Ekonomija
Hladan tuš za američku hegemoniju: OPEK+ smanjio proizvodnju nafte, globalne cene skočile
Vašington zbog svoje neodgovorne politike pucao sam sebi u noge
Globalna cena nafte skočila je početkom sedmice posle odluke o smanjenju proizvodnje koje su objavile Saudijska Arabija i druge članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) i njihovi saveznici koji nisu u OPEK-u, uključujući Rusiju, što znači preko milion barela dnevno (bdp), piše "Global tajms".
Koordinisana odluka usledila je nakon višemesečnog pada cena nafte zbog straha od sumornih globalnih ekonomskih izgleda koji su smanjili potražnju sirove nafte.
Posmatrači kažu da taj potez OPEK+ predstavlja "udarac" američkoj hegemoniji usred dubokih promena koje se događaju u globalnom geopolitičkom pejzažu, posebno u Aziji.
To takođe predstavlja razumnu odbranu zemalja žrtava hegemonističke prakse SAD, u rasponu od zloupotrebe hegemonije dolara za monopolizaciju tržišta rasutih roba uključujući naftu, do podsticanja rusko-ukrajinskih sukoba u cilju stvaranja mesta za sopstvene energetske proizvode u evropskim zemljamam, navodi "Global tajms".
Smanjenje proizvodnje trebalo bi da posluži kao strogo upozorenje Vašingtonu da će neodgovorna politika završiti samo "pucanjem sebi u noge", kažu analitičari i napominju da nagli skok cene nafte ne može samo da iscrpi američke strateške rezerve nafte, već da pogorša inflaciji u gurne Federalne rezerve u ćorsokak.
Saudijska Arabija je tokom vikenda objavila da će sprovesti "dobrovoljno smanjenje" od 500.000 bdp. Rusija, članica OPEK+, rekla je da će produžiti postojeće smanjenje proizvodnje od 500.000 bdp do kraja godine.
Ostale članice OPEK+, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kuvajta, Alžira, Kazahstana i Omana, takođe smanjuju proizvodnju.
Zvaničnik saudijskog ministarstva energetike rekao je da je taj potez "mera predostrožnosti koja ima za cilj podršku stabilnosti tržišta nafte", prenela je saudijska novinska agencija. Dobrovoljni rezovi iz članica OPEK+ počeće u maju i trajati do kraja 2023. godine.
"Ovo je bomba za tržište", rekao je za "Global tajms" jedan insajder specijalizovan za trgovinu robom na veliko.
Pre svega, obim smanjenja proizvodnje je iznad očekivanja tržišta. Drugo, organizacija predvođena Saudijskom Arabijom udružuje se sa Rusijom kako bi sprovela politiku, što sugeriše snažnu saradnju unutar mehanizma OPEK+ uprkos pritisku SAD, rekli su insajderi iz industrije.
Tržište je ranije očekivalo da će članice OPEK+ sprovoditi istu politiku proizvodnje bez novih rezova.
Reagujući na najnovija smanjenja, portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost je rekao da je administracija jasno stavila do znanja da ne misli da su smanjenja u ovom trenutku preporučljiva, preneo je Rojters.
Tian Jun, nezavisni makroekonomski analitičar, rekao je za "Global tajms" da ovaj potez pokazuje da uprkos pritisku SAD, članice OPEK+, koje predstavlja Saudijska Arabija, sprovode nezavisne politike koje brane njihove fundamentalne interese.
"Prodaja nafte služi kao spas za privredu Saudijske Arabije, kao i za druge članice OPEK+. Usled potencijalno rastuće finansijske krize, dalji pad cene sirove nafte bi im odrezao milione dolara prihoda, ugrozivši ekonomski razvoj, rekao je Tian.
On je dodao da je najavljeno iznenađujuće smanjenje od strane OPEK+ takođe podvuklo da kapaciteti Vašingtona da manipuliše važnim kreiranjem politike drugih zemalja "ide nizbrdo", uprkos geopolitičkim alatima koje ima.
"Dugoročno gledano, uticaj će biti dalekosežan i mogao bi biti početak razbijanja američke hegemonije", zaključuje Tian.
U oktobru je OPEK+ najavio smanjenje proizvodnje za 2 miliona bdp od novembra, odbivši zahtev Bajdenove administracije nekoliko dana ranije da odloži svoju odluku o proizvodnji nafte, preneo je Si-En-Bi-Si.
Na naftnom polju, američka hegemonija, koja je puna pljačke, izazvala je široke osude. Istiskivanje ruske nafte sa evropskog tržišta snabdevanja kako bi se napravilo mesto za sopstvenu naftu i LNG je jedan primer, rekao je u ponedeljak za "Global tajms" Li Hajdong, profesor na Institutu za međunarodne odnose Kineskog univerziteta za inostrane poslove.
"Ucena, raspirivanje kriza i sukoba, ratova i otmice međunarodnih institucija kao što je OPEK, ima za cilj da SAD zadrži globalno tržište sirove nafte za sopstvene potrebe i kao sredstvo za vođenje geopolitičke borbe, a ne kao globalno javno dobro", kaže Li.
Li je primetio da je "Saudijska Arabija dobro svesna namere SAD da je iskoristi kao piona u geopolitičkoj borbi sa Rusijom i Kinom. Gledajući kroz ulogu SAD kao stvaraoca problema u regionu, Saudijska Arabija se prilagođava uravnoteženijim odnosima među njene veze sa velikim globalnim silama".
Efekat talasanja smanjenja proizvodnje je takođe živopisan prikaz kako se niz kratkovidih politika SAD, koje imaju za cilj da prenesu domaća pitanja na ostatak sveta, ironično obio Vašingtonu o glavu.
"U traganju za osnovnim uzrokom, američka monetarna politika od pre dve godine dovela je do globalne inflacije. Zatim je Fed krenuo u agresivan ciklus povećanja kamatnih stopa kako bi ukrotio inflaciju od marta 2022, što je opterećivalo likvidnost, izazvao je cunami bankarske krize i pomutio međunarodne ekonomske izglede. Cena nafte je potonula kao rezultat slabije globalne tražnje, što je navelo OPEK+ da smanji proizvodnju kako bi podržao cenu", objasnio je Tian.
Uticaj povećanja cena je poput "dolivanja ulja na vatru" jer će dodatno povećati inflaciju u SAD i pogoršati krizu troškova života, kažu analitičari.
Sada je Fed u dilemi: da li da zastane sa pooštravanjem kampanje i oslobodi više likvidnosti kako bi ublažio bankarsku krizu koja bi potencijalno mogla da se pretvori u finansijsku krizu nalik 2008. Ili bi trebalo da nastavi sa povećanjem kamatnih stopa kako bi se uhvatili u koštac sa naglim skokom inflacije?
U svakom slučaju, to je ćorsokak, kažu analitičari. Tian smatra da nesposobnost Bajdenove administracije u rešavanju domaćih pitanja rizikuje da izazove političku nestabilnost dok SAD ulaze u period predsedničkih izbora.
U skladu sa američkom politikom, Bajdenova administracija će izbaciti strateške rezerve nafte na tržište kada cena dostigne određeni nivo. Ali Bela kuća je u oktobru saopštila da je nivo zaliha bio najniži od 1983. godine, što analitičari kažu da takođe predstavlja rizik od iscrpljivanja ako cena nafte nastavi da raste.
