Katar upozorava: Evropi sledeće zime preti još gora energetska kriza

Katarski ministar energetike Sad el Kabi upozorio je da, iako bi Evropa ove zime trebalo da ima dovoljno gasa za proizvodnju struje i grejanje, teži izazov sledi 2023. kada se rezerve iscrpe, piše "Fajnenšel tajms".

El Kabi je dodao da bi energetska kriza mogla da se produži do sredine decenije ako se nastavi sukob u Ukrajini i gas ne počne opet da stiže iz Rusije.

Iako je Katar najveći svetski izvoznik tečnog prirodnog gasa (LNG), budućnost je nezamisliva bez ruskih rezervi ovog energenta.

El Kabi je upozorio da Katar ne može da pokrije odsustvo ruskog gasa u Evropi, te predvideo veoma dugu energetsku krizu.

"Jednostavno nema načina da isključite korišćenja gasa na duži period. Osim ako ne počnete da gradite nuklearne elektrane i dozvolite korišćenje uglja i drugih fosilnih goriva", kaže El Kabi, koji je ujedno i na čelu katarske državne gasne kompanije "Katar enerdži".

Prethodno su zemlje OPEK-a donele odluku o smanjenju proizvodnje nafte uprkos pritiscima SAD da to ne učine. Energetska kriza očigledno dobija sve veće razmere, posebno imajući u vidu da su tradicionalni zapadni snabdevači energentima "otkazali poslušnost".

Vašington je čak ocenio odluku OPEK-a kao svrstavanje zemalja članica uz Rusiju.

Katar može da preusmeri Evropi samo 10-15 odsto svog gasa

Rusija je prošle godine isporučila oko 155 milijardi kubnih metara prirodnog gasa zemljama EU, što je oko 40 odsto ukupne potrošnje gasa u Uniji. Brisel pokušava da smanji zavisnost od ruskog gasa povećanjem snabdevanja iz Alžira i Norveške, kao i sve većim uvozom LNG-a iz daljih zemalja.

Međutim, za potpunu zamenu ruskog gasa Evropi treba 112 miliona tona LNG-a godišnje, što je skoro trećina svetskog tržišta.

Katar, koji isporučuje 70 odsto svog LNG-a azijskim klijentima, rekao je da će, dok se ne pojave novi projekti, moći da preusmeri samo 10-15 odsto trenutne proizvodnje u Evropu, prenosi "Fajnenšel tajms".

El Kabi je dodao da nijedan novi, značajan gasni projekt na globalnom nivou neće početi s proizvodnjom do 2025. godine, kada se očekuje realizacija zajedničkog poduhvata kompanija "Katar enerdži" i "Ekson mobil", što će dodati 16 miliona tona LNG-a godišnje na tržište.

Katar takođe troši skoro 30 milijardi dolara na proširenje svog "Severnog polja", najvećeg gasnog polja na svetu, kako bi povećao svoj godišnji proizvodni kapacitet LNG-a sa 77 miliona tona na 126 miliona tona do 2027. godine.

Dugoročni ugovori ne odgovaraju Evropi

Katar je do sada pregovarao s Velikom Britanijom, potpisao privremeni sporazum s Nemačkom, vodio razgovore s Francuskom, Španijom, Italijom, Belgijom, Poljskom i Slovačkom o proširenju izvoza u te zemlje.

Glavni problemi koji utiču na pregovore Dohe sa evropskim državama jesu dužina ugovora, odnosno to što su evropske energetske kompanije u privatnom vlasništvu, ali i evropski plan da što pređe na obnovljive izvore energije.

"Katar enerdži" radije prodaje svoj gas putem dugoročnih ugovora, koji mu nude sigurnost jer ulaže milijarde dolara u energetsku infrastrukturu. Azijski kupci, povezani s državom, obično pristaju na ugovore o snabdevanju na 15 do 20 godina.

El Kabi je dodao da su evropski pregovori za katarski gas stvorili "ogromnu konkurenciju" sa azijskim uvoznicima koji žele da zaključe dugoročne isporuke dok Katar povećava proizvodnju.

Cene tečnog prirodnog gasa porasle su na globalnom nivou od ruske invazije na Ukrajinu više nego dvostruko od cene na početku godine.