SAD i Izrael u stanju "nedovršenog rata": Iran čeka sa prstom na obaraču

Američki predsednik Donald Tramp je sa govornice Generalne skupštine UN zapretio da će "zbrisati" Islamsku Republiku Iran ukoliko Teheran ne pristane na "dogovor". Kubanska delegacija je u tom trenutku napustila salu.

Tramp: Blizu sam odluke da li da "uništim" režim u Iranu

Iako je iranska civilizacija ostala jedan od uticajnih izvora ljudske civilizacije, nedavni komentari Marka Rubija u Atini pominju Kserksovu kampanju iz 480. godine pre nove ere. Rubio je pomenuo Ksersovo uništavanje grčkih gradova; Iranci su, dakle, "varvari", Amerika je "civilizacija", čiji koreni sežu još do drevne Grčke, Rima i, naravno, biblijskog Izraela.

U međuvremenu, nastavlja se nesigurno stanje "ni rata ni mira". Rat Vašingtona protiv Irana se nastavlja drugim sredstvima i na drugim bojištima. O tome svedoče i nedavni uspesi jemenskog pokreta Ansar Alah protiv američkog satelita Saudijske Arabije.

Usred stalnog vojno-političkog i ekonomskog pritiska SAD i Izraela, piše analitičar Samiar Rostami za sajt "Nju istern autluk", Iran pokazuje punu spremnost za žestok otpor i dugotrajan rat na više frontova, i istovremeno drži vrata otvorena za diplomatsko rešenje, ali pod sopstvenim uslovima.

Sve u svemu, rat u Zapadnoj Aziji je još daleko od svog završetka. Oni koji odlučuju u Vašingtonu, nastavlja ovaj analitičar, stavili su na svoj dnevni red višeslojni pristup prema Teheranu, koji obuhvata retoričke pretnje, ekonomske pritiske, vojne pokrete, optužbe i psihološko-medijske manipulacije. Ukratko: na delu je američka politika "eskalacije krize", "bezbednosnog iznenađenja", "obmanjujuće diplomatije" i "iznenadnih akcija".

Teheran je spreman na svaki scenario

Ovaj višedimenzionalni pritisak Vašingtona, kampanja psiholoških i obaveštajnih operacija, nije usmeren samo protiv Irana, već i protiv celokupne "Osovine otpora" i, naravno, ka iranskom javnom mnjenju.

Aragči: SAD manipulišu energetskim tržištima kako bi održale Trampa u živom blatu izgubljenog rata

Vašington i dalje pokušava, tvrdi Rostami, da ostvari svoje ciljeve: stvaranje osećaja poraza, zastrašivanje iranskog društva, smanjenje otpornosti na nove šokove, produbljivanje podela i erodiranje poverenja u vlast, podsticanje nesigurnosti, nemira i razdora u Iranu. "SAD, za sada, koriste psihološko ratovanje protiv Irana, što uključuje i neosnovane optužbe za terorizam i neutemeljene tvrdnje – u stvari, laži – usmerene protiv Teherana."

Osim toga, Vašington povećava ekonomski pritisak na Iran, a njihov cilj je da izoluje zemlju i zatvori kopnene puteva u i iz Irana. Drugim rečima: Vašington pokušava da iskoristi ekonomski pritisak kako bi primorao Iran na kapitulaciju.

SAD i Izrael se sada nalaze u stanju "nedovršenog rata". I Vašington i Tel Aviv vide nastavak sukoba i slabljenje moći Irana kao svoju ključnu strategiju. Takođe, Vašington jača svoje vojne snage u regionu i planira da rasporedi nove ratne brodove, kojima će dodati još oko 10.000 američkih vojnika.

Međutim, poruke iranskih zvaničnika govore da je Teheran spreman za bilo koji scenario – bilo ratni, bilo diplomatski, piše Rostemi. Za Teheran, sve opcije su na stolu. Štaviše, sve više ljudi u Iranu je ubeđeno da, "ukoliko želite mir, morate biti spremni za rat". 

Iran čeka, ali sa prstom na obaraču

U stvari, dodaje Rostemi, ono što se trenutno dešava u Jemenu, Iraku i na drugim frontovima Osovine otpora predstavlja značajnu geopolitičku promenu u korist Irana. Ove snage su definitivno promenile bezbednost regiona i ojačale Osovinu otpora.

Vašington, izgleda, uočava ovaj analitičar, nije shvatio koliko Iranci cene svoju domovinu i nezavisnost: "Iranci, bez obzira na svoje političke stavove, smatraju da SAD žele da unište Iran i da ga nateraju da se pokori". 

Naš izbor

Trampovi naftni ratovi: Poslednja linija odbrane dolara

Teheran može samo da pozdravi veliku pobedu Osovinu otpora. Proterivanje američkih snaga iz Iraka u Iranu se doživljava kao veliki uspeh. U međuvremenu, kriza se produbljuje u Gazi, Libanu, na Zapadnoj obali i u Siriji...

