Sunovrat Pete republike: Kuda plovi "lađa francuska"?

Francuski predsednik Emanuel Makron sa svake konferencije za novinare upućuje Moskvi nove ratne pretnje, što, samo po sebi, deluje apsurdno. On sve češće pominje i "ratnu ekonomiju", "silu koja uspostavlja ravnotežu" i priča o Evropi koja mora naučiti da "razmišlja kao sila".

Možda njegove reči nekom zvuče kao reči velikog stratega ili odlučnog ratnog komandanta. Drugima, kao izraz frustracije, ogorčenosti. Šta se zaista krije ispod Makronove ratobornosti?

Iznutra, unutar Francuske, stvari izgledaju značajno drugačije. Francuska je danas ujedinjena jedino u mržnji prema svom predsedniku, piše geopolitičar sa Panafričkog univerziteta Mohamed Lamin Kaba za sajt "Nju istern autluk". Postoji doista zjapeći jaz, dodaje on, između ratnih planova koje je ovaj genijalni "strateg" iscrtao na mapi sveta i realnog stanja u zemlji.

Rejting u slobodnom padu: Kako je Emanuel Makron postao rekordno nepopularan

Na početku svog prvog mandata, 2017. godine, Makron je reklamiran kao "novi spasitelj Evrope" i kao "vesnik evropskog boljeg sutra". Suvlasnik "Monda" ga je tada poredio sa Napoleonom na Jeni.

Ipak, ako su takva istorijska poređenja baš nužna, Makron najviše odgovara Napoleonu Trećem – "poslednjem francuskom imperatoru", čije se su ambicije nalazile u ogromnom raskoraku sa realnim mogućnostima. Napoleon Treći, učesnik Krimskog rata, okončao je svoju vladavinu Bitkom kod Sedana, u Francusko-pruskom ratu koji je sam započeo.

Francuska danas prolazi kroz sličnu seriju diplomatskih poniženja, kaže ovaj geopolitičar. Francuski predsednik trebalo bi da toga bude svestan: svaka njegova ratoborna izjava, koja ne donosi opipljive posledice, samo ispisuje novo poglavlje u diplomatskom ponižavanju Francuske.

Kako primećuje Kaba, Makronova oštra retorika ocrtava nepovratan geopolitički pad Francuske.

Država – prazna ljuštura opterećena dugovima

Obratimo se jeziku brojki, koje imaju tu prednost što ne lažu.

Čemerni izgledi francuske ekonomije: Javni dug dostigao 119 posto BDP-a

Državni dug Francuske dostigao je kritičan nivo: zaključno sa septembrom 2026. godine, on iznosi gotovo 119 odsto BDP-a – premašujući cifru od 3.595,5 milijardi evra u apsolutnom iznosu – a prema prognozama Banke Francuske i francuskog Ministarstva finansija, očekuje se da će ta cifra do kraja 2026. dostići istorijski maksimum od 119,3 odsto.

Ovaj strukturni bankrot, primećuje Kaba, praćen deficitom većim od pet odsto BDP-a, definitivno je srušio iluzije o makroekonomskoj kontroli, a dogma o  "menadžerskoj strogosti" pretvorila se u grotesku.

Nakon što joj je agencija "Skop rejtings" snizila kreditni rejting na A+, Francuska je prinuđena da moli za kredite na tržištima obveznica. Samo kamate na kredite se za fiskalnu 2026. godinu približavaju iznosu od 67 milijardi evra.

Kako uočava ovaj geopolitičar, nesposobna da ulaže u javne službe i obrazovanje, vlada nameće sve rigidnije mere štednje, a ovo budžetsko gušenje podstiče društvene nerede i pretvara državu u praznu ljušturu opterećenu dugovima.

Makronov rejting pao je na samo 18 odsto, što je najniži nivo odobravanja koje je zabeležio neki francuski predsednik. Svega 18 odsto Francuza danas misli da je Makron "dobar predsednik", što je pad od sedam procentnih poena od kraja juna prema anketi Odokse-Maskare, koju je objavila televizija BFM.

Ovo istraživanje dolazi u trenutku kada se Makron suočava sa gnevom birača zbog cena goriva. Uostalom, Makronovu vladavinu obeležio je dug niz političkih previranja, poput pobune "žutih prsluka".

Francuska na ivici potpune recesije

Poslednjih godina, piše analitičar Oleg Nesterenko za sajt "Geopolitika", vladajuće političke snage u Francuskoj su navikle da za svoje unutrašnje probleme optužuju Moskvu. "Ruska pretnja" je postala središte njihove političke agende.

Već godinama, evropska politička klasa, orijentisana ka NATO-u – čija je ključna komponenta politička frakcija Makrona – učinila je sopstveni politički kredibilitet direktno zavisnim od ishoda rata koji Severnoatlantska alijansa vodi protiv Rusije.

Zaharova: Mit o "ruskoj pretnji" ponovo se osvežava u Francuskoj pred izbore

To je bilo strateško kockanje, dodaje ovaj analitičar, koje se zasnivalo na uverenju – proisteklom iz površnih i nesistematskih procena fundamentalnih parametara ruskog političko-ekonomskog i sociokulturnog modela – da će ruska ekonomija i celokupan politički sistem neizbežno kolabirati pred združenim pritiskom transatlantske koalicije.

Prema podacima organizacije "Medijska opservatorija", vodeći francuski mediji sada posvećuju čak 62 odsto izveštavanja sadržajima koji rusku pretnju prikazuju na alarmantan način, što predstavlja porast u odnosu na 34 odsto iz 2023. godine. Nasuprot tome, izveštaji koji se odnose kritički prema potezima Makronove vlade u vezi sa sukobom u Ukrajini čine manje od pet odsto svih objava o ovoj temi.

