Zašto je Sijeva poseta Moskvi ključni trenutak borbe protiv američke hegemonije?

Međunarodni sistem trenutno doživljava krizu razmera svetskog rata, a globalna situacija zahteva dalju nadogradnju kinesko-ruskih odnosa radi rešavanja spoljnih izazova sa kojima se obe zemlje suočavaju, ističe Dmitrij Trenjin, profesor na Višoj ekonomskoj školi i vodeći naučni saradnik na Institutu za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose, analizirajući značaj posete Si Đinpinga Rusiji.

"Ovde se ne radi samo o sudbini Ukrajine, ili budućnosti Tajvana. U pitanju je sam postojeći svetski poredak i njegov trenutni organizacioni princip – američka globalna hegemonija. Ovaj status, koji su Moskva i Peking oštro odbacili, sada je doveden u pitanje", naveo je stručnjak za međunarodne odnose u autorskom tekstu za "RT internešenel".

"Već nekoliko godina SAD situaciju u kojoj se nalazimo nazivaju 'velikom konkurencijom moći' – koja je u 20. veku bila suština oba svetska rata. Rusi i Kinezi se od devedesetih zalažu za prelazak sa unipolarnosti koju predvode SAD na multipolarni svetski poredak. Ova pozicija dobija podršku među raznim zemljama Azije, Bliskog istoka, Afrike i Latinske Amerike. U stvari, proces sistemskih promena je već u toku", dodao je.

Trenjin, ujedno i član Ruskog saveta za međunarodne poslove, analizirajući američko potpirivanje sukoba u Ukrajini, kao i provokacije prema Kini, pokušava da odgonetne i šta bi mogla da bude kinesko-ruska strategija kojom će dve zemlje uzvratiti na američku grčevitu potrebu da održe globalnu kontrolu.

Odnosi Moskve i Pekinga daleko su, kaže on, od čvrste blokovske discipline koja postoji u zapadnim savezima predvođenim SAD, ali kineski i ruski lideri svakako razumeju da moraju da sruše plan Vašingtona da prvo porazi Rusiju, a zatim i Kinu.

Zato su, smatra, američke pretnje Pekingu da ne pomaže Moskvi, zapravo potencijalno kontraproduktivne.

"Rukovodstvu Kine će ton ovih opomena biti nepristojan i bez poštovanja – posebno imajući u vidu predstojeće isporuke američkog oružja Tajpeju. Iako je Kini svakako stalo do tržišta SAD i EU za svoje proizvode i usluge, pita se da li zaista može da veruje Vašingtonu i njegovim saveznicima, s obzirom na iskustvo Moskve sa sporazumima iz Minska o Donbasu koji su, kako su priznali bivši nemački i francuski lideri, nisu bili ništa drugo do trik da se kupi vreme", navodi Trenjin.

I iako se može očekivati mnogo više koordinacije između Pekinga i Moskve, to, kako on ocenjuje, ne nagoveštava novi vojni blok u Evroaziji, već veće zajedničke napore da se pomogne svetu da se brže kreće ka multipolarnosti, odnosno okončanju američke globalne hegemonije.

Kako će to postići?

Jedan od načina bio bi smanjenje uloge američkog dolara u međunarodnim transakcijama, pa se u tom pravcu veći deo kinesko-ruske bilateralne trgovine već obavlja u kineskim juanima; Ali, juan se može koristiti i u poslovanju sa trećim zemljama.

Drugi način da se pomogne u uspostavljanju novog svetskog poretka je unapređenje nezapadnih institucija, kao što su BRIKS i Šangajska organizacija za saradnju, kako bi postavili agendu za svet u oblastima kao što su finansije i tehnologija, energija i klima, i, ne manje važno, međunarodne bezbednosti.

"Nedavni uspon Kine kao svetskog geopolitičkog, a ne samo geoekonomskog igrača (za šta je primer njeno nedavno posredovanje u iransko-saudijskom zbližavanju) pozdravlja se u Rusiji kao praktičan korak ka novom poretku. Moskva i Peking mogu biti uspešniji ako zajednički deluju na smanjenju ekonomske i političke zavisnosti mnogih zemalja na Bliskom istoku, Aziji, Africi i Latinskoj Americi od SAD i njenih evropskih saveznika", dodaje Trenjin.

I u oblasti vojne bezbednosti, postoji mnogo toga od čega Rusija i Kina mogu imati koristi kroz bližu saradnju – mimo postojećih formata. Ovde je glavni cilj odvratiti Vašington, delom, a ne samo rečju, od eskalacije proksi rata protiv Rusije u Ukrajini i od provociranja Pekinga zbog Tajvana.

Jedna specifična sfera jeste i dubinski dijalog o nuklearnoj politici i nuklearnoj proliferaciji u sadašnjim uslovima konfrontacije velikih sila i stvarnog sukoba. Čak i dok rade na prelasku u multipolarnu budućnost, Putin i Si snose ogromnu odgovornost da se postaraju da se ova tranzicija dogodi bez žestokog rata između velikih sila. Bliža saradnja Kine i Rusije po pitanjima bezbednosti učinila bi tranziciju bezbednijom