Ekonomija
Analiza RT Balkan: Da li usporavanje inflacije znači promenu trenda višemesečnih poskupljenja?
Inflacija u Srbiji je u martu dostigla vrhunac od 16,2 odsto, a u aprilu beleži tek minimalan pad na 15,1 odsto
Stručnjaci ocenjuju da je dostignut zenit inflacionog talasa i očekuju da će cene narednih meseci početi da padaju, ali napominju da se to neće desiti brzo, jer vrhunac inflacije zapravo znači da će cene i dalje rasti, ali da se procenjuje da će taj rast biti manji nego prethodnih meseci.
Optimizam provejava i iz poruka koje šalju iz Narodne banke Srbije - inflacija usporava i do kraja godine trebalo bi da bude prepolovljena, dok je ministar unutrašnje i spoljne trgovine Tomislav Momirović izjavio da su iza Srbije možda i najteže nedelje u ovom veku, ali da cene u maloprodaji počinju da padaju i da je država pobedila inflaciju.
Ovih dana su na rafovima osvanule nove, niže, cene ulja, nakon što je država prestala da ih kontroliše. Iz Unije pekara Srbije najavljuju i blagi pad specijalnih vrsta hleba, iako kažu da će cena onog najjeftinijeg "save" ostati na nivou od 57 dinara.
Ipak, s obzirom da je najavljeno još jedno poskupljenje struje u ovoj godini, očekuje se da će proizvođači hrane i neke druge robe verovatno taj novi trošak uključiti u svoje buduće cene, kao što su to radili i svakog prethodnog puta. To bi mogao biti novi udar na novčanike.
Proizvođači i trgovci su, smatraju stručnjaci, munjevito pratili potrese na globalnom tržištu kada su cene išle na gore, ali suprotan trend se teško prima u našim radnjama. Potrošači, najbolje osećaju da cene ne padaju ni lako, ni brzo.
Inflacija u Srbiji je u martu dostigla vrhunac od 16,2 odsto, a u aprilu beleži tek minimalan pad na 15,1 odsto.
Ekonomista Ivan Nikolić kaže za RT Balkan da smo dostigli vrhunac zatezanja monetarne politike koja se manifestuje u referentnoj kamatnoj stopi NBS i napominje da to znači da je ocena da smo negde na vrhuncu inflacije i da se očekuje da će se taj trend njenog usporavanja nastaviti u narednim mesecima.
"I dalje postoji malo odupiranje od strane maloprodaje i nekih proizvođača koji se ne prilagođavaju tim okolnostima onako brzo kao što su to činili kada je trebalo da povećaju cene pod izgovorom inflacije. To će ipak biti neminovnost narednih meseci. Izvesno je, kao što je i plan NBS, da već u poslednjem tromesečju ove godine prepolovimo međugodišnji rast cena i da on bude jednocifren, između osam i devet odsto. Ulazimo u jedan period obaranja te međugodišnje inflacije. To ne znači automatski da će u periodu do kraja godine referentna kamata ostati na istom nivou, ali verujem da smo dostigli vrhunac zatezanja monetarne politike i zato je i odloženo dalje povećanje", kaže ekonomista za RT Balkan.
On smatra i da pad standarda i pad tražnje neminovino deluje i na prodavce i proizvođače da snize svoje cene, jer nema ko da kupuje proizvode.
Usporavanje inflacije ne znači automatski da "cene mogu u rikverc"
Viceguvernerka Narodne banke Srbije Ana Ivković kaže da usporavanje inflacije ipak ne znači automatski da "cene mogu u rikverc", ali je najavila da će već sredinom sledeće godine inflacija ući u ciljani koridor - tri odsto, sa odstupanjem od plus/minus 1,5 odsto. Naglašava da se nekoliko šokova spojilo i da smo imali prilično visoke mesečne stope rasta cena, ne samo u Srbiji, već svuda u svetu.
"U slučaju Srbije, jedna trećina cene poljoprivrednih proizvoda odnosi se na hemikalije i energente. Ako tu dodamo i sirovine, to su već dve trećine. Po osnovu tih komponenti, očekujemo da dođe do pada cena voća i povrća. Vidimo da bi u trećem tromesečju voće i povrće moglo da zabeleži pad od 10 odsto, a u četvrtom tromesečju 6,1 odsto", kaže Ivkovićeva za RTS.
Maloprodajne cene povrća i svežeg i prerađenog voća, koje u potrošačkoj korpi učestvuju sa 6,5 odsto, u proseku su povećane za 18,4 procenata u 2022, a u prva tri meseca ove godine za 28,1 odsto međugodišnje.
Prema podacima NBS, najveći međugodišnji rast zabeležile su maloprodajne cene jaja i mleka i mlečnih prerađevina, dok se rast cena mesa i mesnih prerađevina, ulja i masti, kao i hleba i proizvoda od hleba, u toku prvog kvartala kretao u rasponu od 19 do 25 odsto međugodišnje.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, litar mleka je u januaru prošle godine koštao 95 dinara, a u istom mesecu ove godine 150 dinara, a jaja su sa oko 16 dinara poskupela na 22 dinara, koliko sada u proseku koštaju.
"Uz pretpostavku prosečne poljoprivredne sezone u našoj zemlji, procenjujemo da su cene hrane u potrošnji dostigle vrhunac u prvom kvartalu 2023. i da bi trebalo da započnu silazni trend, u tako ključno doprinesu usporavanju ukupne inflacije do kraja perioda projekcije. Prema majskoj srednjoročnoj projekciji inflacije, doprinos cena hrane, bez voća i povrća, ukupnoj inflaciji trebalo bi da se smanji u narednih godinu dana za oko 5,5 procenata", kažu u NBS.
Stručnjaci kažu da rast cena, prvenstveno hrane, može da zaustavi samo smanjena potražnja - sve dok kupci pristaju na sadašnje uslove cene će rasti.
Ekonomista Dragovan Milićević kaže za RT Balkan da proizvođači uvek pokušavaju da efekat troška preko poskupljenja prevale na teret potrošača, pre nego da racionalizuje proizvodnju i ukazuje da će i u narednom periodu sigurno biti korekcija cena na gore.
On dodaje da se ovaj efekat neće smanjivati sve dok postoji dodatna tražnja, odnosno dok kriza ne uzme veće razmere i potrošač maksimalno ograniči potrošnju. On procenjuje da će se sigurno efekat poskupljenja struje u maju dalje prenositi na cene pojedinih proizvoda, ali napominje da u ovom trenutku nije adekvatno merljivo u kojoj meri će to biti.
"Međutim, s obzirom na pad realnih zarada i pad prometa u trgovini na malo veći efekat poskupljenja se ne očekuje", kaže Milićević.
