Ekonomija
Hrvatska uvozi radnike: Nedostaje joj 60.000 ljudi samo u turizmu
Prema procenama, u turizmu - koji čini 20 odsto BDP Hrvatske, nedostaje 60.000 radnika uoči letnje sezone
Hrvatske kompanije koje posluju u sektorima turizma, ugostiteljstva i građevinarstva zapošljavaju radnike iz inostranstva, mahom iz Filipina, Nepala i Indije.
Kako piše "Euraktiv", nedostatak radne snage je postao hronični problem za ekonomiju u poslednjih nekoliko godina, uglavnom zbog posledica masovne emigracije u bogate evropske zemlje tokom protekle decenije. Pošto je Hrvatska jedna od najstarijih populacija u Evropi, smanjen broj radne snage u zemlji i loši demografski izgledi su takođe uticali na to.
Prema najnovijim informacijama, zemlja od 3,9 miliona ljudi je na kraju 2022. imala 1,6 miliona zaposlenih i 1,2 miliona penzionera. Dodaje se da odnos penzija i radnih mesta i danje neodrživo nizak, iako je prvi put broj radnih mesta premašio nivo pre finansijske krize 2008. godine.
Iako su domaće kompanije po zakonu obavezne da razmotre zapošljavanje lokalnog stanovništva pre nego što dovedu strance, ovi nedostaci primoravaju vladu da odustane od ove odredbe za određena radna mesta.
Trenutno postoji više od 40 zanimanja za koje kompanije mogu direktno da uvoze radnike, a među najtraženijim poslovima su konobari, kuvari, građevinski radnici, medicinske sestre, nastavnici, IT stručnjaci i vozači kamiona.
Prema procenama, u turizmu - koji čini 20 odsto BDP Hrvatske, nedostaje 60.000 radnika uoči letnje sezone. Pošto su mnogi radno sposobni Hrvati napustili zemlju tokom protekle decenije, neke javne službe takođe osećaju pritisak nedostatka radne snage.
Državni fond za javno zdravstveno osiguranje u toj zemlji objavio je u ponedeljak nova pravila o prijavljivanju za te usluge, kako bi očistili sistem od velike grupe nezaposlenih Hrvata koji su se preselili u inostranstvo bez ažuriranja statusa, što znači da i dalje imaju formalno pravo da koriste javne zdravstvene usluge iako ih ne plaćaju niti stalno žive u zemlji.
Prema procenama koje navodi "Novi list", to bi moglo dovesti do toga da oko 300.000 Hrvata, ili blizu 8 odsto stanovništva, bude izbrisano iz evidencije.