Donald Tramp je obećao da SAD neće preduzimati vojne akciju protiv Irana pre kongresnih izbora 3. novembra 2026. Međutim, i u prethodnim fazama rata, Iran se suočio sa vojnim napadima čak i dok su se vodili diplomatski razgovori.

Istorija Irana jasno pokazuje da je iranski narod imun na ovakve pritiske, piše Rostemi. Štaviše, tokom proteklih meseci, uprkos razlikama između zvaničnika i različitih političkih struja, Iran je postao još otporniji. Iranci ne prihvataju pritiske Vašingtona. Porast proizvodnje strateškog oružja, jačanje iranske mornarice i ukupnih odbrambenih kapaciteta, omogućili su Teheranu da se suoči sa mogućnošću dugotrajnog rata.

Iran čeka, ali sa prstom na obaraču. S druge strane, Vašington plaća (pre)visoku cenu. Rast inflacije u SAD i iscrpljivanje strateških rezervi nafte su samo mali deo toga. 

Rusija i Kina – glavni zaštitnici Irana

Portal "Iran vju 24" nedavno je objavio intervju sa ruskim geopolitičarem Leonidom Savinom, direktorom Centra za geopolitičke studije pri Institutu "Carigrad".

Savin se u njemu osvrće na globalne dimenzije američkog rata protiv Irana i Osovine otpora, na rusko viđenje dešavanja u Zapadnoj Aziji, i na ulogu Kine. 

Ovaj sukob je već poprimio globalne razmere, kaže Savin, jer blokada moreuza Ormuz značajno utiče na tržišta nafte širom sveta. Ukoliko dođe do nove "vruće" faze – ako uzmemo u obzir reči Trampa kao stvarnu pretnju Iranu – posledice će biti mnogo ozbiljnije, upozorava Savin.

U suštini, prema Savinu, reč je o tome da liberalna agenda više ne funkcioniše. Rusija i Kina, obe članice Saveta bezbednosti UN sa pravom veta, primećuje Savin, na međunarodnoj sceni predstavljaju glavne zaštitnike Irana. Za Rusiju, kao i za Kinu, kaže Savin, Iran je bio i ostaće, bez obzira na trenutne okolnosti, integralni deo evroazijskog "srca sveta" (Hartlanda). 

Rubio tvrdi da je plovni put otvoren: Iran negira da je izgubio kontrolu nad Ormuskim moreuzom

Zapad (SAD) je morao da nauči te elementarne lekcije iz geopolitike. Ali, izgleda da nije i da se zato priprema za nastavak agresije.

U međuvremenu, piše brazilski geopolitičar Pepe Eskobar, Vašington potresaju spekulacije o tome da li se Trampova administracija priprema za obnavljanje rata – uključujući moguće udare na iransku energetsku infrastrukturu, pa čak i na nuklearne ciljeve. "Psihopata/sociopata, koji je na čelu velike sile, još nije doneo konačnu odluku, a kamoli odredio datum za početak napada", dodaje Eskobar. 

Jedino rešenje je ono zasnovano na pregovorima, pravdi i pravičnosti 

Ukoliko se američka agresija na Iran nastavi, tvrdi Rostami, iranski odgovor biće sveobuhvatan, a njegov cilj je da odvrati zemlje Zapada od učešća u vojnim operacijama protiv Irana. Drugim rečima, ova reakcija će se izvesno proširiti i van Bliskog istoka. Ukoliko Evropljani odluče da učestvuju u ratu, ni oni neće biti pošteđeni.

Na terenu diplomatije, međutim, Teheran je jasno izneo svoje uslove za okončanje rata, koji proizilaze iz mnogih logičnih razloga, američke istorije i dubokog nepoverenja prema Vašingtonu, dodaje Rostemi.

Maksimalni pritisak, minimalna pobeda: Kako su SAD izgubile u Iranu

Portparol iranske Komisije za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku Parlamenta Hasan Kaškavi nedavno je podsetio da postoji sedam ključnih iranskih uslova za mir, da su te uslove su odredili najviši organi sistema i da se oni se ne mogu menjati na različitim nivoima donošenja odluka".

Ipak, piše Rostemi, mogućnost za diplomatiju i dalje postoji. Zapravo, nema vojnog rešenja zasnovanog na sankcijama i vojnoj sili, smatra ovaj autor, postoji samo rešenje zasnovano na pregovorima, pravdi, pravičnosti i diplomatiji. Konačni sporazum između Irana i SAD će, predviđa on, veoma podsećati na Memorandum o razumevanju (MoU), potpisan u Islamabadu.

To je, jednostavno, minimum ispod kojeg Teheran neće ići. Odluka da li će se do rešenja doći diplomatijom ili vojnim putem je na Vašingtonu.

Teheran je strpljiv i može da čeka.