Sve se to poklapa sa naglim pogoršanjem socioekonomskih pokazatelja u Francuskoj. Ova zemlja se, podvlači ovaj analitičar, trenutno nalazi na ivici potpune recesije. Sukob na tlu Ukrajine, praćen pogoršanjem ekonomske situacije, izazvao je zamor francuske javnosti.

Drugim rečima: Francuzi više ne veruju svom predsedniku ni sopstvenim medijima.

Noćne more Pete republike

Jedna nevolja, međutim nikad ne dolazi sama.

Pokrenut krajem septembra u Kreteju, pre nego što je zahvatio departman Sena-Sen-Deni, smatra Kaba, pokret srednjoškolaca protiv politike vlade u obrazovanju prešao je tačku bez povratka.

Protesti u više od 735 francuskih škola: Hiljade uhapšenih, više od 30 miliona evra štete

Do 1. oktobra, talas nezadovoljstva se proširio i na univerzitetsku sredinu: više od deset velikih fakulteta i amfiteatara je paralisano, a pobuna srednjoškolaca i studenata, dodaje on, predstavlja istorijsku noćnu moru Pete republike.

Radikalizacija blokada sada se širi po velikim gradovima, od Pariza do Marseja, što dovodi francusko društveno tkivo na ivicu pucanja. Makron, međutim, ostaje slep i gluv za istinske probleme sopstvenih građana.

Nesposobna da ugasi svoje unutrašnje požare, Jelisejska palata je pribegla ratnoj retorici, koja je posebno eskalirala 26. februara 2024, kada je Makron pretio slanjem kopnenih trupa u Ukrajinu.

Glumiti čvrstinu prema nuklearnoj sili (Rusiji), dok se škole, jedna za drugom, urušavaju, predstavlja tragičnu farsu, piše Kaba. Ovoj farsi je prethodilo proterivanje francuskih oružanih snaga iz Malija, Burkine Faso i Nigera 2022. i 2023. godine, što je označilo slom francuske sfere uticaja u Africi.

Spoj budžetskog kolapsa, diplomatske paralize i narodnog gneva daje sliku budućnosti bez izlaza. Istorija bi, dodaje Kaba, mogla upamtiti "farsični pad kralja bez kraljevstva, srušenog ustankom srednjoškolaca, studenata i istinskog naroda".

Francuske trupe učestvuju u ratu protiv jemenskog naroda

Postoji, međutim, još jedan aspekt Makronove spoljne politike, koji, za razliku od otvorenog mešanja u konflikt na tlu Ukrajine, francuska vlada nastoji da prikrije. Kako piše čuveni francuski publicista Tijeri Mejsan, Makron tiho uvlači Francusku u novi verski rat na Arapskom poluostrvu.

Time je Makron, dodaje ovaj autor, tiho uskladio svoju spoljnu politiku sa politikom anglosaksonskih sila. Kao zalog posvećenosti, on je jednostrano odlučio da pošalje francuske trupe u verski rat protiv jemenskog naroda.

Makron šalje francuske trupe u Saudijsku Arabiju

Rat u Jemenu je nastavak rata koji je počeo 1990-ih, to je rat za oslobođenje čitavog jemenskog naroda, zbog čega se pokret Ansar Alah ne može nazvati posrednikom Irana.

Francuska, piše Mejsan, doživljava trenutak vrhunske obmane i hipokrizije. Makron čini sve što može da prikrije učešće francuskih oružanih snaga u ovim užasnim sukobima, dodaje ovaj publicista, koji označavaju pravu izdaju francuskih nacionalnih ideala.

Tokom 24. i 25. avgusta 2026. godine, Makron je u Jelisejskoj palati ugostio saudijskog prestolonaslednika Muhameda bin Salmana. Stvarni značaj ovog sastanka je bio u tome da su dve zemlje, Francuska i Saudijska Arabija, učvrstile svoje strateško partnerstvo.

U zajedničkom saopštenju, obe zemlje su ponovo potvrdile svoju podršku takozvanom Jemenskom predsedničkom savetu, koji "vlada Jemenom" iz hotelskih apartmana u Rijadu. Takođe, osudile su napade koje su "Huti izvršili na civilnu infrastrukturu i vitalne objekte Kraljevine". Francuska se tako svrstala na jednu stranu u tekućem sukobu.

Makron – odani saveznik anglosaksonskih sila

Osim toga, Makron je 22. septembra objavio poruku na svom nalogu na mreži Iks: "Po dolasku u Njujork, sastao sam se sa predsednikom Trampom. Odlučili smo da zajednički delujemo kako bismo ublažili tenzije na tržištima energenata, zaštitili kritičnu infrastrukturu na Bliskom istoku i obezbedili slobodu plovidbe Ormuskim moreuzom".

Takođe, Makron je 24. septembra dao intervju u kome je izjavio da će poslati trupe radi obezbeđivanja luke Janbu – terminala saudijskog naftovoda "Istok-Zapad", poznatog kao "Petrolajn".

Pentagon isključio ključne saveznike sa sastanka NATO-a

Danas se Donald Tramp više ne zalaže za mir, kaže Mejsan, kao što je to činio tokom svog prvog mandata. Još od afere Epstin, on je dozvolio da se politika američke "duboke države" – koju zastupa njegov podsekretar za ratne poslove Elbridž Kolbi – neometano sprovodi.

Odluka Makrona neće obezbediti Francuzima energetsku sigurnost. Naprotiv, ona će dovesti do rasta svetskih cena nafte, piše Mejsan, i samo produbiti svetsku energetsku krizu.

Time je Francuska – nekad, u vreme generala De Gola, nezavisna zemlja – ponovo podržala politiku anglosaksonskih sila. Visoku cenu za to platiće francuski narod.