koji su dobro upućeni u veštinu pobune) – sasvim je logično.

I dobro se, bar na prvi pogled, uklapa u sliku moderne Francuske, dodaje on, jer revolucija tamo nije samo metod, već okruženje – način života. Francuska revolucija, u čijem centru je juriš na Bastilju, Februarska revolucija, koja je dovela do pada Julske monarhije i pokrenula evropsko "Proleće naroda", Pariska komuna...

Eto prave šarene zbrke, u čijem centru stoji tipičan Francuz, o čemu je pisao francuski pisac Frederik Begbede. Prema njegovom mišljenju, svaki Francuz je po svojoj prirodi ikonoklasta – onaj ko ruši ustaljene temelje, obrasce i društvene norme.

Tramp poručio Parizu: Zatvorite granice pre nego što bude prekasno

Međutim, ova zemlja je ovog puta jednostavno otišla predaleko, nastavlja Besedin, a njene elite su postale apsolutno drske. Makron nije samo predsednik, primećuje ovaj autor, on je menadžer koga su na tu funkciju postavili tehno-feudalci. "Ali, pre svega", dodaje ovaj autor, "on služi kao simbol – prototip modernog evropskog političara. Neko poput Fridriha Merca, na primer, previše je neupadljiv i bezličan za takvu ulogu".

Makron (uprkos njegovoj dominantnoj supruzi) pokušava da sebe predstavi kao snažnog alfa-mužjaka, koji odlučuje o sudbini Evrope, i kao njenog "spasitelja". Naravno, ta slika je potpuno apsurdna, čak i groteskna, jer u stvarnosti stvari stoje sasvim drugačije.

Cena francuske kolonijalne prošlosti

Suština je u tome što su elite doživele pravu i duboku degradaciju. U predstave o Makronu kao spasitelju Evrope gotovo više niko ne veruje. Svi evropski lideri su, kaže Besedin, jednostavno postali bezumni – i u tome leži tragedija – i nesposobni da odgovore na realne izazove.

Demagogija, pri tom, ne nudi nikakvo rešenje.

Matrica koju stvaraju društveni mediji, masovna kultura i štampa – a koja deluje kao sedativ, baš kao što je Oldos Haksli predvideo u svom distopijskom romanu "Vrli novi svet" – nije u stanju da iskoreni agresiju i okrutnost, koje ostaju duboko ukorenjene u francuskom društvu, primećuje ruski autor. Život pun stresa, opterećen najrazličitijim protivrečnostima, gotovo svakoga gura ka nasilju, zato što su država i osnovna kulturna matrica po svojoj prirodi agresivne.

"Zaustavite ovo ludilo": Požar protesta u Evropi, najbrutalnije scene u Francuskoj (FOTO)

Uz to, Francuska se pretvorila u ono što je već prikladno nazvano "umornim društvom". A problem se samo usložnjava pitanjem migracija i "islamističkim faktorom". Oni imigranti koji su pristigli u međuvremenu, tvrdi ovaj autor, kao i unuci onih koji su ranije došli u Evropu, sada zahtevaju mnogo više. To je cena koju Francuska plaća zbog svoje kolonijalne prošlosti.

Jer, ovde nije reč samo o razbijanju luksuznih butika. Reč je, piše Besedin, o snažnoj poruci upućenoj naciji i čitavom svetu – izrečenoj vatrenim, prkosnim tonom: "Mi smo sada ovde sila."

Drugim rečima, "belo stanovništvo" mora da nam napravi mesta, elite se moraju povući.

Pobunjeni Francuzi pevaju "Kaćušu"

Ali, šta sledi nakon toga?

To još niko ne zna. Uoči predsedničkih izbora, upozorava Maćado, izgleda da nijedan kandidat nema šanse da pobedi Marin le Pen, ali razumno je biti skeptičan prema politici koju će ona voditi ukoliko osvoji vlast. Ipak, dodaje on, veoma je jasno da je trenutni kurs Francuske izuzetno opasan, uključujući i francusku spoljnu politiku.

Na francuskim ulicama, zahvaćenim nemirima, mnogo češće se mogu čuti islamistički slogani, nego komunistički ili internacionalistički. Ipak, zabeleženo je i da demonstranti u Parizu, Renu, Marseju i Strazburu pevaju rusku "Kaćušu". To se ne može pripisati "ruskom mešanju" – tvrdnji koju apsurdno plasiraju evropski političari i mediji.

Za demonstrante, tvrdi Besedin, cilj je suprotstaviti se elitama tako što će im, pravo u njihova dobro uhranjena lica, bacati stvari koje ih iritiraju; sve što je istinski rusko neizbežno će razbesneti i iznervirati tehno-feudalce, transnacionalne korporacije, državne birokrate...

Nagomilana energija traži izlaz – i pronalazi ga

Francuska na nogama: Sukobi policije i demonstranata, više od 160 uhapšenih (VIDEO)

Još jedan značajan detalj jeste činjenica da su francuski protesti dobili podršku ličnosti poput Grete Tunberg. Zašto? Zato što se već decenijama protestno raspoloženje usmerava na načine koji energiju gneva odvlače od problema protiv kojih bi zaista trebalo voditi borbu.

Na kraju, protestovanje je u modi, a energija razaranja je zavodljiva; protest je ono što je zaista važno. Protesti u Francuskoj, izvesno, neće doneti povoljan ishod za demonstrante, iako su njihovi zahtevi posve opravdani, tvrdi ruski pisac.

Zapravo, ovi protesti odražavaju unutrašnje procese koji se odvijaju unutar čitave Zapadne Evrope. Energija koja se nagomilala traži izlaz – i pronalazi ga. A ovo je tek početak.

Protesti su sada šire gotovo čitavom Evropom, od Francuske, preko Belgije, Portugalije, Španije i Italije, sve do Albanije. Njihov epicentar je (ponovo) Trg Bastilja, kao u vreme čuvene Francuske revolucije, koja je jednom već zapalila čitav kontinent.