"Njujork tajms": Besni poljoprivrednici ugrožavaju jedinstvo Evrope oko Ukrajine

Posle više od godinu dana iznenađujuće čvrstog evropskog jedinstva u podršci Ukrajini, zrna razdora se gomilaju, piše "Njujork tajms".

Sa problemom su se suočili poljoprivrednici širom Evrope, jer je preobilje ukrajinskih žitarica i drugih proizvoda prepolovilo vrednost proizvoda domaćih farmera.

Vlade širom istočne i centralne Evrope suočavaju se sa izborom između solidarnosti sa Ukrajinom i sopstvenim opstankom.

Jedan od njih je rumunski farmer Robert Vieru, koji je za "Njujork tajms" rekao da su cene toliko niske zbog poplave jeftine hrane iz Ukrajine, da kad bi prodao svoje žito po manjoj ceni u odnosu na to koliko je uložio u useve.

"Žao mi je zbog njih, ali srce mi se slama zbog sebe", rekao je Vieru o Ukrajincima koji žive preko obližnje granice u delti reke Dunav u Rumuniji, dok je otvarao klizna vrata betonske štale, do vrha ispunjene prošlogodišnjim neprodatim žitom.

Problem koji ima Vierua dele farmeri u Poljskoj, Mađarskoj, Slovačkoj i Bugarskoj, piše "Njujork tajms".

Tržišne snage, podstaknute profiterstvom, pretvorile su ambiciozni napor Evropske unije da izađe u susret Ukrajini da izveze svoju žetvu i ublaži ono što su Ujedinjene nacije prošle godine opisali kao "globalnu krizu gladi bez presedana" u izvor političke podele i ekonomskih nevolja u Evropi.

Nered nije izbrisao snažnu javnu podršku Ukrajini, ali je izazvao ozbiljna trvenja unutar evropskog bloka i pokvario raspoloženja u regionu koji je bio bastion uglavnom nepresušna podrška Ukrajini. Predlog Evropske komisije od 100 miliona evra za obeštećenje poljoprivrednika nije učinio dovoljno da ublaži tenzije.

Tokom protekle nedelje, međutim, svih pet zemalja uvele su stroga ograničenja na uvoz ukrajinskog žita, a samo Rumunija je prošla bez potpune zabrane.

"Ne možemo da se takmičimo po ovim cenama. Niko ne može da se takmiči", rekao je Bogdan Dediu, vlasnik porodične farme u okrugu Galati na Dunavu. "Naravno da želimo da pomognemo Ukrajini. Ali takođe imamo porodice i decu."

Za razliku od gospodina Vierua, on je prodao svoje useve ubrzo nakon prošlogodišnje žetve — neposredno pre nego što su cene pale — ali sebe i dalje vidi "kao kolateralnu štetu rata", piše "Njujork tajms".

Dok su cene padale, transportni i drugi troškovi su porasli dok se ukrajinsko žito slivalo u glavnu rečnu luku za poljoprivredni region okruga Galati. Pošiljke ukrajinskog žita prošle godine preko luke Galati porasle su više od 90 puta u poređenju sa 2021. godinom.

Luka je retko prevozila ukrajinsko žito sve dok Evropska unija nije uložila 2 miliona evra u popravku davno napuštene pruge širokog koloseka kako bi vozovi iz Ukrajine i Moldavije, koji koriste različite koloseke, mogli direktno da prevoze žito.

Odatle je najveći deo žitarica trebalo da bude prebačen baržom unutrašnjim plovnim putevima do crnomorske luke Konstanca za otpremu u Afriku i druga mesta. Veliki deo je ušao na domaće tržište Rumunije.

Florin Čolaku, izvršni direktor Kluba rumunskih poljoprivrednika, rekao je da su farmeri u njegovoj zemlji izgubili 3,5 milijardi evra od februara prošle godine zbog niskih cena i većih troškova proizvodnje i transporta.

O naporima Evropske unije da pomogne Ukrajini, rekao je: "Namere su bile dobre, ali rezultati su bili veoma loši. Čak polovina žitarica predviđenog za tranzit kroz Rumuniju u okviru evropskog programa, ostala je u zemlji."